Gravitacija

Свето, а да ти испробаш непостојање гравитације скоком с неког солитера и учиниш услугу и себи и свету?

- - - - - - - - - -

Sveta685:
Postoji li dokazana sila, koja deluje iz unutrašnjosti Zemlje ka površini?
Postoji.
Vidimo je svaki put, kada dolazi do erupcija vulkana.
Da zaista postoji strahoviti pritisak na dole (i u unutrašnjosti Zemlje), onda bi, posle izbacivanja, recimo - 4 kubna kilometra materijala, morala da se otvori i rupa adekvatne veličine.
Naprotiv, kao što smo svi svedoci - vulkani samo rastu.
Još ludji je primer Srednjeatlantskog grebena.
Hiljade kubnih kilometara izbačene lave.
Gde je adekvatna rupčaga, koja se mora otvoriti zbog stvaranja šupljine, tamo odakle potiče taj materijal?
Ono što još taj greben dokazuje je - uvećanje planete Zemlje.
Površina Zemlje se povećava.

- - - - - - - - - -

Kliknite za proširenje...
Не повећава, то би и будала лако видела, довољно је пар грама мозга.
 
O uvećavanju planete Zemlje imate dovoljno podataka na Netu - koga interesuje, može da ih potraži.
Ono što mene zanima je sila koja deluje iz Zemljine unutrašnjosti ka napolje.


Jako bitno za mladjahne čitaoce ovih tekstova (ako ih ima):
Ono što vi učite u školama, ni izbliza ne odslikava stvaran svet nauke.
Pojednostavljena objašnjenja, klimave pretpostavke koje se prikazuju kao ubedljivo dokazane,.....
Naredni tekstovi će to i pokazati....

- - - - - - - - - -

Da li je neko primetio postojanje sile, koja ima suprotno dejstvo od pretpostavljene gravitacione?
Jeste, još davno.
Evo jednog teksta iz 1986. godine:

"Na osnovu nekih eksperimenata starih 60 godina, američki fizičari su sada postavili hipotezu o postojanju još jedne osnovne sile u prirodi - pete po redu.
Ako se hipoteza pokaže tačnom, fizičari će imati pune ruke posla da u postojećoj slici sveta mnogo šta izmene.
Štaviše, ako je Efraim Fišbah (Ephraim Fischbach), fizičar sa Perdju univerziteta (Purdue University), sa svojim saradnicima u pravu, tada su Galilej, Njutn i Ajnštajn samo delimično bili u pravu, kad su pretpostavili da gravitacija na sva tela utiče podjednako.
U stvari, jednistavno rečeno, u odsustvu otpora vazduha, pero će padati brže od nakovnja.
Razlog je u tome što nova sila, koja je nazvana hipersila, odbija a ne privlači, a ječina joj zavisi od hemijskog sastava predmeta.
Na gvoždje, na primer, ona deluje jače nego na organske supstance.
Hipersila deluje samo na rastojanjima manjim od otprilike 200 metara, a sto puta je slabija od gravitacije (po najnovijim podacima su približno iste, moja op.), najslabije poznate sile.
....
Prvi nagoveštaj postojanja hipersile potekao je iz dva izvora.
Prvi je bio niz eksperimenata na akceleratoru čestica u Fermilabu, u blizini Čikaga, kada je nadjeno da se razlika u masi kod dva tipa mezona (jedne vrste subatomskih čestica) menja kad se promeni brzina čestica.
To direktno protivreči principu ekvivalencije, fundamentalnom postulatu Ajnštajnove teorije opšte relativnosti i sugeriše da mora biti posredi jedna nova sila.
Drugi izvor bilo je otkriće da je gravitaciona konstanta G manja ispod zemlje nego na Zemljinoj površini. *****
Prihvatljivo objašnjenje je da jedna nova sila, kratkog dometa, na površini ispoljava pritisak naviše, dok je na dubini od 200 metara ili većoj, jednaka u svim pravcima tako da se njeni efekti poništavaju.
.........
Mada je detektovanje sile novog datuma, pretpostavka o njoj potiče iz 1955. godine, kada su fizičari postulirali količinu nazvanu hipernaboj koji bi, poput električnog naboja, bio sačuvan u svim interakcijama izmedju čestica.
Za razliku od električnog naboja, medjutim, nije postojala sila koja bi bila asocirana sa hipernabojem, ali su fizičari nagadjali da bi morala postojati.
Pitanje se sada postavlja, nije li Fišbahova grupa tu silu sada otkrila."


***** "But there is another way of measuring G. The oil industry has developed extremely precise devices for measuring g, the acceleration due to gravity, both on and beneath the Earth's surface. The dependence of the acceleration g on depth can be used to determine the gravity constant G. When the densities of the rock strata have been well mapped, this determination has an accuracy comparable to laboratory measurements of G. One would expect both methods to give the same value of the "constant". It is a big surprise, therefore, that the geological technique gives a value of 6.734 × 10-11 m3/kg-s2 (instead of 6.673 × 10-11). It would appear that this "universal constant" has significantly different values below the Earth's surface and in a surface laboratory."

- - - - - - - - - -

http://www.rexresearch.com/articles/hyperch.htm

https://en.wikipedia.org/wiki/Fifth_force

i zanimljiv tekst o "konstantnom, zacementiranom radioaktivnom raspadu":
http://news.stanford.edu/news/2010/august/sun-082310.html

- - - - - - - - - -

O čemu se radi?
O tome da je, kako se ide u unutrašnjost Zemlje, zemljina energija kojom deluje na materijalne objekte, odbojna energija, sve veća i veća.
Na površini je sunčeva odbojna energija veća i ona usmerava objekte ka površini Zemlje.
Ali unutra, sve se više pojačava dejstvo zemljine energije, sve dok se te energije ne izjednače.
A onda sila teže deluje u suprotnom smeru.
 
Ako pogledate ovu galaksiju, onda bi trebalo da shvatite, da ovako nešto, u skladu sa gravitacionom teorijom - ne bi trebalo da postoji.
Kraci ove galaksije bi se davno raspali.
Gravitacija postojeće materije ni izbliza nije dovoljna da spreči njen raspad.
(Naravno, stvarnost je da gravitacija nije ono što drži materiju ovih galaksija i da one ne teže da se rapadnu - već da se skupe, kada bi energija-prostor koju emituju zvezde i "gasovite planete" u njoj počela da se smanjuje, ili kada bi potpuno prestala).
Tada su naučnici pretpostavili, u skladu sa idejom da gravitaciona teorija mora biti tačna, da postoji neka nevidljiva materija, tzv. Tamna materija, koja omogućava držanje na okupu ovih zvezda i njihovih sistema.
I da je ima jako mnogo.
Na taj način se, polazeći od pogrešne pretpostavke (gravitacija) došlo do tačnog zaključka (postojanje tamne materije, koje, naravno, nema ni približno toliko mnogo).

- - - - - - - - - -

Ili, da citiram stručnije ljude (u narednim tekstovima, koji će vam pokazati da nauka nije baš ono što se uči u školama):
 
NEDOSTAJUĆA VASIONA

"Godine 1917. dok je Albert Ajnštajn doterivao svoj završni opis načina na koji se Vasiona ponaša, morao je znati jednu eksperimentalnu činjenicu kako bi sve to zaokružio.
Pitanje koje je postavio svetskim astronomima glasilo je: "Da li se Vasiona širi, skuplja ili ostaje ista?"
Ajnštajnove jednačine opisivale su razvoj prostor-vremena (dimenzije prostora i vremena koje zajedno čine tkanje Vaseljene) u zavisnosti od mase i energije u njemu.
Prvobitno, Vasiona se po jednačinama ili širila ili skupljala pod uticajem gravitacije.
Ukoliko je Vasiona statična, on će tamo staviti nešto drugo: antigravitaciju, koja bi gurala onde gde gravitacija vuče.
Nije bio sklon tome; premda je imalo smisla da masa i energija ispoljavaju gravitacionu silu, nije bilo očiglednog razloga da postoji antigravitacija.
Na nesreću po Ajnštajna, među astronomima tog vremena postojala je saglasnost da je Vasiona statična.
Stoga je on teška srca dodao antigravitaciju kako bi sprečio širenje svoje Vasione ili njeno skupljanje.
To je dobilo ime KOSMOLOŠKA KONSTANTA (zato što je uticalo na tela na kosmičkim daljinama, ali ne i na svakodnevne fenomene unutar našeg Sunčevog sistema) i predstavljeno je sa mnogo izvinjenja.
Ta konstanta, rekao je Ajnštajn, "nije opravdana našim stvarnim poznavanjem gravitacije".
Ona je tu samo da bi se jednačine poklapale sa podacima.
Prava je šteta, dakle, što niko nije obraćao pažnju na rezultate Vesta Slajfera."
 
Sveta685:
O uvećavanju planete Zemlje imate dovoljno podataka na Netu - koga interesuje, može da ih potraži.
Ono što mene zanima je sila koja deluje iz Zemljine unutrašnjosti ka napolje.


Jako bitno za mladjahne čitaoce ovih tekstova (ako ih ima):
Ono što vi učite u školama, ni izbliza ne odslikava stvaran svet nauke.
Pojednostavljena objašnjenja, klimave pretpostavke koje se prikazuju kao ubedljivo dokazane,.....
Naredni tekstovi će to i pokazati....

- - - - - - - - - -

Da li je neko primetio postojanje sile, koja ima suprotno dejstvo od pretpostavljene gravitacione?
Jeste, još davno.
Evo jednog teksta iz 1986. godine:

"Na osnovu nekih eksperimenata starih 60 godina, američki fizičari su sada postavili hipotezu o postojanju još jedne osnovne sile u prirodi - pete po redu.
Ako se hipoteza pokaže tačnom, fizičari će imati pune ruke posla da u postojećoj slici sveta mnogo šta izmene.
Štaviše, ako je Efraim Fišbah (Ephraim Fischbach), fizičar sa Perdju univerziteta (Purdue University), sa svojim saradnicima u pravu, tada su Galilej, Njutn i Ajnštajn samo delimično bili u pravu, kad su pretpostavili da gravitacija na sva tela utiče podjednako.
U stvari, jednistavno rečeno, u odsustvu otpora vazduha, pero će padati brže od nakovnja.
Razlog je u tome što nova sila, koja je nazvana hipersila, odbija a ne privlači, a ječina joj zavisi od hemijskog sastava predmeta.
Na gvoždje, na primer, ona deluje jače nego na organske supstance.
Hipersila deluje samo na rastojanjima manjim od otprilike 200 metara, a sto puta je slabija od gravitacije (po najnovijim podacima su približno iste, moja op.), najslabije poznate sile.
....
Prvi nagoveštaj postojanja hipersile potekao je iz dva izvora.
Prvi je bio niz eksperimenata na akceleratoru čestica u Fermilabu, u blizini Čikaga, kada je nadjeno da se razlika u masi kod dva tipa mezona (jedne vrste subatomskih čestica) menja kad se promeni brzina čestica.
To direktno protivreči principu ekvivalencije, fundamentalnom postulatu Ajnštajnove teorije opšte relativnosti i sugeriše da mora biti posredi jedna nova sila.
Drugi izvor bilo je otkriće da je gravitaciona konstanta G manja ispod zemlje nego na Zemljinoj površini. *****
Prihvatljivo objašnjenje je da jedna nova sila, kratkog dometa, na površini ispoljava pritisak naviše, dok je na dubini od 200 metara ili većoj, jednaka u svim pravcima tako da se njeni efekti poništavaju.
.........
Mada je detektovanje sile novog datuma, pretpostavka o njoj potiče iz 1955. godine, kada su fizičari postulirali količinu nazvanu hipernaboj koji bi, poput električnog naboja, bio sačuvan u svim interakcijama izmedju čestica.
Za razliku od električnog naboja, medjutim, nije postojala sila koja bi bila asocirana sa hipernabojem, ali su fizičari nagadjali da bi morala postojati.
Pitanje se sada postavlja, nije li Fišbahova grupa tu silu sada otkrila."


***** "But there is another way of measuring G. The oil industry has developed extremely precise devices for measuring g, the acceleration due to gravity, both on and beneath the Earth's surface. The dependence of the acceleration g on depth can be used to determine the gravity constant G. When the densities of the rock strata have been well mapped, this determination has an accuracy comparable to laboratory measurements of G. One would expect both methods to give the same value of the "constant". It is a big surprise, therefore, that the geological technique gives a value of 6.734 × 10-11 m3/kg-s2 (instead of 6.673 × 10-11). It would appear that this "universal constant" has significantly different values below the Earth's surface and in a surface laboratory."

- - - - - - - - - -

http://www.rexresearch.com/articles/hyperch.htm

https://en.wikipedia.org/wiki/Fifth_force

i zanimljiv tekst o "konstantnom, zacementiranom radioaktivnom raspadu":
http://news.stanford.edu/news/2010/august/sun-082310.html

- - - - - - - - - -

O čemu se radi?
O tome da je, kako se ide u unutrašnjost Zemlje, zemljina energija kojom deluje na materijalne objekte, odbojna energija, sve veća i veća.
Na površini je sunčeva odbojna energija veća i ona usmerava objekte ka površini Zemlje.
Ali unutra, sve se više pojačava dejstvo zemljine energije, sve dok se te energije ne izjednače.
A onda sila teže deluje u suprotnom smeru.
Kliknite za proširenje...
Што лажеш тако јадно?
 
A šta je Slajfer utvrdio?

"Do 1917. godine, kada je Ajnštajn molio astronome da izlože svoj pogled na Vasionu, Slajferova spektrografska zapažanja pokazalu su da dvadeset jedna nebula, od njih dvadeset pet, hita dalje od Zemlje, dok joj se samo četiri približavaju.
Sve su se kretale zaprepašćujuće brzo - u proseku, više od dva miliona kilometara na sat.
Bio je to šok zato što se većina zvezda na nebu nije tako ponašala. u to vreme smatralo se da je Mlečni Put čitava Vasiona, a zvezde su bile gotovo statične u odnosu na Zemlju.
Slajfer je to promenio i razneo naš Svemir na sve strane.
Ukazao je na to da su nebule "zvezdani sistemi viđeni sa velikih daljina".
Slajfer je tiho otkrio da je Svemir prošaran nebrojenim galaksijama koje se sve više udaljavaju."

- - - - - - - - - -

Ali, ima tu jedan problem....
"Planeta Zemlja, u položaju bližem Suncu, kreće se mnogo brže u svojoj orbiti nego Neptun, koji je udaljeniji.
Razlog tome je jednostavan: posredi su sile ravnoteže.
Gravitaciona Sunčeva sila jača je na Zemljinoj radijalnoj udaljenosti od Sunca nego na Neptunovoj.
Telo koje ima Zemljinu masu kretaće se relativno brzo da bi ostalo u orbiti.
Da bi Neptun ostao u svojoj orbiti, sa manje sile privlačenja udaljenog Sunca, kreće se sporije kako bi zadržao ravnotežu.
Kada bi se kretao istom brzinom kao Zemlja, odleteo bi i napustio naš Sunčev sistem."

(ovde bih ja postavio jedno pitanje: ako se jačina gravitacionog polja smanjuje kvadratno sa povećanjem rastojanja, važi i obrnuto - kvadratno povećanje sa smanjenjem rastojanja. Tj. - kolikom brzinom bi trebalo da se kreće telo mase Zemlje na dvostruko kraćem rastojanju? A onda pogledati karakteristike planete Venere....)

"Svaki orbitalni sistem trebalo bi da sledi to pravilo: balansiranje gravitacionog privlačenja i centrifugalnih sila znači da što je nešto udaljenije od onoga što ga drži u orbiti, to se sporije kreće.
A 1933. godine švajcarski astronom Fric Cviki upravo to nije video."

"Cviki je primetio nešto čudno u jatu galaksija Koma.
Grubo rečeno, zvezde odašilju odredjenu količinu svetlosti po kilogramu, tako da je posmatranjem količine svetlosti koja je pristizala iz jata Koma, Cviki procenio koliko materije ono sadrži.
Cvikijev problem bio je to što su se zvezde na rubovima galaksija kretale prebrzo da bi ih obuzdalo gravitaciono privlačenje te količine materijala.
Po njegovim proračunima, jedino objašnjenje je bilo da u jatu Koma postoji oko 400 puta veća masa od one za koju bi bila odgovorna vidljiva materija jata."

Iliti - Tamna materija.

"Niko ne zna šta je zapravo tamna materija.
Kada je profesor sa Kembridža Malkom Longer napisao kosmološki bukvar "Naša Vasiona u evoluciji", naveo je moguća objašnjenja šta bi ona mogla biti.
Na vrhu spiska bile su stvari poput medjuzvezdanih planeta i zvezda male mase.
Pri dnu spiska bile su cigle za kuću i primerci "Astrofizičkog žurnala".
Taj poslednji kandidat izgleda najprikladniji - naime, "Astrofizički žurnal" je časopis u kojem je Vera Rubin 1970. objavila svoje rezultate i iznela Tamnu materiju na svetlost dana."

- - - - - - - - - -

Zamisao o Tamnoj materiji nije odmah prihvaćena.
Ipak....

"Do osamdesetih godina dvadesetog veka astronomi su odustali od pokušaja da muljaju sa podacima.
Nešto u vezi sa gravitacijom galaksija nije se uklapalo, i najbolje objašnjenje bilo je postojanje materije koja ne sija kao zvezde, ne reflektuje svetlost, ne odaje primetnu radijaciju, niti se ponaša na bilo koji način koji bi omogućio saznanje o njenom postojanju - izuzev njene gravitacione sile."

Da dodam - pretpostavljene gravitacione sile.
Treba stalno imati na umu nekoliko stvari:
Sila teže je nešto što postoji - činjenica.
Gravitaciono polje je pokušaj objašnjenja te činjenice.
Ali - šta je problem?
Problem je u tome, što se u Kosmosu jedino detektuje sila suprotnog smera od gravitacione.
Evo i nastavka, koji to dokazuje....

- - - - - - - - - -

Problem sa širenjem Vasione....
"Sa odredjenom količinom energije širenja, radi stvaranja idealne Vasione kao što je naša - koja je "baš kako treba" - potrebna je precizna distribucija materije.
Da bi skratili priču o gustini gravitacione materije, astronomi pominju Omega vrednost Vasione.
Omega 1, što je jednako koliko i bednih šest atoma vodonika po kubnom metru Vasione (kubni metar vazduha oko vas sadrži otprilike 10 miliona milijardi milijardi atoma), jeste gustina materije koja manje.više drži ekspanziju u ravnoteži.
Kako veli teorija, postojanje zvezda i galaksija oslanja se na Omegu koja je na početku bila za milionitomilijarditi deo blizu jedinice.
A usled prirode ciklusa povratne sprege sa Omegom, početak u ravnoteži znači i ostanak u njoj.
Ako su teoretičari u pravu, Omega i dalje treba da je blizu jedinice.
Nevolja je u tome, što znamo da nema ni blizu potrebnih količina materije - tamne ili one druge - da proizvede Omegu 1.
To je problem koji je doveo do povratka Ajnštajnovoj KOSMOLOŠKOJ KONSTANTI, što niko nije očekivao."


U igru uskače Tamna energija....
"Kada su astronomi prvi put upotrebili supernove za merenje širenja Svemira, bili su ubedjeni da će pronaći usporavanje.
Na kraju krajeva, snaga Velikog praska trebalo bi da bude na izmaku; gravitacija je prevladala i kočnice su aktivirane.
Ipak, ispostavilo se da Vasiona nije baš tako jednostavna.
Proučavajući supernove preko teleskopa Habl dobili su precizne podatke.
Ali im se oni ni najmanje nisu dopali.
Daleke eksplozije bile su slabije nego što je trebalo da budu: svetlost je putovala duže nego što je trebalo da putuje.
I upravo je Adam Ris, astronom iz Berklija, koji je bio član Kiršnerove ekipe, prvi put to glasno rekao: podaci su ukazivali na ubrzavanje.
Vasiona se širila sve brže i brže.
To nije bilo moguće.
Ali probajte to da kažete supernovama.
Kad god je Ris koristio podatke iz supernove - luminoznost, crveni pomak i zatamnjenje s vremenom - kako bi izračunao vrednost Omege, njegovi proračuni govorili su da Vasiona sadrži negativnu količinu mase.
Jedini način da se tome da ikakav smisao bila je pretpostavka kako masa nije jedina sila na delu u širenju Vasione.
Dodajte tome KOSMOLOŠKU KONSTANTU i sve odjednom ima smisla."

- - - - - - - - - -

Šta je negativna masa?
Ono što je suprotno od mase - energija.

"Kosmos, sadržao on iole materije ili ne, kipi energijom.
Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, ubrzo po rodjenju kvantne teorije koja opisuje način na koji se priroda ponaša na nivou atoma i subatomskih čestica, britanski fizičar Pol Dirak upotrebio ju je kako bi dao kvantnu verziju teorije koja objašnjava svojstva električnih i magnetnih polja.
Dirakova "Teorija kvantnog polja" na kraju je dovela do predvidjanja da u praznom Svemiru postoji energija.
Pošto fizičari prazan Svemir nazivaju "vakuumom", Dirakova energija postala je poznata kao "energija vakuuma".
Koliko smo u stanju da pretpostavimo, energija vakuuma je ono što daje silu "antigravitacionom" ubrzanju koje su otkrile supernove; energija vakuuma kosmološki konstantna."

Stop.
Dakle, energija je ta, koja izaziva širenje Svemira.
U stvari, jedina sila koja je detektovana na kosmološkom nivou je ta - antigravitaciona i daje je energija.

- - - - - - - - - -

"Nevolja je u tome, što nam merenja supernova govore kako je energija vakuuma mala.
Obično se meri gramima.
Količina vakuuma, pomerenog Zemljinom zapreminom u Svemiru, sadržala bi oko jednog stotog dela vrednosti grama energije vakuuma.
Eto kolicna je.
Medjutim, kada teoretičari izvedu energiju vakuuma iz teorije kvantnog polja, dodju do broja koji je toliko veliki da bi već razneo Vasionu masivnim hiperubrzanjem.
To je poznato kao problem kosmološke konstante i gotovo se svi slažu - čak i fizičari koji se njime bave - da je posredi najneprijatnije moguće neslaganje teorije i eksperimenata u istoriji nauke.
Milion je velik broj - jedinica posle koje sledi šest nula.
Bilion ima dvanaest nula.
Nepodudaranje izmedju izmerenih i teorijskih vrednosti kosmološke konstante sadrži 120 nula.
Sto dvadeset."

- - - - - - - - - -

"Adam Ris, čovek čija nas je radikalna, Šejkspirovska retorika uvukla u doba tamne energije, nudi provokativnu sugestiju.
Šta ako, kaže on, jednostavno ne znamo dovoljno o načinu funkcionisanja gravitacije?
Možda ne postoji nikakva tamna materija, a možda nema ni tamne energije.
Možda smo u protekla četiri veka svi bili slepi za sitne nepreciznosti u Njutnovom zakonu gravitacije, a u tim nepreciznostima krije se ključ ponovnog uspostavljanja izgubljenog Univerzuma."

E, moj Risu.
Ti sumnjaš u gravitaciju?
Najobičniji dobitnik Nobelove nagrade?
https://en.wikipedia.org/wiki/Adam_Riess
Pa što ne pitaš prave poznavaoce gravitacije sa Krstarice?
Oni sve znaju.
Samo bi ti se nasmejali i predložili da skočiš sa trinaestog sprata i proveriš postojanje gravitacije.
Jeste da nema veze sa tvojim pitanjima, ali to ti je ovde standardan odgovor na svaku kritiku iste.
ipak su u pitanju veliki stručnjaci....

- - - - - - - - - -

Zbog navedenih problema, pojavile su se dve nove teorije:
- MOND, Modifikovana njutnovska dinamika i
- MOG, Modifikovana gravitacija

O njima potražite sami na Netu.
 
Poslednja izmena:
Ono što se može iz iznetog zaključiti:
- detektovane ( a ne pretpostavljene) sile u Svemiru su suprotne gravitacionoj.
- daje ih energija (navodno energija vakuuma)
U stvari, pošto vakuum ne postoji, već je prostor energija - to znači da silu daje energija-prostor.
Ako eliminišete nepostojeću gravitaciju - eliminišete i probleme.
Recimo.... kod galaksija.
Najveća koncentracija energije je u središtu galaksija.
Zvezde u njemu se kreću odredjenom brzinom.
Prema periferiji energija je manja (energija koja daje prostor i potiskuje materiju), ali je konstantna, jer je daju zvezde koje se tu nalaze i koje stupaju u interakciju sa susednim zvezdama (energija privlači energiju, tj. stupa u interakciju).
Zato je brzina kretanja zvezda po obodu konstantna, a mnogo veća od one koja bi bila moguća usled gravitacionog privlačenja.
 
ANOMALIJA PIONIRA

"U 23.-ćoj godini Isak Njutn je smislio "univerzalnu teoriju gravitacije".
Po njoj, izmedju svaka dva tela postoji sila koja je "upravo srazmerna proizvodu njihovih masa i obrnuto srazmerna kvadratu udaljenosti izmedju njih".
Iako možda izgleda jednostavno, to je, sasvim bukvalno, astrofizika.
Sve što lansiramo u Svemir potčinjeno je tom zakonu inverznog kvadrata, zato što ga naučnici koji se bave raketama primenjuju kako bi shvatili kako će se njihov brod kretati kroz gravitaciona polja planeta i meseca našeg Sunčevog sistema i - kao u slučaju sondi Pionir - izvan njega.
Po svemu, svemirske sonde Pionir 10 i 11 ne bi trebalo nikoga da zanimaju.
Lansirane u sedamdesetim godinama dvadesetog veka, one su sada daleko izvan ruba našeg Sunčevog sistema i nemo plutaju u praznini.
...
Medjutim, sonde Pionir ukazuju na to da je zakon (Njutnov) možda pogrešan, ili u najmanju ruku pogrešan za te konkretne proračune (putanja Pionira).
Zato što sonde skreću sa kursa.
U svakoj godini putovanja, sonde se za 13.000 kilometara udaljavaju od svoje prvobitne putanje.
To nije mnogo, ako se ima u vidu da godišnje prevale 354.000.000 kilometara; šta god da izaziva to skretanje s kursa, 10 milijardi puta je slabije od Zemljine sile pod našim nogama.
Bez obzira na to, tamo je, i baca sumnju na univerzalnost jednog od Njutnovih najvećih dostignuća.
Zamisao da sonde Pionir ugrožavaju poznate zakone fizike gotovo je univerzalno izložena podsmehu - čak i kod ljudi koji pokušavaju da pronadju neki smisao u toj anomaliji.
Ali činjenica koja se retko uzima u obzir jeste da je NASA izričito i nameravala da ih upotrebi kako bi testirala Njutnov zakon.
Zakon je pao na testu; zar taj njegov neuspeh ne treba da shvatamo ozbiljno?"

"Kao svemirske letelice, sonde Pionir su jedinstvene.
Pionir 10 i 11 trebalo da je ostanu u stabilnoj putanji primenom istog onog trika koji dečju čigru održava u uspravnom položaju: njihovo putovanje kroz Svemir trebalo je da prodje u obrtanju oko sopstvene ose.
To obrtanje daje silu koja fiksira orijentaciju čigre; kod Pionira, obrtanje je značilo da naučnici koji prate misiju ne moraju brinuti o ispaljivanju mlazeva iz potisnika, kako bi letelice zadržali na putanji.
Džon Anderson je shvatio da one, pošto putuju samo pod uticajem gravitacije, zahvaljujući svojim putanjama omogućuju savršen test prirode gravitacije.
Predložio je NASI da koristi sonde u tu svrhu, kao i u njihovoj glavnoj misiji, istraživanju Jupitera i spoljnog Sunčevog sistema.
NASA-ini šefovi saglasili su se da bi to bio dobar test i finanasirali su dodatne eksperimente."

"Tokom svih godina putovanja, instrumenti na sondama Pionira slali su rezultate svojih merenja natrag na Zemlju.
Godine 1980. rezultati koji su se odnosili na putanje izgubili su svaki smisao: obe letelice, kako se činilo, odvučene su prema Suncu.
....
1994. godine Andersona je pozvao Majkl Martin Nijeto iz Nacionalne laboratorije Alamos u Nju Meksiku.
On je imao zadatak da utvrdi koliko su pouzdane naše teorije o gravitaciji.
Kad god bi naišao na nekog drugog fizičara, postavio bi pitanje koje je zvučalo glupo: možemo li predvideti kretanje stvari korišćenjem Njutnovog zakona inverznog kvadrata, ako se one nalaze izvan našeg Sunčevog sistema?
Najzad je razgovarao sa Andersonom:
"Pa, postoji to u vezi sa Pionirom", rekao je Anderson.
Kada je uspeo da dodje sebi, Nijeto je svima okolo pričao o tome.
A tako je Slava Turišev zapatio Pionirov virus."

"Turišev je pristupio projektu Pionir najpre kao majstor za sređivanje - čistač.
Poput lika Harvija Kajtela u "Petparačkim pričama", uloga mu je bila da počisti nered pošto ljudi tamo urade nešto glupo.
U ovom kontekstu, takva glupost je zaboravljanje da se uzme u obzir neki suptilan ali važan aspekt opšte relativnosti, Ajnštajnove gravitacione teorije, u planiranju misija Pionira.
Ali Turišev, na sopstveno iznenađenje, nije pronašao nikakvu grešku.
I tako je otpočela njegova trajna opsednutost rešavanjem problema Pionira.
Godine 2002. Anderson, Nijeto i Turišev su objavili zajednički rad na 55 strana, razmotrivši sve što im je palo na pamet kako bi objasnili udaljavanje.
Ništa se nije uklapalo.
....
Nešto vuče sonde Pionir slabom - ali konstantnom - silom privlačenja.
I posle gotovo 30 godina, to je i dalje misterija."
 
Po svemu, svemirske sonde Pionir 10 i 11 ne bi trebalo nikoga da zanimaju.
Lansirane u sedamdesetim godinama dvadesetog veka, one su sada daleko izvan ruba našeg Sunčevog sistema i nemo plutaju u praznini.
Kliknite za proširenje...
Ma kakav sad Pionir i rub Sunčevog sistema. Nije valjda da si poverovao u Nasine budalaštine. Sve je to snimio Kjubrik u Holivudu isto kao i lažno sletanje na Mesec. :lol:
 
Da bi uopste imao snage, bilo koji argument protiv \zvanicne nauke, mora se imati ZNANJA o tome.
Pricati o naucnim postulatima recnikom pijace je sasvim nerihvatljivo i nedopustivo za bilo koju ozbiljnu raspravu.
Bolje se prebaci na komentarisanje "laznog" spustanja na Mesec, tamo si mnogo smesniji.
Sto se nauke tice, sasvim je jasno i potpuno prirodno da danasnje teorije i zakoni imaju svoje vrline i mane.
Vekovima je Njutnov zakon gravitacije bio Sveto Puismo, sve dok se nije pojavila teorija relativnosti u kojoj je Njutnova zakon samo jedna specijalni slucaj.
Isto tako ce i sutra biti sa Ajnstajnovom teorijom.
Danasnji zakoni najbolje objasanjavaju svet oko nas i zakonitosti po kojem isti funkcionise.
Kako bude napredovala tehnika i tehnologija, napredovace i ljudsko znanje(i obrnuto naravno).Tada ce danasnje teorije biti deo neke trece , vece teorije.i tako dalje i tako dalje.
Sto se tice tih tvojih "nelogicnosti", bolje bi iblo da si malkice vise ucio.
Do velikih saznanja se ne dolazi prkeo reda, na preskok, nego se mora znati sve pre toga.
A ti si daleko od toga,lupetajuci za medalju na ovim komentarima.
Nemam uopste nameru da opovrgavam bilo sta sto si naveo, jer iskreno nisam pazljivo ni citao sve.
Ali sam i povrsno gledajuci video recnik kojim se pokusava objasniti nelogicnost zakona o gravitaicji i gravitacione sile na nivou rasprave zena na Kalenic pijaci, cime cak mozda neku dobru ideju izvrgavas ruglu i diskvalifikujes na samom pocetku.
Ti si verovatno pametan momak, medjutim svoju pamet koristis na pogresan nacin.
Umesto da prvo naucis sve o temi o kojoj govoris, ti otvaras teme napamet namecuci svoje teorije i svoja misljenja bez ikakvog naucnog ili kritickog osvrta.

Svo znanje ovog sveta je jedno malo ostrvo u beskonacnom moru nepoznatog.
Duznost svake generacije je da tom beskrajnom okenau otme bar mali deo kopna.

Kristijan Hajgens

PS: Licno meni najveca nelogicnost danasnje nauke je teorija o talasno mehanickoj prirodi svetlosti, posebno deo u kojem se dokazuje da se difrakcijom svetlosnog zraka na kristalnoj resetci pokazuje da je zrak prosao kroz obe "rupe" resetke.
Ali naravno ja prihvatam danasnje objasnjenje i danasnju teroiju jer.......Trenutno nema druge koja to bolje objasnjava.
I svakako je svakom upucenom na svetu potpuno jasno da je ta teorija sa ogromnim nedostacima.
Ali, opet kazem BOLJE NEMA ZA SADA.
 
Poslednja izmena:
AleksandarBG2015:
Temu gravitacije sam postavio još u aprilu, naravno nije bilo ni jednog normalnog tj logičnog odgovora za dokaz iste.
http://forum.krstarica.com/threads/724425

Gravitacija je teorija poput teorije evolucije, tj ono što je potrebno heliocentristima kao dokaz svoje bolesne teorije. Nema dokaza za teoriju gravitacije, nema ni jednog jedinog eksperimenta. Gravitacija ne postoji.
Kliknite za proširenje...
Не дроби палачинкарац.
Гравитација и гравитациона константа(9, 81 м/сец^2) су алфа и омега свих прорачуна за лет авиона, хеликоптера, дронова, крстарећих ракета...
 
Poznavalac stvari:
Не дроби палачинкарац.
Гравитација и гравитациона константа(9, 81 м/сец^2) су алфа и омега свих прорачуна за лет авиона, хеликоптера, дронова, крстарећих ракета...
Kliknite za proširenje...

Ajde!
Gde je ovde gravitacija?
ImageUploadedByForum1450099475.674410.jpg
 
Dejan_011:
Postoji li neki soliter kod tebe u komšiluku?
Pogledajte prilog 366727
:lol:
Kliknite za proširenje...

Pročitaj definiciju gravitacije pa onda odgovori: gde telo veće mase privlači telo manje mase? Ako ja skočim sa solitera zašo ne privučem komšijinog psa usput?
Padanje tela je pitanje razlike u gustini tela i okoline a ne gravitacije. Gravitacija po datoj definiciji ne postoji ili je bar niko nikad nije dokazao tako da ostaje u domenu teorija kao evolucija.
Probaj da nadješ neki drugi pametniji odgovor od solitera. Pogledaj sliku koju sam postavio i reci zašto zemljina gravitacija ne povuče taj dim na dole? Ako je već tako jaka da drži atmosferu na sebi u odnosu na vakuum svemira...
 
Stvarno je prosto neverovatno da ovde komentare ostavljaju i ljudi koji nemaju znanje ni iz osnovne skole.
i to jos misle da postavljaju neka smislena pitanja?

Da imaju znanja iz osnovne skole znali bi da oblak dima nema nikakve veze sa gravitacionom silom, jer je ona zanemarljivo mala u odnosu na sile strujanja vazduha iz prostora veceg u prostor manjeg vazdusnog pritiska.
Prica o privlacenju psa i skoka sa zgrade je jos tuznija, jer pokazuje da sem osnovnog znanja fizike mnogi ovde ne prolaze ni osnove matematike za osnovnu skolu.

Gravitacija kao sila ima svakako svoje tajne koje jos nismo otkrili.
I svakako posotje stvari koje su nejasne po pitanju te sile(pokusaj ubacivanja gravitona u tu pricu), ali je svakkao sila koja postoji i koja u ovom nasem svetu, svetu u tri dimenzije prostora deluje bas onako kako to pokazuje Njutnov a kasnije i Ajnstajnovi postulati.
Da li ta sila ima i svoje "specijelne efekte" u specijalnim uslovima(na obzorju crnih rupa, u centrima masivnih galaksija ili i nekom visedimenzionom modelu), to je sasvim drugi par patika.
Lupetati gluposti o tako ociglednim stvarima, bez osnovnih znanja, je uludo trosenje papira i vremena.

PS: jos jedan postulat iz osnovne skole: Atmosferu na povrsini Zemlje ne drzi samo gravitacija, nego mnogo vise i mnogo jace Zemljino magnetno polje.Poslednjih godina dokazano je da je i Mars imao atmosferu i to veoma gusto, dok se srediste Marsa nije ohladilo i Mars ostao bez magnetnog polja.
 
Poslednja izmena:
AleksandarBG2015:
Ajde!
Gde je ovde gravitacija?
Pogledajte prilog 366723
Kliknite za proširenje...
Шта није у реду с овом сликом?
Објасни својим речима.
Хоће можда овај дим отићи у орбиту?:hahaha:

- - - - - - - - - -

AleksandarBG2015:
Pročitaj definiciju gravitacije pa onda odgovori: gde telo veće mase privlači telo manje mase? Ako ja skočim sa solitera zašo ne privučem komšijinog psa usput?
Padanje tela je pitanje razlike u gustini tela i okoline a ne gravitacije. Gravitacija po datoj definiciji ne postoji ili je bar niko nikad nije dokazao tako da ostaje u domenu teorija kao evolucija.
Probaj da nadješ neki drugi pametniji odgovor od solitera. Pogledaj sliku koju sam postavio i reci zašto zemljina gravitacija ne povuče taj dim na dole? Ako je već tako jaka da drži atmosferu na sebi u odnosu na vakuum svemira...
Kliknite za proširenje...
Привучеш.
Сила којом то радиш је занемарљива јер су масе и тебе и пса такође занемарљиве у односу на нпр Земљу.
Уосталом имаш формулу гравитационог привлачења па израчунај... сила ће бити мања од милионитих делова њутна.
Невероватно колико си глупав.
 
NEKONSTANTNE KONSTANTE


Obzirom da je ovaj deo previše suvoparan - samo ću nabrojati problematične konstante.....

Gravitaciona konstanta

***** "But there is another way of measuring G. The oil industry has developed extremely precise devices for measuring g, the acceleration due to gravity, both on and beneath the Earth's surface. The dependence of the acceleration g on depth can be used to determine the gravity constant G. When the densities of the rock strata have been well mapped, this determination has an accuracy comparable to laboratory measurements of G. One would expect both methods to give the same value of the "constant". It is a big surprise, therefore, that the geological technique gives a value of 6.734 × 10-11 m3/kg-s2 (instead of 6.673 × 10-11). It would appear that this "universal constant" has significantly different values below the Earth's surface and in a surface laboratory."


Dakle, ispod Zemljine površine izmereno je da G iznosi 6.734 × 10-11 m3/kg-s2, umesto 6.673 × 10-11m3/kg-s2.
Čini se da je mala razlika, ali kod konstanti ona ne bi trebala uopšte da postoji.



Konstanta fine strukture, poznatija kao Alfa.
Izvesni Džon Veb, profesor fizike na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju, u Australiji, našao je da alfa možda nije bila iste vrednosti u prošlosti, kao što je danas:

"Značaj alfe potiče iz činjenice da je to najvažnija konstanta u jednoj od naših najvažnijih teorija fizike - u kvantnoj elektrodinamici, ili QED.
Ona pokriva svaku interakciju između naelektrisanih subatomskih čestica: protona i elektrona. Kvantna elektrodinamika spaja kvantnu teoriju, relativnost, elektricitet i magnetizam kako bi opisala poreklo elektromagnetizma. Alfa je, preko "elektroslabe teorije" za koju su Stiven Vajnberg, Abdus Salam i Šeldon Glašou 1979. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku, takodje povezana sa "slabom silom", koja omogućava fenomene poput radioaktivnog raspada u atomskim jezgrima. Pošto su elektromagnetizam i slaba sila dve od četiri fundamentalne prirodne sile, pošteno je reći da alfa ima stožernu ulogu u Vaseljeni.
Ali teorija ne daje vrednost alfe, pa su naučnici morali da izvode komplikovane eksperimente sa elektronima, kako bi ustanovili koji broj da uključe u formule kvantne elektrodinamike. Baš kao što su nam eksperimenti dali Gravitacionu konstantu, koja govori o stepenu medjusobnog privlačenja Zemlje i Sunca u Njutnovoj teoriji, Alfa dobijena iz eksperimentalnih izvora govori koliko snažno naelektrisane čestice utiču jedna na drugu.
I ne dozvoljava joj da se mnogo menja.
Ako se previše udaljite od Alfe, mala atomska jezgra - na primer helijumska - rasprsnuće se zato što će se protoni medjusobno odbijati. Zvezde neće više sijati. Ako povećate Alfu za 4 procenta, zvezde nikada neće proizvesti ugljenik - tako da i mi nećemo nastati.
Ali Džon Veb uopšte ne želi da toliko menja Alfu. Vebove linije apsorpcije (aksperiment od koga je sve i počelo, moja opaska) imale bi smisla ako biste pre 12 milijardi godina dozvolili Alfi da bude manja samo za milioniti deo današnje vrednosti.
Na prvi pogled to se čini kao maltene beznačajno odstupanje. Fizička konstanta, za koju jedva da je i čuo neko ko se ne bavi fizikom, možda je imala neznatno drugačiju vrednost u prošlosti. Jaka stvar. Ali to jeste jaka stvar.
Ako je to tačno - a deset godina kasnije, Veb i dalje sve svoje izjave daje sa tom prethodnom, opreznom ogradom - otvaraju se vrata raznoraznim onespokojavajućim zamislima.
Svoju priču o Vasioni i objašnjenja načina na koji se sve u njoj vlada saznali smo, pod pretpostavkom da su konstante konstantne, te da su takve oduvek i bile.
A kao što smo već videli, ako se konstante menjaju, isto se dešava i sa zakonima.
Zapažanja Džona Veba prete da puste s lanca Vasionu bezakonja."


Odnos masa protona i elektrona - Mu.

"Godine 2006. ekipa fizičara objavila je rad u kojem je izjavila da je odnos masa protona i elektrona, koji se obično naziva Mu, bio veći u dalekoj prošlosti.
....Kao i kod Alfe, ovo je veoma daleka prošlost i izuzetno mala promena: Mu je bio veći za 0,002 procenta pre oko 12 milijardi godina. Ali taj rezultat je bio dovoljno značajan da ga objavi prestižni časopis "Pisma fizičkoj reviji".
To je značajno zato što su mase elektrona i protona od suštinske važnosti za utvrdjivanje snage "jake" sile koja drži atomska jezgra na okupu. Jaka sila takođe vezuje kvarkove, sastavne delove protona i neutrona. Pošto je Alfa povezana sa "slabom" silom koja vlada radioaktivnim raspadom, i elektromagnetnom silom koja diktira snagu električnih i magnetnih interakcija, tri fundamentalne sile fizike od njih četiri, nalaze se na staklenim nogama."

- - - - - - - - - -

Ova tri odeljka (Nedostajuća Vasiona, Anomalija Pionira i Nekonstantne konstante) treba da pokažu da visoka fizika, ona koja se proučava na Univerzitetima širom sveta, nije isto što i fizika namenjena deci u osnovnoj školi.
Da, u fizici za osnovce sve je stoprocentno sigurno i poznato.
U fizici za odrasle - baš i nije.
Rečima Džona Veba:
"Kada govorimo o zakonima prirode, reč je zapravo o odredjenom skupu zamisli, koje su neverovatno jednostavne, čini se da su univerzalne i potvrdjene su eksperimentima. Stoga ljudska bića objavljuju da je naučna teorija zakon prirode, a ljudska biča sklona su greškama."
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top