grčka mitologija

Pazi, nije, Afrodita je trebala da se uda za Hefesta medjutim Arej ju je oteo/zaveo/shtagod. Hefestova zena je neka parka, chini mi se da se Harmonija zvala ili tako neshto, uglavnom na ''H'' 100%.

A Mnemosina je bila boginja pamcenja, i trebala je Zevsu da rodi dijete, medjutim prorochanstvo je reklo kako ce to dijete biti mocnije od oca ili neshto na tu foru (shto se nije obistinilo), i on je, u strahu, pojeo Mnemosinu dok je spavala... heheh. U neko doba je osjetio bolove u glavi, i pozvao je Hefesta te mu ju je on rascopao macolom ili chekicem i onda se ''rodila'' Atina.
 
Lanfear:
Pazi, nije, Afrodita je trebala da se uda za Hefesta medjutim Arej ju je oteo/zaveo/shtagod. Hefestova zena je neka parka, chini mi se da se Harmonija zvala ili tako neshto, uglavnom na ''H'' 100%.


Postoje razne varijacije raznih mitova. Homer je za mene majka. Dakle, Hefest joj je muz, Arej ljubavnik. Postoji mit kako ih je uhvatio zagrljene u nevidljivu mrezu i pozvao ostale bogove kao svedoke neverstva.

Lanfear:
A Mnemosina je bila boginja pamcenja, i trebala je Zevsu da rodi dijete, medjutim prorochanstvo je reklo kako ce to dijete biti mocnije od oca ili neshto na tu foru (shto se nije obistinilo), i on je, u strahu, pojeo Mnemosinu dok je spavala... heheh. U neko doba je osjetio bolove u glavi, i pozvao je Hefesta te mu ju je on rascopao macolom ili chekicem i onda se ''rodila'' Atina.

Ovaj deo mi se totalno izbrisao iz mozga. :lol:
 
divlja u srcu:
[/color]

Postoje razne varijacije raznih mitova. Homer je za mene majka. Dakle, Hefest joj je muz, Arej ljubavnik. Postoji mit kako ih je uhvatio zagrljene u nevidljivu mrezu i pozvao ostale bogove kao svedoke neverstva.
Znami ja za taj... nego sam mislila na Kuna dok sam pisala sve ovo.

Ali da... slazem se... Homer je neprevazidjen.
 
Jeste, Jasion je sin Zevsa i Elektre, Dardan brat.
Ali JASON - Jason sin Ajsona i Alkimede :) priča 2. hahaha
E, ali nema prepisa iz knjiga... hahahhahah, sve na suvo

Zanimljiv bi bio kviz po Grejvsu ,a i o pričama npr. kako je kockom podeljena vlast nad svetom, ma milijardu priča, rodb.odnosi su najmanje zanimljivi..
 
[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif][size=-1][size=+5]Atena[/size]
athenasg.gif

(Grč. Athena i Athene, lat. Minerva - kći Zevsa, boginja mudrosti i pobednosnog vođenja rata, zaštitnica pravnog poretka, pravičnosti i umetnosti)[/size][/font]
[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif][size=-1]O Ateninom rođenju iz starih mitova saznajemo malo. Homer kaže samo toliko da je rođena od Zevsa, bez majke. Prema Hesiodu, rodio ju je Zevs iz svoje glave, pošto je pojeo boginju razuma Metidu, kako bi je sprečio da rodi kćerku koja bi ga, prema proročanstvu, premašila u mudrosti, i sina koji bi ga nadjačao snagom i svrgnuo s prestola. Još mlađi mitovi kažu čak i to kako je Zevs rodio Atenu. Kad je pojeo Metidu, toliko ga je zabolela glava da je pomislio da će mu se rasprsnuti. Zbog toga je pozvao boga Hefesta (prema drugoj verziji boga Hermesa, pa titana Prometeja) da mu sekirom raskoli glavu. Čim je Hefest to učinio, iskočila je iz Zevsove glave sjajna boginja u punoj ratnoj opremi - Palada Atena.

Prema mitološkoj simbolici Atena je, dakle, bila utelovljenje Zevsove snage i mudrosti. Vladar bogova i ljudi nju je voleo više nego ostale svoje kćeri. Razgovarao je s njom kao sa svojim mislima, nikad pred njom ništa nije tajio i uvek bi udovoljio svakoj njenoj molbi. Atena je bila svesna te Zevsove naklonosti. Neprekidno je bila u njegovoj blizini, nikada nije poželela drugog boga ili muškarca i nikada se nije udavala, iako je bila prelepa i uzvišena. Ostala je Devičanska Atena - Athena Parthenos.

Zbog svog porekla i Zevsove ljubavi Atena je postala jedna od najmoćnijih boginja grčkog panteona. Od najstarijih vremena bila je pre svega boginja rata, što je proisticalo iz njene funkcije zaštitnika od neprijatelja. Za rat je, doduše, bio merodavan Zevsov sin Ares, ali Ateni to nije smetalo. Ares je, tačnije rečeno, bio bog jarosnog rata i bitaka, a ona je bila boginja mudro, promišljeno vođenog rata koji se uvek završava pobedom, što se za Aresove ratove ne bi moglo reći. Kao boginju rata Grci su je poštovali pod imenom Athena Enoplos (Naoružana Atena) ili Athena Promahos (Atena koja poziva u boj). Kao boginju pobedničkog rata nazivali su je Atena Nike (Atena Pobednica).

Atena je od početka do kraja antičkog sveta bila zaštitnica Grka, posebno Atinjana, koji su joj bili najmiliji. Kao Palada Atena štitila je, osim Atine, gradove koji su u hramovima imali njene posvećene kipove, tzv. paladijume. Dokle god je paladijum bio u gradu, grad je bio neosvojiv. Takav paladijum u svom gradu su imali i Trojanci. Da bi osvojili Troju, Ahejci su morali da ga ukradu i odnesu, što je pošlo za rukom Odiseju i Diomedu. Kao što je to činila u ratu, Atena je štitila Grke i njihove gradove i u miru. Bila je zaštitnica skupštine i prava, brinula se za decu i bolesnike, donosila ljudima blagostanje. Njena pomoć neretko je bila vrlo konkretna. Atinjanima je, na primer, darovala maslinu i postala utemeljivač jedne od najvažnijih grana grčke poljoprivrede - do danas jedne od najvažnijih. Osim toga, Atena je bila boginja umetnosti i zanatstva (te dve reči Grci nisu razlikovali - rad vajara, klesara i obućara označavali su istom rečju "tekhne", veština). Naučila je žene pletenju i tkanju, muškarce kovačkom zanatstvu, zlatarstvu i bojadisanju. Pomagala je i graditeljima hramova i lađa. U zamenu za svoju pomoć i zaštitu tražila je poštovanje i prinošenje žrtava, što je bilo pravo svakog boga. Nepoštovanje i uvrede je kažnjavala, ali se mogla umilostiviti pre nego ostale boginje.

U živote bogova i ljudi Atena se uplitala često i delotvorno, pri čemu je svaki njen potez vodio do ishoda kakav je sama želela. S bogom mora Posejdonom sukobila se radi vladanja nad Atikom i Atinom. Pred savetom bogova, koji je za sudiju odredio prvog atinskog kralja Kekropa, taj spor je dobila jer je darovanjem masline osigurala sebi Kekropovu naklonost. Kad ju je trojanski kraljević Paris uvredio, tj. kad joj u svađi s boginjama Herom i Afroditom nije priznao prvenstvo u lepoti, osvetila mu se tako što je pomogla Ahejcima da pobede nad Trojom. Kad se njen poštovalac Diomed u bici na trojanskoj zaravni našao u smrtnoj opasnosti, sama je zauzela mesto vozača njegovih bojnih kola i naterala u beg svog brata Aresa. Pomogla je itačkom kralju Odiseju da se, nakon zauzimanja Troje, protiv volje boga mora Posejdona vrati u otadžbinu. Pomagala je i Odisejevom sinu Telemahu, Agamemnonovom sinu Orestu, a uz druge junake i Belerofontu i Perseju. Svoje vernike nikada nije napustila, uvek je pomagala Grcima, posebno Atinjanima, a podjednaku pomoć je pružala posle i Rimljanima, koji su je poštovali pod imenom Minerva[/size][/font]
 
[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif][size=-1][size=+5]Afrodita[/size]
aphroditesg.gif

[/size][/font][size=-1][font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif](Grč. Aphrodite, lat. Venus - boginja ljubavi i lepote, najlepša boginja antičkih mitova) [/font][/size]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif][size=-1]Njeno poreklo je nejasno. Prema Homeru, bila je kći najvišeg boga Zevsa i boginje kiše Dione, a prema Hesiodu, rodila se iz morske pene, koju je oplodio bog neba Uran, i izašla iz mora na ostrvo Kipar. Bilo kako bilo, Afrodita je, zahvaljujući svojoj lepoti i čarolijama kojima je vladala, postala jedna od najmoćnijih boginja. Ni bogovi ni ljudi nisu joj mogli odoleti. Osim toga, imala je više pomoćnika i pomoćnica: Harite, boginje ljupkosti i lepote, Hore, boginje godišnjih doba, Peitu, boginju udvaranja i ljubavnog nagovora, Himena, boga ženidbe, i najzad, Erosa, mladog boga ljubavi, čijim se strelama nije moglo umaći.
Budući da ljubav u zivotu bogova i ljudi ima veoma važnu ulogu, Afrodita je bila veoma cenjena. Onaj ko joj je iskazivao počasti i prinosio žrtve mogao je da bude siguran u njenu naklonost. Samo, bila je pomalo nestalna, a sreća koju je pružala često i prolazna. Ponekad bi opet izvodila prava čuda kakva ume da čini samo ljubav: kiparskom vajaru Pigmalionu je tako oživela mermerni kip u koji se on bio zaljubio. Svoje ljubimce štitila je na bojištima, u morskim olujama i od spletaka neprijatelja. Znala i da mrzi, jer mržnja je rođena sestra ljubavi. Bojažljivog mladića Narcisa, koji je prema kleveti ljubomornih nimfi prezreo njene darove, dovela je dotle da se zaljubio u samog sebe i na kraju počinio samoubistvo. Ali, začudo, sama nije imala sreće u ljubavi: naime, nije znala kako da trajno zadrži nijednog svog ljubavnika. Ni brak joj nije bio srećan. Zevs joj je odredio za muža najneuglednijeg boga, hromog i večito oznojenog božanskog kovača Hefesta. Kao naknadu za to tražila je utehu kod jarosnog boga rata Aresa, s kojim je imala petoro dece (Erosa, Anterosa, Dima, Foba i Harmoniju), zatim kod boga vina Dionisa (s kojim je imala sina Prijapa), a uz ostale i kod boga trgovine Hermesa; štaviše, utehu je tražila i kod običnih smrtnika, dardanskog kralja Anhiza, kojem je rodila sina Eneju, i kod lepog Adonisa, strastvenog lovca, za kojeg je od Zevsa izmolila besmrtnost.
Od njenih uplitanja u burne događaje sveta mitova najdalekosežnije je posledice imala njena naklonost prema sinu trojanskog kralja Prijama, mladome Parisu. Kao nagradu za to što joj je u sporu sa boginjama Herom i Atenom dao prvenstvo u lepoti obećala mu je najlepšu od svih smrtnih žena. Ta žena, po nepodeljenom mišljenju bogova i ljudi, bila je Helena iz Arga, žena spartanskog kralja Menelaja. Afrodita je pomogla Parisu da Helenu odvede u Troju. Menelaj nije hteo da se odrekne svoje žene i tražio je da mu se vrati. Kako je Paris to odbio, Menelaj je uz pomoć svog brata Agamemnona, moćnog mikenskog kralja, podigao sve ahejske kraljeve u kazneni pohod protiv Troje. Pod Agamemnonovim vođstvom otplovilo je sto hiljada Ahejaca preko mora i napalo Troju. Afrodita je, razume se, pomagala Trojancima, ali borba nije bila njena jača strana. Bilo je, na primer, dovoljno da je okrzne koplje ahejskog vojskovođe Diomeda pa da plačući uzmakne sa bojišta. U strašnom desetogodišnjem ratu, u kojem su učestvovali svi tadašnji junaci i gotovo svi bogovi, Paris je na kraju poginuo, a nakon njegove smrti pala je i Troja. [/size][/font]

Ako ista volim to je grcka mitoligija..sve ovo preuzeto sa neta..:-D
 
divlja u srcu:
Prvi test: Afroditin muz je Hefest, ne Arej (on je njen ljubavnik), a ni Jason nije Zevsov sin kao ni Tezej! :-)

Ovo je apsolutno tačno, ako se tako nešto uopšte može tvrditi za grčku mitologiju!
Isto tumačenje sam pronašla kod Roberta Grevsa u knjizi - GRČKI MITOVI, koji je
nesporni autoritet za HELENISTIKU i oslanja se na Homera.
Inače, bilo koji kviz ne može da bude validan, ako je makar samo i jedan odgovor koji se nudi kao tačan - pogrešan!
1. Afroditin muž jeste zaista Hefest, dok joj je Ares ljubavnik! Dokaz: ''Zevs ju je udao za Hefesta, hromoga boga-kovača, ali pravi otac troje dece... bio je Ares, bog rata..." (Robert Grevs, Grčki mitovi, str.61, Nolit, Beograd, 1969.)
Takođe, kviz nije validan i ako na jedno postavljeno pitanje, postoje - dva podjednako tačna odgovora!
2. Jason, kao ni Tezej (čiji je otac bog mora, Posejdon) - nije Zevsov sin! Dokaz: ''Tira se kasnije udala za za svog ujaka Kreteja, osnivača Jolka, kome je rodila Esona, oca Argonauta Jasona'' (Rober Grevs, Grčki mitovi, str.185, Nolit, Beograd, 1969.) Od Zevsa kao oca - ni traga ni glasa!
Zaključak: Za pravljenje kviza, bilo kakvog (pa i ovog) nije potrebna samo želja, već i znanje, kako o materiji o kojoj je reč, tako i o dramaturgiji kviza uopšte!
 
Elvin:
naslov sve govori,bogovi,heroji,ratovi...da vidimo da l' ima ljubitelja i poznavaoca.
ovo dođe k'o neki fun club,ali užasavam se tog izraza,pa ga nisam stavio u naslov...

čisto da upozorim vesele verske agitatore,da ovo nema veze sa religijom,pa ih molim da ne postuju neku glupost u svom karakterističnom stilu.

Љубитељ сам сваке митологије, раније сам био посебно љубитељ грчке митологије, сада више ценим рецимо норсијску.
Грци су ми исувише некако морбидни. Читао сам ја "Метаморфозе" два пута, то је нека врста Овидијеве прераде грчких митова, направљених као "историја света" - од настанка до Јулија Цезара. Шта га знам, у неким моментима ми делује као Тарантинови филмови, што сам онда готивио.
Ипак, Толкин је закон, а зна се одакле је он вукао идеје.
odin.jpg

Один Свемоћни
 
Peruzzi:
Zevs i ta ekipa :)

Interesantno. Uvek sam se bakco s tim, al nikad da pohvatam ko koga tu kerebechi :lol:

bilo je u jednom zabavniku.....sad ti kazem kad.....2000 chini mi se, na prolece. Bio sam ko ujaka u bolnici, operisao koleno, neki lik mu na utakmici uleteo i pomerio chashicu 10 cm iznad...daklem, ko sto rekoh - bio u zabavniku jedan bas opsiran tekst o svemu tome i neki kao poster, rodoslov grckih bogova. Bas onako fensi stvar, lepo sve uradjeno, ima bukvalno svega, i harpija i titana, sta vec, nemam pojma, a i lepo isharano ako cemo pravo :)

Videcu da potrazim taj broj ovih dana. Ionako treba da sredim arhivu sad dok sam na raspustu (al mrzi me, zima)
Pošto te mrzi (a zima) zabavnik je izašao 27.4.2001. broj 2568.
Inače to je rodoslov grčkih bogova , dosta interesantno uradjen!!
 
Prvi test je stvarno prost 8/10a drugi ...malo ga ti to upetlja 5/10.Ja stvarno volim(ne kazem i poznajem)grcku mitologiju ali je cinjenica da su oni bili malo(vise) nastrani...Ma ustvari sta ja lupam,poznajem dogadjaje super ali imena me malo zezaju...
 

Slične teme


Back
Top