Gravitacija

S

Sveta685

Poznat
Poruka
7.327
U novije vreme (zadnjih 150 godina), iz čisto političkih razloga, pojavile su se neke teorije u nauci, koje se, blago rečeno, mogu okarakterisati kao kretenizmi.
To su, pre svega, teorija evolucije i teorija Velikog Praska.
Priča o gravitaciji ne spada direktno u tu grupu, ali je vremenom poprimila takve razmere.
Ovde će biti reči o besmislenosti ideje o gravitaciji, kao sile koja deluje u makro Svemiru.
Dakle, ne o postojanju neke interakcije, reda veličine 0,000................... već o tome - da li se takva interakcija može sabrati, tako da ima neko dejstvo i na makro planu (u vidljivom svetu).
 
Možda da krenem od početka - od nastanka našeg zvezdanog sistema.
(može se krenuti od nastanka galaksija, jer je ta situacija još luđa, ali je princip razmišljanja isti, pa je preskačem)
Po zvaničnoj nauci (ali i po alternativnim izvorima), Sunce je već postojalo kada je Zemlja tek krenula da se formira.
Mislim da se njemu daje starost od oko 5, a Zemlji oko 4,6 milijardi godina ( ako su najnoviji podaci nešto drugačiji, ne menja bitno suštinu).
Dakle, imamo sledeću situaciju:
1. Već postojeće Sunce
2. Čestice materije, koje lebde u njegovoj okolini (bitne su one od kojih treba da nastane Zemlja)

Kako je onda nastala Zemlja?
Zvanična nauka kaže - sakupljanjem tih čestica, zahvaljujući gravitacionoj sili.
Onda se postavlja jedno pitanje:
Koliko je jaka ta gravitaciona sila jednog atoma (ili eventualno molekula)?
Zanemarivo mala.
A ti isti atomi i molekuli se nalaze u prostoru, u kojem već deluje gravitacija Sunca, iste jačine kao i danas.
Kako će ti atomi izbeći poguban uticaj privlačne sile Sunca, a da se ne survaju na njega?
Ako je odgovor "brzina" - onda dolazimo do sledećeg razmišljanja:
Dva atoma...kruže oko Sunca.....svaki ima brzinu, koja ga drži na stabilnoj putanji oko Sunca..... oni moraju biti na istoj putanji, da bi mogli da se sjedine i zarobe tom svojom silnom gravitacionom silom....
Šta se onda dešava?
Jačina gravitacionog polja Sunca, na tom rastojanju, je dovoljna da zadrži taj jedan atom (ili molekul), tj. jednaka je njegovoj inerciji.
Medjutim, kada se udruže, njihova masa se udvostručuje (pretpostavimo da su iste mase).
Sada je težina tih atoma (inercija) duplo veća, a jačina gravitacionog polja ista.
Spojeni atomi odoše polako u Svemir.
(na stranu to, kojom bi brzinom trebao da se kreće taj jedan atom, da bi neutralisao ječinu gravitacionog polja na rastojanju na kom je Zemlja).
Sem, ukoliko gravitaciono polje ne deluje po nekim posebnim, specijalnim zakonima?
 
Naredni korak....
Mesec i Zemlja.
Kakve su šanse, da se na ovako bliskom rastojanju formiraju dva zasebna nebeska tela, a sve u sistemu gravitacionog polja Sunca?
Nikakve.
Odgovor može biti - da je Mesec dolutao kao već formirano telo (što i jeste istina, odnosno oba tela su bačena na putanju na kojoj su danas).
Da li bi tada, Zemlja mogla da zadrži Mesec na putanji oko sebe?
Naravno - ne.
Zvanična nauka posmatra oba tela kao jedno, što je potpuna besmislica, jer jedno mogu biti samo kada su fizički vezani.
Ovako - gravitacija bi delovala na svako posebno.
Kolika je jačina gravitacionog polja Sunca, na ovom rastojanju (Mesec je, u proseku, na istom rastojanju kao i Zemlja), lako je izračunati.
Masa Zemlje puta njena brzina.
Kolika je jačina Zemljine gravitacije, na ovom rastojanju, takodje je lako izračunati.
Masa Meseca puta njegova brzina.
Pa - jesu li te veličine iste?
 
Ono što sam već navodio u drugim temama, a moram i ovde....
Ne postoji nikakav prazan prostor u kome se kreću nebeska tela.
Energija je taj prostor
Sunce emituje energiju-prostor i na taj način ga održava manje-više konstantnim, a na taj način i orbite planeta oko sebe.
Sunce emitovanjem te energije-prostora "odguruje" planete i sva ostala fizička tela od sebe, a ne privlači ih.
Odnosno, važi osnovni zakon:
1. Energija odbija materiju
2. Energija privlači energiju (stupa u interakciju sa njom)
Kako su sva vidljiva materijalna tela, uključujući i planete, materija sa energijom, to se njihov položaj u odnosu na Sunce, stabilizuje na nekom rastojanju, u zavisnosti od njihove mase i brzine.
Ako pokušaju da se približe - energija odbija njihovu materijalnu komponentu.
Ako pokušaju da se udalje - energija počinje da privlači njihovu energetsku komponentu (naravno - obe su povezane).
Tako imamo stabilne orbite.
Medjutim, bilo kakva značajnija promena u količini emitovane energije od Sunca (energije-prostora) dovešće do poremećaja orbita.
Više emitovane energije - orbite će se povećati.
Manje emitovane energije - orbite će se smanjiti.
Zvanična nauka kaže, da se onim eksplozijama na Suncu (emitovanje energije) usporava okretanje Zemlje oko Sunca.
Ne usporava se, nego se orbita neznatno poveća (Zemlja se minimalno udalji).

Ovo možemo proveriti i na orbiti Meseca.
Da li postoji gravitaciona sila Sunca, Zemlje,....
Ili su u pitanju odbojne sile.
(Zemlja takodje poseduje energiju, kojom deluje odbojno na materiju, pa i na materiju Meseca)
Dakle - privlačenje ili odbijanje?
 


- - - - - - - - - -

S - Sunce
Z - Zemlja
M - Mesec
Ako je tacna verzija zvanicne nauke - o gravitacionom privlacenju SVIH nebeskih tela, onda ce orbita Meseca oko Zemlje izgladati kao na gornjoj slici:
Mesec ce kruziti oko Zemlje strogo u ravni Zemlja-Sunce.
Razlog je taj, sto ogromna gravitaciona sila Sunca vuce Mesec ka sebi, a gravitaciona sila Zemlje vuce Mesec ka Zemlji.
Kao i kada bi dve osobe vukle dvema trakama neki objekat izmedju sebe - on ce biti strogo u ravni njihovih ruku.
Dakle, orbita mora biti kao na gornjoj slici.

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Medjutim.....
Ako je tacno da Sunce emituje energiju-prostor i da je osnovni princip da energija odbija materiju, a privlaci energiju...
onda će
Sunce da odbija Mesec od sebe, emitovanjem energije-prostora (kao i Zemlju uostalom),
Zemlja da odbija Mesec od sebe, zato sto je mnogo veca energija Meseca iskondenzovana u materiju (rezultanta je odbojna sila).
U tom slucaju, Mesec ce da "iskoci" iz ravni Sunce-Zemlja i njegova orbita ce biti pod uglom u odnosu na tu ravan.
Kao kada bi dve osobe gurale jedna od druge neki predmet koji se nalazi na elasticnim stapovima izmedju njih (ili samo ruke jedna drugoj), taj predmet (ili stisnute ruke) ce iskociti u stranu od pravca njihovih ruku.
Orbita Meseca onda mora izgledati kao na prethodnoj slici.
Sta kazu cinjenice?
Sta je tačno?

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Gledano odozgo:
Ako je tacna zvanicna verzija, onda:
Sunce gravitacionom silom privlaci Mesec ka sebi,
Zemlja gravitacionom silom privlaci Mesec ka sebi.
Na delu orbite kada se nadje izmedju Zemlje i Sunca, Mesec trpi dve suprotne sile i recimo da je taj njegov polozaj neki srednji, referentni.
Kada se nadje na suprotnoj strani Zemlje (od Sunca), onda OBE sile deluju na njega PRIVLACENJEM po pravcu Sunce-Zemlja, te ce tu njegova orbita morati biti mnogo blize Zemlji nego na delu kada je izmedju Zemlje i Sunca.
Orbita mora da izgleda kao na prethodnoj slici.

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Ako je tacno ovo sto ja iznosim, onda:
Sunce odbija Mesec od sebe, emitovanjem energije-prostora,
Zemlja odbija Mesec od sebe.
Na delu orbite kada se nadje izmedju Zemlje i Sunca, Mesec opet trpi dve suprotne sile i to je neki isti, referentni polozaj.
Kada se nadje na suprotnoj strani, onda na njega deluju DVE ODBOJNE sile, koje ce rezultovati da njegova putanja tada bude udaljenija od Zemlje nego na strani kada je izmedju Zemlje i Sunca.
Orbita mora da izgleda kao na prethodnoj slici.
Sta kazu cinjenice?
Sta je tacno?
 


- - - - - - - - - -

Nešto za šta vam ne treba nikakvo guglanje i sl. stvari, već samo par grama mozga:
Razlika u pritiscima po sunčanom i oblačnom vremenu.
Pri sunčanom vremenu imamo neki rezultujući pritisak - recimo 1013 milibara.
Ako postoje gravitacione sile Zemlje i Sunca, onda ....
Kada je oblačno (A), oblaci će umanjiti dejstvo gravitacione sile Sunca (ne mnogo, ali merljivo), Zemljina gravitacija je ista i pritisak bi morao biti veći. (od uobičajenog, 1013 milibara)

Obrnuto:
Ako ne postoje gravitacione sile Zemlje i Sunca, već oba tela deluju upravo suprotno (Sunce, emitujući energiju-prostor pritiska objekte ka Zemljinoj površini, Zemlja svojom slobodnom energijom odbija objekte od sebe), onda će, pri oblačnom vremenu (B), Sunčeva potiskujuća sila biti nešto manja (ne mnogo, ali merljivo), Zemljina potisna sila ista, te će pritisak odozgo biti manji. (od uobičajenog, 1013 milibara)

Šta je činjenica?
Kada je pritisak manji - pri oblačnom ili Sunčanom vremenu?
Kao što svi znate - pri oblačnom vremenu.
Kako se to uklapa u priču o gravitacionim silama?
Nikako.
Osim toga, elementarna logika:
Direktno Sunce - povećan pritisak.
Zaklonjeno Sunce - manji pritisak.
Šta onda daje pritisak?
Sunce.

Pa, čime onda može da pritiska?
Gravitacionom silom koja vuče ka njemu?
Nemojte me zasmejavati......
 
Pitanje koje je trebalo postaviti na početku, ali ga postavljam tek sada:
- Čime je dokazano da postoji privlačna sila Sunca?

Znam da će se velika većina nasmejati na njega, ali je to samo zato što 99.99 % ljudi ne razlikuje činjenice od pretpostavki i objašnjenja.

ČINJENICA 1
Kada bacite neki predmet uvis - on pada na Zemljinu površinu (na dole).
Postoji neka sila, koja deluje u tom smeru.
Ta sila je nazvana - sila teže (težina).
Otkuda ta sila?

OBJAŠNJENJE
Tu silu stvara Zemlja svojom masom i zove se gravitaciona sila, odnosno, postoji gravitaciono polje oko Zemlje.
 
ČINJENICA 2
Opet nešto, što većina ljudi brka:
Gravitaciona sila Zemlje, baš po zvaničnoj priči, nije i ne može biti isto što i sila teže, jer je ta sila (sila teže) rezultantna sila usled dejstva tri gravitacione sile - gravitacione sile Zemlje, gravitacione sile Sunca i gravitacione sile Meseca.
Rezultantna sila.
Nadam se da ćete ovo zapamtiti.

Ono što je problematično kod gravitacionih sila (polja), je to, što bi ta rezultujuća sila imala drastično različite vrednosti u različitim položajima ova tri nebeska tela, toliko različite, da bi ljudi popandrknjavali usled prevelikih razlika u pritiscima, a koji bi se javljali kao posledica tih promenjenih položaja.
Naprotiv, sila teže je skoro potpuno stabilna na istim mestima na Zemljinoj površini.

- - - - - - - - - -

Ovo je lako i dokazati.
Gravitaciono polje mora da se povinuje istim fizičkim zakonima, kao i sva ostala polja.
Evo jednostavnog eksperimenta, koji ilustruje besmislenost polja, kao izvora koji omogućuje konstantan pritisak:


 
Tamno zeleno - elktromegnet promenljive jačine
Crveno - magnet konstantne (ne prevelike) jačine
Bledozeleno - metalni komadić (recimo gvozdeni)

Ovaj komadić gvožđa se stavi na magnet (crveno) konstantne jačine polja (dovoljno velike da samo održava ovaj komadić da ne padne sa površine), okruglog oblika, da bi imitirao Zemlju.
Komadić se stavi na stranu do većeg promenljivog magneta.
Jačina elektromagnetnog polja promenljivog magneta se povećava, sve dok ovaj komadić ne otrgne sa površine stalnog magneta.

Zatim se komadić stavi na suprotnu stranu loptastog magneta.
Opet povećavate jačinu el.mag. polja promenljivog magneta, sve dok ne otrgne komadić gvožđa sa površine stalnog magneta.
Mislim - povećavate.......i povećavate..... i povećavate.....
Tvrdim da ćete dobiti zanimljive rezultate, a koji će vam pomoći da shvatite razliku u dejstvu polja sila.
Odnosno - kako bi delovalo gravitaciono polje Sunca, na objekte na površini Zemlje, na strani okrenutoj Suncu i na suprotnoj strani.


(crveni magnet, što se ovde ne vidi, mora biti pričvršćen, naročito u drugom eksperimentu)
 


- - - - - - - - - -

Ovako, po zvaničnoj nauci, izgleda delovanje gravitacionih polja Sunca, Meseca i Zemlje.
Zeleno - gravitaciono polje Zemlje (Z)
Plavo - gravitaciono polje Meseca (M)
Crveno - gravitaciono polje Sunca (S)

- - - - - - - - - -

Kao što se vidi, a i zna, zvanična nauka tvrdi da je svako gravitaciono polje, svakog od ovih tela, u blizini njegove površine jače od gravitacionih polja druga dva tela.
Odnosno - gravitaciono polje Zemlje, na nekoj udaljenosti od njene površine, je poništilo dejstvo Sunčevog, odnosno, na nekoj drugoj udaljenosti, Mesečevog gravitacionog polja.
Posmatraćemo samo Zemlju i Mesec, zbog priče o plimi i oseki.
 
Dakle, postoji neka udaljenost na kojoj se Mesečeva i Zemljina gravitacija poništavaju.
Od te udaljenosti ka Mesecu - deluje samo Mesečeva gravitacija, odnosno njena razlika (rezultantna sila) u odnosu na Zemljinu.
Od te udaljenosti ka Zemlji - deluje samo Zemljina gravitacija, odnosno razlika izmedju njene jačine i jačine Mesečeve gravitacije.

Na stranu priča, da se 29-toipodnevni ciklus Mesečevog kretanja oko Zemlje može povezati sa 24-časovnim ciklusom (12-12) plime i oseke.
Ovde se postavlja pitanje:
Kako sila, koja je poništena na nekoj udaljenosti od Zemljine površine, može imati bilo kakav uticaj na istu?
Odnosno.....

ČINJENICA 3
Plimu i oseku može da izaziva samo sila, koja ima dejstvo do Zemljine površine.

Po zvaničnoj nauci - to je Zemljina gravitaciona sila.
Može li ona da izaziva plimu i oseku?
Naravno da ne može.
Može li Mesečeva gravitacija da izaziva plimu i oseku?
Naravno da ne može.
Poništena je, neutralisana, daleko u Svemiru.
 
Zvanična nauka tvrdi, da se gravitacione sile pojedinačnih atoma, kada tvore neko veće telo - sabiraju.
Kako?
Koji je to dokazani fizički proces koji to omogućava?

Gravitacija, navodno, proističe iz mase.
Posmatrajmo neko već formirano nebesko telo, konkretno Zemlju.
 
http://tesla.pmf.ni.ac.rs/people/ne...iljana Rajkovic/Prezentacija/html/ZemTeza.htm

Kaže zvanična nauka:
"Na osnovu ovoga moglo bi se pomisliti da će se sa prodiranjem ka centru Zemlje povećavati intenzitet sile teže (a samim tim i težine tela). Medjutim, dešava se obrnuto. Ukoliko je telo na većoj dubini u Zemlji, sila Zemljine teže (kao i težina tela) je sve manja. To se dešava jer njega ne privlači samo onaj deo Zemlje koji je ispod njega već i onaj iznad njega. Kada bi se telo našlo u središtu Zemlje bilo bi u bestežinskom stanju, jer bi tada na njega delovale jednake privlačne sile.
Dakle, Zemljina teža je najveća na površini Zemlje."

Deluje logično, zar ne?
Samo.....ima tu jedan problem.
Gravitaciono polje potiče, u krajnjem slučaju, od atoma koji grade Zemlju.
Kako se može sabrati gravitaciona sila pojedinih atoma, da se dobije zajednička gravitaciona sila?
Postoji samo jedan način.
Svi atomi od kojih se sastoji Zemlja - moraju se sabiti u matematičku tačku.

To je jedini način, ponavljam - jedini način da se njihove gravitacione sile mogu sabrati.
Medjutim - Zemlja nije matematička tačka.
Ima čitavih 12.000 (i nešto) kilometara u prečniku.
Tačnije - 6.372 km u poluprečniku.
Kako bi izgledao raspored gravitacionih sila pojedinih atoma?

- - - - - - - - - -

Karikirano - ovako:



 
Jačina gravitacionog polja, kao i svakog polja, opada kvadratno sa rastojanjem.
Jačina gravitacionog polja pojedinačnih atoma - takodje.
Ovde postoji rastojanje izmedju atoma, ako to neko nije primetio.
Ako dva susedna atoma i mogu da daju neku zajedničku silu, prvi i, recimo, deseti atom od njega - teško da to mogu, jer će gravitaciono polje prvog atoma do te razdaljine već previše opasti.
Na stranu jedna sitnica:
Gravitaciona polja pojedinačnih atoma, takodje bi se u nekoj tački poništavala, jer imaju suprotno dejstvo.
Sve što važi za nebeska tela - važi i za njih.(vidi sliku pre ove)
 
Ili ovu...





svaki atom vuče na svoju stranu.
Ako se pojavi neki četvrti, recimo sa leve strane, koje sile će delovati na njega?
Zelenog i crvenog - plavo polje neće ni dobaciti do njega.
Jednostavno - ako gravitaciono polje potiče iz mase, a ta masa stoji na svom mestu, na koji način će se to polje "prebaciti" na neku daljinu i udružiti sa drugim poljem?
Ono opada sa rastojanjem od mase koja ga stvara.

- - - - - - - - - -




Drugim rečima.....
Stajali vi na površini nekog asteroida veličine fudbalske lopte, na Merkuru ili Zemlji - gravitaciona sila koja bi delovala na vas bi bila ista.
Potpuno zanemariva.

- - - - - - - - - -

Ako neko misli da nisam u pravu - super.
Navedite mi eksperimet, kojim je dokazano da se gravitacione sile pojedinih tela sabiraju.
Ne teorijsku pretpostavku - već dokaz.

- - - - - - - - - -

Za razliku od besmislice o gravitaciji, priča o energiji-prostoru lako zadovoljava sve zahteve postavljene u prethodnim postovima.....
 


- - - - - - - - - -

Sunčev sistem možemo zamisliti kao jedan balon.
Sunce, upumpavajući energiju, energiju-prostor u njega, stvara i održava taj isti prostor (prethodna slika).
Tzv. gasovite planete, a u stvari mini-zvezde, takodje emituju energiju-prostor, naravno, u mnogo manjoj meri i na taj način "dopumpavaju", odnosno održavaju pritisak istog i u udaljenijim područjima Sunčevog sistema.
Emitovanje energije-prostora je jedini, ponavljam - jedini način da se napravi skoro identičan pritisak sa obe strane planete Zemlje, odnosno sila teže.
Nikakvo polje sile to nije u stanju.

- - - - - - - - - -

Sunčev sistem postoji samo do granica dokle se prostire njegova energija-prostor, koju emituje.
Tako i svi ostali zvezdani sistemi.
Van toga, ven energije-prostora koju emituju zvezde ne postoji ništa.
Nema praznog prostora (vakuuma), nigde u Svemiru.
I nema područja bez pritiska, nigde u Svemiru.
 
Da vidimo sada, kako ova teorija zadovoljava postojeće činjenice:

1. skoro identična sila teže, odnosno pritisak, sa obe strane planete Zemlje ( i osunčane i one u senci).
Ako zamislite pritisak vazduha u balonu, koji je ravnomeran sa svih strana bilo kojeg objekta koji bi se našao u njemu, onda možete shvatiti i skoro identičan pritisak, koji daje i istu silu teže, svuda na planeti.
Naravno, kako se približavamo Suncu, taj pritisak će biti sve veći.
Kao što će postojati razlike, ali minimalne i u pritiscima danju i noću.

- - - - - - - - - -

2. Plima i oseka.
Kao što napisah, plimu i oseku može da izaziva samo sila, koja dopire do Zemljine površine.
To je energija-prostor koju emituje Sunce, koja je jača od suprotne sile koju emituje Zemlja i koja sve objekte pritiska ka Zemljinoj površini.
Ove dve sile se poništavaju tek negde u unutrašnjosti Zemlje i tamo postoji beztežinski prostor.
Dublje u unutrašnjost, sila teže se postepeno povećava, ali u suprotnom smeru, sve do centralnog, šupljeg dela Zemlje.

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Ovako to izgleda.
Sunce odguruje svojom energijom sve ka Zemljinoj površini, a tako deluje i na vodene mase na njoj.
Zato je oseka u delu okrenutom Suncu (i na "temenima").
A zato je plima na suprotnoj (noćnoj) strani.
12 sati je plima, 12 sati je oseka, ukupno 24-časovni ciklus.
Kao i okretanje Zemlje oko Sunca.
12 sati dan, 12 sati noć, ukupno 24.
 
Već sam napisao:
Gde je dokazano postojanje privlačne sile Sunca?
Nigde.
To je samo pretpostavka, kojom se pokušava objasniti postojanje ovakvog Sunčevog sistema.
A.... da li je dokazano postojanje sile, koja deluje od Sunca?
Jeste.
Evo je:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Sunčev_vetar

Zovu je Sunčev vetar.

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Radi se o česticama i gušće talasno organizovanoj energiji, koju energija-prostor vuče sa sobom.

Dakle, dokazana sila koja deluje od Sunca.
 
Postoji li dokazana sila, koja deluje iz unutrašnjosti Zemlje ka površini?
Postoji.
Vidimo je svaki put, kada dolazi do erupcija vulkana.
Da zaista postoji strahoviti pritisak na dole (i u unutrašnjosti Zemlje), onda bi, posle izbacivanja, recimo - 4 kubna kilometra materijala, morala da se otvori i rupa adekvatne veličine.
Naprotiv, kao što smo svi svedoci - vulkani samo rastu.
Još ludji je primer Srednjeatlantskog grebena.
Hiljade kubnih kilometara izbačene lave.
Gde je adekvatna rupčaga, koja se mora otvoriti zbog stvaranja šupljine, tamo odakle potiče taj materijal?
Ono što još taj greben dokazuje je - uvećanje planete Zemlje.
Površina Zemlje se povećava.

- - - - - - - - - -

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top