Groblje ideja

life-spiral.jpg


(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)

Kakav izraz posesivne sebičnosti predstavlja
uzvišena i preozbiljna tragedija grobljanske atmosfere.

Čemu to služi?

Zar je smrt odagnana ili zanemoćala u žetvenom zamahu
impozantnom arhitekturom i dramskim učinkom spektakla?
Tišinom, suzama, cvećem, suzdržanim ponašanjem?
Ili katarzičnim ispadima obojenim naricanjima?
Zar je to njena svrha – da zariva nož u najtankoćutnije delove duše?

Ljudska su groblja lažna kao igračke u kućicama za lutke,
nevešte imitacije, u najvišem dometu satire
što obiluju nedostatkom strahopoštovanja
prema istinskom čudu
i nedokučivosti.

Smrt zaslužuje daleko veće dostojanstvo
od potčinjavanja osećajnim digestivnim sistemima
svojih prošlih i budućih lovina!

Ona je sveprožimajuća,
ne cena već nerazlučiv i neizbežan uslov postojanja.

I celokupno dražesno pozorište što buja izobilnim prividom života
ogromno je groblje
uginulih ideja.

Ideje se začinju samo na upražnjenom mestu
svoje usmrćene prethodnice
koja život daje da se ovaploti
kao deo našeg sveta.

Zato ne skrnavite uvaženost palih suzama.
Ko zna kome su oni ustupili svoje mesto.
I zašto.
 
Kliknite za proširenje...
Sandveil dance:
Pogledajte prilog 766602

(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)

Kakav izraz posesivne sebičnosti predstavlja
uzvišena i preozbiljna tragedija grobljanske atmosfere.

Čemu to služi?

Zar je smrt odagnana ili zanemoćala u žetvenom zamahu
impozantnom arhitekturom i dramskim učinkom spektakla?
Tišinom, suzama, cvećem, suzdržanim ponašanjem?
Ili katarzičnim ispadima obojenim naricanjima?
Zar je to njena svrha – da zariva nož u najtankoćutnije delove duše?

Ljudska su groblja lažna kao igračke u kućicama za lutke,
nevešte imitacije, u najvišem dometu satire
što obiluju nedostatkom strahopoštovanja
prema istinskom čudu
i nedokučivosti.

Smrt zaslužuje daleko veće dostojanstvo
od potčinjavanja osećajnim digestivnim sistemima
svojih prošlih i budućih lovina!

Ona je sveprožimajuća,
ne cena već nerazlučiv i neizbežan uslov postojanja.

I celokupno dražesno pozorište što buja izobilnim prividom života
ogromno je groblje
uginulih ideja.

Ideje se začinju samo na upražnjenom mestu
svoje usmrćene prethodnice
koja život daje da se ovaploti
kao deo našeg sveta.

Zato ne skrnavite uvaženost palih suzama.
Ko zna kome su oni ustupili svoje mesto.
I zašto.
Kliknite za proširenje...
Mika Antic je sve objasnio...
 
Sandveil dance:
Pogledajte prilog 766602

(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)

Kakav izraz posesivne sebičnosti predstavlja
uzvišena i preozbiljna tragedija grobljanske atmosfere.

Čemu to služi?

Zar je smrt odagnana ili zanemoćala u žetvenom zamahu
impozantnom arhitekturom i dramskim učinkom spektakla?
Tišinom, suzama, cvećem, suzdržanim ponašanjem?
Ili katarzičnim ispadima obojenim naricanjima?
Zar je to njena svrha – da zariva nož u najtankoćutnije delove duše?

Ljudska su groblja lažna kao igračke u kućicama za lutke,
nevešte imitacije, u najvišem dometu satire
što obiluju nedostatkom strahopoštovanja
prema istinskom čudu
i nedokučivosti.

Smrt zaslužuje daleko veće dostojanstvo
od potčinjavanja osećajnim digestivnim sistemima
svojih prošlih i budućih lovina!

Ona je sveprožimajuća,
ne cena već nerazlučiv i neizbežan uslov postojanja.

I celokupno dražesno pozorište što buja izobilnim prividom života
ogromno je groblje
uginulih ideja.

Ideje se začinju samo na upražnjenom mestu
svoje usmrćene prethodnice
koja život daje da se ovaploti
kao deo našeg sveta.

Zato ne skrnavite uvaženost palih suzama.
Ko zna kome su oni ustupili svoje mesto.
I zašto.
Kliknite za proširenje...
Samo je čista lepota vrhunske poezije u moći da smrt slavi kao istinsko čudo postojanja...

:vzagrljaj: :heart2: :cvet:
 
Soradze:
Samo je čista lepota vrhunske poezije u moći da smrt slavi kao istinsko čudo postojanja...

:vzagrljaj: :heart2: :cvet:
Kliknite za proširenje...
Ako shvatiš da nisi ti jedinka, nego deo tkiva čovečanstva, shvatiš da ličiš na one ćelije na površini kože što umiru i svakog sekunda se ljušte, shvatiš da poenta nije u životu, već u doprinosu nečem mnogo krupnijem od tebe samog.
 
Monumentalna arhitektura - Kad hoću da odem na groblje, a često nemam ni snage ni volje da odem, ne zbog nepoimanja smrti i njenog neumitnog udela u samom ljudskom postojanju, već iz sasvim ličnih razloga o kojima kad bih htela i mogla pisati, i te kako bi moglo i imalo šta da se kaže i diskutuje i vidi koliko sva filozovija i sva istina padnu u treći plan, u vodu, pred nekim pričama koje su svud oko nas, a nas se ne tiču, jer sve ono što se nas ne tiče ima drugačiji izgled, drugačiju filozofiju i postaje umu prihvatljivo.Smrt je prihvatljiva, normalna pojava, osim u nekim sličajevima ( ali to je priča za sebe i na svu sreću ovog sveta, nije sastavni deo svakog, pojedinačnog života ). No htela sam samo reći, Moja M. u trenucima kad mrzim odlaske na groblja mi lepo kaže ; Hajde da obiđemo monumentalnu arhitekturu. Groblja, zahvaljujući prvenstveno njoj, tako i posmatram.

Send, pesma je odlična ( uostalom kao i sve što pišeš, da se ne ponavljam :heart: ), ne zameri mi, molim Te, što su mi misli i komentar otišli pravcem suprotnim od onog kojeg su trebali da idu, a trebali su da idu pravcem umetnosti i književnosti.Pažnja mi je otišla ka komentarima.I njih razumem, Tvoja pisanja sama teraju na razmišljanje, što im daje punu Veličinu. Samim tim nisu samo pesničko već i filozofskio delo.
Grlim Te.
Još jednom oprosti što mi je više pažnje odneo deo za komentare od onog zbog čega sam otvorila ovaj blog.Očito mi nije dan za filozofiju ili me nešto drugo bocnulo u nezgodan deo smrtnog mi tela, a da nema veze sa Pesništvom :) :heart::zag:
 
*pustinjakinja:
Monumentalna arhitektura - Kad hoću da odem na groblje, a često nemam ni snage ni volje da odem, ne zbog nepoimanja smrti i njenog neumitnog udela u samom ljudskom postojanju, već iz sasvim ličnih razloga o kojima kad bih htela i mogla pisati, i te kako bi moglo i imalo šta da se kaže i diskutuje i vidi koliko sva filozovija i sva istina padnu u treći plan, u vodu, pred nekim pričama koje su svud oko nas, a nas se ne tiču, jer sve ono što se nas ne tiče ima drugačiji izgled, drugačiju filozofiju i postaje umu prihvatljivo.Smrt je prihvatljiva, normalna pojava, osim u nekim sličajevima ( ali to je priča za sebe i na svu sreću ovog sveta, nije sastavni deo svakog, pojedinačnog života ). No htela sam samo reći, Moja M. u trenucima kad mrzim odlaske na groblja mi lepo kaže ; Hajde da obiđemo monumentalnu arhitekturu. Groblja, zahvaljujući prvenstveno njoj, tako i posmatram.

Send, pesma je odlična ( uostalom kao i sve što pišeš, da se ne ponavljam :heart: ), ne zameri mi, molim Te, što su mi misli i komentar otišli pravcem suprotnim od onog kojeg su trebali da idu, a trebali su da idu pravcem umetnosti i književnosti.Pažnja mi je otišla ka komentarima.I njih razumem, Tvoja pisanja sama teraju na razmišljanje, što im daje punu Veličinu. Samim tim nisu samo pesničko već i filozofskio delo.
Grlim Te.
Još jednom oprosti što mi je više pažnje odneo deo za komentare od onog zbog čega sam otvorila ovaj blog.Očito mi nije dan za filozofiju ili me nešto drugo bocnulo u nezgodan deo smrtnog mi tela, a da nema veze sa Pesništvom :) :heart::zag:
Kliknite za proširenje...

Nemam šta da oprostim.
Jeste teška tema i normalno je da odvlači misli ka intimnim sferama.
I ja sam preživela teške gubitke.
Samo sam izgleda od neke čudne fele koju takve stvari još dodatno inspirišu.
Valjda zato i pišem.
Hvala tebi i svima na lepim rečima i komentarima za razmišljanje. :heart:
 
Sandveil dance:
Š


Nemam šta da oprostim.
Jeste teška tema i normalno je da odvlači misli ka intimnim sferama.
I ja sam preživela teške gubitke.
Samo sam izgleda od neke čudne fele koju takve stvari još dodatno inspirišu.
Valjda zato i pišem.
Hvala tebi i svima na lepim rečima i komentarima za razmišljanje. :heart:
Kliknite za proširenje...

Pišem i ja na te teme bez rezerve, tako da - čudne fele ne nedostaju izgleda :)
Uostalom, ima li jače inspiracije od Rađanja i Smrti ...a između o čemu se stigne :)
Morala bih otvorenije pisati da bih bila razumljivija, ali mislim da ti ili znaš ili osetiš ili prosto razumeš bez greške.
Oprosti još jednom. Znaš da si Ti hodajuća inspiracija za razmišljanje...a i za voljenje. Tebe je nemoguće išta manje od Voleti :heart:
 
*pustinjakinja:
Pišem i ja na te teme bez rezerve, tako da - čudne fele ne nedostaju izgleda :)
Uostalom, ima li jače inspiracije od Rađanja i Smrti ...a između o čemu se stigne :)
Morala bih otvorenije pisati da bih bila razumljivija, ali mislim da ti ili znaš ili osetiš ili prosto razumeš bez greške.
Oprosti još jednom. Znaš da si Ti hodajuća inspiracija za razmišljanje...a i za voljenje. Tebe je nemoguće išta manje od Voleti :heart:
Kliknite za proširenje...
Hvala veliko
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top