Građanski rat u Americi 1861-1865

[Erazmus Roterdamus]

I ja imam utisak da je gradjanski rat doprineo tome, ne odmah ali da je doveo do zaokreta u razmisljanju, jeste. U stvari je ekonomska snaga industrijskjog Severa bila tolika da niti jedna svetska sila tada nije htela da im se zameri priznanjem Konfederacije. Bez obzira sto su ekonomskli interesi Evrope, posebno Francuske i Engleske bili osteceni blokadom izvoza pamuka koju je organizovala Konfederacija smatrajuci da ce time iznuditi priznanje. Interesantno da ni Engleska, gde je jos uvek bio opsteprisutan gorak ukus poraza od bivsih Kolonija, nije usla u priznanje Konfederacije.

Ovo nije tačno.
Postojale su ogromne zalihe pamuka i tek u drugoj polovini 1863. javila se nestašica, ali tada Sever ako još nije pobedio, Jug je već izgubio.
Inače Monroova doktrina je postojala još pre građanskog rata(1823.), ali je njeno proširenje van američke hemisfere na ceo svet nastupilo tek od 1880. pa nadalje pod uticajem knjige kapetana Tomasa Mahana ,,Uticaj pomorske sile na istoriju sveta" kada je počelo štancovanje savremenih čeličnih brodova na parni pogon.

Jug je embargom na izvoz pamuka, pre svega, hteo da pridobije Britaniju za rat na svojoj strani, jer priznanje samo po sebi nije bilo dovoljno u postojećem odnosu snaga, dok je nestašica pamuka nastupila značajno pre 1863. godine, što će reći da ste samo delimično u pravu obojica.

Liverpul je 1860. godine bio glavna arterija za sanbdevanje uvezenim pamukom britanske tekstilne industrije, koja je predstavljala okosnicu viktorijanske industrijske ekonomije uopšte. Više od 80% ovog uvoza otpadalo je na jug SAD. Lideri Konfederacije procenili su da bi embargom na izvoz pamuka ucenili Britaniju da uđe u rat na njihovoj strani, pa su sve isporuke pamuka u Liverpul obustavljene. Efekat na međunarodnom tržištu pamuka bio je devastirajući. Cena pamuka se više nego učetvorostručila, a izvoz je sa 2,6 miliona bala 1860. pao na manje od 72 000 bala 1862. godine. U nedostatku pamuka, na stotine hiljada engleskih radnika ostalo je bez posla jer bukvalno nisu imali šta da rade i za šta da budu plaćeni. Nastupila je tzv. cotton famine, a već 1862. godine polovina radne snage u engleskoj tekstilnoj industriji bila je otpuštena. I ne smao da je embargo na izvoz pamuka prouzrokovao glad, nezapolsneost i nemire na severu Engleske, nego se nestašica pamuka odrazila i na cenu i vrednost obveznica Juga sa pamučnim pokrićem, čineći ih tako neatraktivnom insvesticijom za neke predstavnike britanske elite koja je već bila kupila deo njih. Činilo se da Jug drži stvari u svojim rukama.

Međutim, conditio sine qua non sposobnosti Juga da manipuliše tržištem pamučnih obveznica bila je mogućnost investitora da dođu u fizički posed pamuka obezbeđenog obveznicama ako Jug ne bude u stanju da izvrši kamatne isplate. I to je bila prelomna tačka rata. Po mnogima, ključni momenat Američkog građanskog rata bilo je Grantovo zauzeće prestonice Misisipija, Džeksona, u maju 1863. godine, i predaja Viksburga na obalama Misipija 4. jula iste godine, kada je Jug praktično podeljen na dva dela. Ipak, iz ugla finansijske a ne vojne istorije, odlučujući momenat odigrao se više od godinu dana ranije, u aprilu 1862. godine, kada su snage Unije u bitkama za utvrđenja Džekson i Sveti Filip preuzele kontrolu nad Nju Orleansom. Sa glavnom lukom Konfederacije u rukama Unije, svaki investitor koji je hteo da dođe u posed pamuka sa juga SAD trebalo je da probije pomorsku blokadu Unije u oba smera, a s obzirom na rast pomorske moći Severa to iako je bilo izvodljivo, nikako nije bilo racionalno i isplativo. Da je Konfederacija uspela da zadrži kontrolu nad Nju Orleansom, procenjuje se da bi bila u poziciji da svoje snage finansira sa preko 3 milona funti od prodatih pamučnih obveznica samo u Londonu. Finansijski potencijal takvog scenarija bio je toliki da je i uticaj moćnih Rotšilda mogao biti marginalizovan.

Ipak Konfederacija se preigrala. Slavinu koju je sama zavrnula kasnije nije mogla ponovo da odvrne zbog gubitka svoje glavne luke, fabrike Lankašira su u međuvremenu pronašle nove izvore pamuka u Kini, Indiji i Egiptu, a investitori su naglo počeli da gube interesovanje za pamučne obveznice Juga, po čiju ekonomju je ovakav epilog bio ravan katastrofi i u svođenju računa doveo je do konačnog poraza u ratu.

 

[dragon986]

Север је користио и ову заставу:

А Југ ову, мада је то била застава Северне Вирџиније и Тенесија, данас синоним за Југ и побуњенике:

Kad smo vec kod muzike, evo jedne vrlo popularne na američkom Jugu tog doba.(tačnije, nakon rata)

 

[Parun]

Odlicne analize, hvala obojici covek uvek nesto novo sazna

 

[Лекизан]

Битка код Гетисбурга

Битка код Гетисбурга је била једна од највећих, најзначајнијих и најкрвавијих битака Америчког грађанског рата. Одвијала се од 1. јула до 3. јула 1863. у околини града Гетизбурга између снага Југа под командом генерала Роберта Лија (енгл. Robert Edward Lee) и снага Сјевера под командом генерала Џорџа Гордона Мида (енгл. George Gordon Meade). Укупни губици обје стране износе око 50.000 војника погинулих, рањених, несталих и заробљених и највећи су од свих битака грађанског рата.
Битка се завршила неуспјехом снага Југа под командом генерала Лија, и сматра се прекретницом рата. Врхунац битке је био напад 12.500 војника Југа на добро утврђене положаје Сјевера, познат под именом Пикетов јуриш.
http://sr.wikipedia.org/sr/Битка_код_Гетисбурга

 

[Лекизан]

Један документарац о Конфедерацији које су заставе користили, које оружје носили, како су се облачили, шта су писали у писмима и др.
Из два дела је и на енглеском:

 

[Лекизан]

Исто то само за Унију.

 

[N3M0N]

Da, sam Linkoln nije crnce smatrao jednakovrednom rasom s belcima.
To najbolje ilustruje izjava iz 1862. kada je rekao: Ako se južnjačke države vrate Ustavu SAD i zakunu se na vernost, rat će prestati.
Pre pomahnitalih liberala i doba političke korektnosti taj sukob je definisan kao sudar južnjačke teorije o pravim država i severnjačkog tumačenja suvereniteta naroda.

Skoro su crnci dobili potpunu slobodu, tako da ni sam Sjever nije priznavao crnce u potpunosti. Koristili su ih kao vojnu snagu a priča da je rat bio zbog ropstva na jugu je kasnije nastao...

 

[ГУСАР]

Џон Линколн Клем
(енгл. John Lincoln Clem)


(13 августа 1851, Њуарк (Охајо) — 13 маја 1937, Сан Антонио)

 

[Лекизан]

Skoro su crnci dobili potpunu slobodu, tako da ni sam Sjever nije priznavao crnce u potpunosti. Koristili su ih kao vojnu snagu a priča da je rat bio zbog ropstva na jugu je kasnije nastao...

Ја мислим да би да је и Југ победио временом морао да укине ропство, и слажем се однос према црнцима није био узрок овог грађанског рата, већ политичке претензије и различит поглед на новонасталу државу од стране политичара на Југу и Северу, једни за много чвршће повезивање држава у Унију док су други били да се да више слободе самим чланицама дакле за конфедерацију, ту је наравно и неизбежни економски аспекат и расподела добити међу чланицама.Црнци су ту били колатерална штета, споредна ствар тј. тај рат им је био добро дошао да побољшају своје статус јер су напокон били потребни једнима и другима као војници и радна снага.Не заборавимо да се на Југу борило око 250 000 црнаца, тешко да им је та Дикси конфедерација била толико мрска што се не би рекло по каснијим приповедањима победничке стране.
Иако је после овог рата ропство укинуто расна сегрегација је потрајала још доста дуго све до седамдесетих година прошлог века, сведоци смо да су Амери и током другог светског рата имали чисто белачке и чисто црначке дивизије.

 

[Konstantin Veliki]

Stvari su naravno komplikovanije od onoga sta se vidi u holivudskim filmovima. Ekonomski aspekt je bio vazan sever je hteo da cuva svoju industriju od engleske dok je Jug izvozi sirovine bas toj industriji i bio zavisan da bude otvoreno trziste SAD za engleske proizvode da ne bi Englezi uzvratili da carinom na vunu, tabak i.t.d.

Prva industrija na Jugu je tek za vreme rata nastala i to bas vojna dok od celicana, brodogradilista i.t.d se sve nalazilo na severu. Sever je i za vreme rata imao priliv migranta koji su dobili za sluzenje u vojsci drzavljanstvo kao i 4-5 puta vecu populaciju. Jedina sanca Juga je bio primirije a ne pobeda nad vojskom.

 

[Parun]

Битка код Гетисбурга

Битка код Гетисбурга је била једна од највећих, најзначајнијих и најкрвавијих битака Америчког грађанског рата. Одвијала се од 1. јула до 3. јула 1863. у околини града Гетизбурга између снага Југа под командом генерала Роберта Лија (енгл. Robert Edward Lee) и снага Сјевера под командом генерала Џорџа Гордона Мида (енгл. George Gordon Meade). Укупни губици обје стране износе око 50.000 војника погинулих, рањених, несталих и заробљених и највећи су од свих битака грађанског рата.
Битка се завршила неуспјехом снага Југа под командом генерала Лија, и сматра се прекретницом рата. Врхунац битке је био напад 12.500 војника Југа на добро утврђене положаје Сјевера, познат под именом Пикетов јуриш.
http://sr.wikipedia.org/sr/Битка_код_Гетисбурга

General Lee je bio iskusan oficir koji ovu bitku nije trebao (smeo) da izgubi. Mnogo iskusniji od generala Meade, koji nikada nije komandovao Armijom u bici, a koji je postavljen tek 28 Juna odlukom Linkolna, koji je zamenio neodlucnog generala Hookera. OK. Posle prvog dana, kada je vec bilo nekoliko hiljada zrtava na obe strane, Lee je imao 64 000 ljudi a Meade 99 000 pod svojom komandom. General James Longstreet, vrlo iskusan vojnik, na pocetku drugog dana bitke je savetovao da se Confederate snage povuku juzno od grada, ukopaju i vode defanzivnu bitku negde na jugu Pensilvanije. Isto je predlozio i prvog dana bitke, kada je postalo jasno da su se snage Uniona dobro ukopale i da ocekuju napad Confederacije. Ovo je klasican primer kako neko ko ima svu odgovornost moze da izgubi "plot" i reaguje suprotno osnovnoj vojnoj doktrini i mudrosti da ne radis ono sto neprijatelj zeli i ocekuje.

Inace bitka se odvijala na teritoriji Severa, snage Konfederacije su se napadale svom zestinom ali protiv dobro ukopanog Severa nisu mogle. Ova kampanja Juga na teritoriji Severa je imala za cilj da prisili Sever na pregovore i da eventualno iznudi priznanje Juga od evropskih sila. General Lee je bio svestan da je ovim (nepotrebnim) masakrom svoje Armije prokockao obe sanse. The Army of Northern Virginia je imala 22 600 ubijenih a The Army of Potomac 22 800 ubijenih.

 

[ГУСАР]

Uniforms of the Union and Confederate Armies courtesy of LIFE magazine

http://www.dodaj.rs/f/3s/8X/15TAzbEV/1/uscivilwaruniformsbyprop.png​

извор: http://www.commonsenseevaluation.com/2012/11/16/us-civil-war-uniforms/#sthash.oq52bD9I.TTLjvqfH.dpbs

 

[N3M0N]

Ја мислим да би да је и Југ победио временом морао да укине ропство, и слажем се однос према црнцима није био узрок овог грађанског рата, већ политичке претензије и различит поглед на новонасталу државу од стране политичара на Југу и Северу, једни за много чвршће повезивање држава у Унију док су други били да се да више слободе самим чланицама дакле за конфедерацију, ту је наравно и неизбежни економски аспекат и расподела добити међу чланицама.Црнци су ту били колатерална штета, споредна ствар тј. тај рат им је био добро дошао да побољшају своје статус јер су напокон били потребни једнима и другима као војници и радна снага.Не заборавимо да се на Југу борило око 250 000 црнаца, тешко да им је та Дикси конфедерација била толико мрска што се не би рекло по каснијим приповедањима победничке стране.
Иако је после овог рата ропство укинуто расна сегрегација је потрајала још доста дуго све до седамдесетих година прошлог века, сведоци смо да су Амери и током другог светског рата имали чисто белачке и чисто црначке дивизије.

Jug nikad nije ni izgubio rat, do ujedinjenja je došlo zato što je narodu bilo dosta ratovanja i stradanja, a još da dodam da je bilo puno žrtava i na jednoj i na drugoj strani. Naravno da ujedinjenje prođe što brže, veliki uticaj u tome su imali i oni koji su kontrolisari francusku revoluciju. Da je SAD ostao slučajno podjeljenj između Juga i Sjevera nikad ne bi dostigli ovo što su sada dostigli, nikad ne bi dobili status svjetske sile. A priče da je do rata došlo zbog nekog robovlasništva su priče za malu djecu, svako ko imalo misli glavom zna da to ne može biti povod za rat. Naravno kasnije je propaganda činila svoje, mada su južnjaci odgovorili preko onog klana KKK koji je bio nešto kao i kod nas četnički pokred pred raspad Juge.

 

[Parun]

Jug nikad nije ni izgubio rat, do ujedinjenja je došlo zato što je narodu bilo dosta ratovanja i stradanja, a još da dodam da je bilo puno žrtava i na jednoj i na drugoj strani. Naravno da ujedinjenje prođe što brže, veliki uticaj u tome su imali i oni koji su kontrolisari francusku revoluciju. Da je SAD ostao slučajno podjeljenj između Juga i Sjevera nikad ne bi dostigli ovo što su sada dostigli, nikad ne bi dobili status svjetske sile. A priče da je do rata došlo zbog nekog robovlasništva su priče za malu djecu, svako ko imalo misli glavom zna da to ne može biti povod za rat. Naravno kasnije je propaganda činila svoje, mada su južnjaci odgovorili preko onog klana KKK koji je bio nešto kao i kod nas četnički pokred pred raspad Juge.

Jug je vojnicki porazen, premda se borio najbolje sto je mogao. General Lee, komandant snaga Juga je zvanicno potpisao kapitulaciju 9 aprila 1995 u prisustvu generala Granta, glavnokomandujuceg armija Severa. Tako da je de facto Jug izgubio rat. Snage Severa su zauzele prestonicu Juga, Richmond cime je rat zvanicno okoncan. Zrtve su bile ogromne, 400 000 Severnjaka i 260 000 juznjaka.

 

[Parun]

Interesantna je uloga generala William Shermana, koji je de facto bio zamenik generala Granta, kasnije Predsednika USA, 1868. Kao komandant Zapadnog Fronta (siroka oblast iza Apalacian Lanca i reke Misisipi) imao je zadatak da osvoji "srce secesije" Alabama, Georgia i South Carolina i da se spoji sa armijama generala Granta koja je operisao u Virginiji.

Po prvi put u istoriji primenio je taktiku "ethnickog ciscenja" i nemilosrdno se razracunavao sa civilnim stanovnistvom. Po osvajanju Atlante septembra 1864 sve civile, zene ,decu i ostale je evakuisao iz grada a Gorgia i posebno Juzna Karolina su nastradali do daske. Otimana je hrana od civilnog stanovnistva a vrhunac se dogodio u gradu Columbia, prestonici Juzne karoline, koja je spaljena i opljackana a zene silovane (premda neki istoricari ovo poslednje poricu)

 

[Лекизан]

Jug nikad nije ni izgubio rat, do ujedinjenja je došlo zato što je narodu bilo dosta ratovanja i stradanja, a još da dodam da je bilo puno žrtava i na jednoj i na drugoj strani. Naravno da ujedinjenje prođe što brže, veliki uticaj u tome su imali i oni koji su kontrolisari francusku revoluciju. Da je SAD ostao slučajno podjeljenj između Juga i Sjevera nikad ne bi dostigli ovo što su sada dostigli, nikad ne bi dobili status svjetske sile. A priče da je do rata došlo zbog nekog robovlasništva su priče za malu djecu, svako ko imalo misli glavom zna da to ne može biti povod za rat. Naravno kasnije je propaganda činila svoje, mada su južnjaci odgovorili preko onog klana KKK koji je bio nešto kao i kod nas četnički pokred pred raspad Juge.

Југ је рат изгубио јер је био слабији нема дилеме, е сад шта би било кад би било је друга прича, свакако да без уједињења или са конфедерацијским системом Американци не би били светска сила првог ранга као данас, бар не овако брзо, мада су томе кумовали и светски ратови у Европи.ККК нема везе са Југом бар не оно што је касније настало двадесетих година прошлог века, ово раније је био нека врста отпора Северњацима после грађанског рата, и брзо је сломљено, а тек је то све излишно поредити са четничким покретом.

Jug je vojnicki porazen, premda se borio najbolje sto je mogao. General Lee, komandant snaga Juga je zvanicno potpisao kapitulaciju 9 aprila 1995 u prisustvu generala Granta, glavnokomandujuceg armija Severa. Tako da je de facto Jug izgubio rat. Snage Severa su zauzele prestonicu Juga, Richmond cime je rat zvanicno okoncan. Zrtve su bile ogromne, 400 000 Severnjaka i 260 000 juznjaka.

По мени је генерал Ли најбољи генерал грађанског рата, он се на почетку двоумио да ли да приступи Северу или Југу, али како је његова држава Вирџинија приступила Југу он је постао командант њених оружаних снага.
Зар није предстолница Југа била Атланта или сам ја нешто побркао.

 

[N3M0N]

Југ је рат изгубио јер је био слабији нема дилеме, е сад шта би било кад би било је друга прича, свакако да без уједињења или са конфедерацијским системом Американци не би били светска сила првог ранга као данас, бар не овако брзо, мада су томе кумовали и светски ратови у Европи.ККК нема везе са Југом бар не оно што је касније настало двадесетих година прошлог века, ово раније је био нека врста отпора Северњацима после грађанског рата, и брзо је сломљено, а тек је то све излишно поредити са четничким покретом.
.

Ujedinjenje je znaš-već-kome išlo u prilog. Jer kreiranje SAD-a je promjenilo društveni poredak.

Na početku KKK je bila organizacija nastala kao posljedica građanskog rata, nisu mnogo marili za rasizmom kao oni iz '20-tih godina prošlog vijeka.

 

[Konstantin Veliki]

Jug nikad nije ni izgubio rat, do ujedinjenja je došlo zato što je narodu bilo dosta ratovanja i stradanja, a još da dodam da je bilo puno žrtava i na jednoj i na drugoj strani. Naravno da ujedinjenje prođe što brže, veliki uticaj u tome su imali i oni koji su kontrolisari francusku revoluciju. Da je SAD ostao slučajno podjeljenj između Juga i Sjevera nikad ne bi dostigli ovo što su sada dostigli, nikad ne bi dobili status svjetske sile. A priče da je do rata došlo zbog nekog robovlasništva su priče za malu djecu, svako ko imalo misli glavom zna da to ne može biti povod za rat. Naravno kasnije je propaganda činila svoje, mada su južnjaci odgovorili preko onog klana KKK koji je bio nešto kao i kod nas četnički pokred pred raspad Juge.

Ajd molim te jedina zemlja koja je u istoriji od srednjeg veka koja je bila u jos vecom rasulu od Juga 65 je Hitlerova Nemacka 45.

Kako bi ti to reko kad ti protivnik kontrolise celu zemlju sve luke, ima milion vojnika a ti nemozes da rektrutiras vise jer i nema vise nikog.

- - - - - - - - - -

Ujedinjenje je znaš-već-kome išlo u prilog. Jer kreiranje SAD-a je promjenilo društveni poredak.

Na početku KKK je bila organizacija nastala kao posljedica građanskog rata, nisu mnogo marili za rasizmom kao oni iz '20-tih godina prošlog vijeka.

Od pocetka KKK je bila rasisticka organizacija.

Za Paruna etnicko ciscenje ima cilj da se ljudi ne vracaju vise u svoje domove sta svakako je bilo njima dopusteno kasnije.

 

[N3M0N]

Ajd molim te jedina zemlja koja je u istoriji od srednjeg veka koja je bila u jos vecom rasulu od Juga 65 je Hitlerova Nemacka 45.

Kako bi ti to reko kad ti protivnik kontrolise celu zemlju sve luke, ima milion vojnika a ti nemozes da rektrutiras vise jer i nema vise nikog.

- - - - - - - - - -



Od pocetka KKK je bila rasisticka organizacija.

Za Paruna etnicko ciscenje ima cilj da se ljudi ne vracaju vise u svoje domove sta svakako je bilo njima dopusteno kasnije.

Rasizam nije glavni razlog pokretanja ove organizacije, pričamo o periodu poslije građanskog rata.

 

[Дундурије]

Илустрација једне од битака на Читаноги.

Аутор слике је Дон Тројани (Don Troiani- Knight in The Waley)

Још једна Тројанијева слика (The Gray Comanches).

Карта ратишта.

 

[Дундурије]

Српски запад и амерички југ - пет лекција са другог краја свијета

Амерички Југ је до грађанског рата (1861-1865) био "посљедња нематеријалистичка цивилизација Запада". Након што су своје маршеве завршили генерали Шерман и Грант, од америчке Конфедерације остала је хрпа смећа величине три Француске и више жртава него у свим америчким ратовима заједно.

На физици величине и жртве почива хоризонтала тог, вјероватно, најмоћнијег америчког мита. Сваке године се појави по неколико књига на тему: "Зашто је Југ изгубио?" или "Због чега је Сјевер побиједио"? Каже се да историографија на тему Америчког грађанског рата броји преко 200.000 књига, а одговори се траже и данас.

С друге стране, Срби, који веома личе на америчке Јужњаке по типологији националне мистике, али и стила живота, у једном тренутку током деведесетих година скренули су са путање судбинског пораза ка којем их је тобож водила њихова антрополошка карактеристика - могло би се рећи, и направили оно што Јужњаци нису успјели, нову државу. Ако постоје, дакле, сличности међу нама, постоје, ево, и врло јасне разлике.

Чему можемо атрибуирати једне и друге? Прво што треба испитати јесте ова склоност и нас и Јужњака томе да понављамо грешке. Ово потиче од чињенице да волимо да се држимо једног аутокомуникативног модела функционисања, који почива, на примјер, на претпоставци да ће непријатељ да дигне руке од тебе, само ако му за то пружимо прилику. Тај тип грешке није стран српском човјеку, а мало касније ћемо да видимо због чега је то тако.
Игре са иницијативом

Прво што треба рећи у анатомији неуспјеха јесте то да је Југ био приморан, специфичном интелектуалном иницијативом Сјевера, да од почетка одговара на импулсе који му се шаљу од сјеверног непријатеља.

Парадоксално је, при томе, да је чисто ратна, физичка иницијатива - присуство на ратишту, војни морал, офанзивна стратегија, стање готовости и слично, Југу била препуштена, мање или више свјесно, до самог краја, када је већ развој догађаја довео сасвим нови ред ствари на терен. Препуштена је зато што се подразумијевало да је јужњак далеко бољи војник од Јенкија. Подразумијевање у таквим случајевима најчешће води у тријумфализам, а тријумфализам, како је добро познато - у немар или нереалност.

У рату се свеједно испоставило да јунаштво више ништа не значи и да су хладна планирања и предвиђања, као и суздржаност и одгађање реакције, у којима је Југ иначе био слаб - постала можда суштинска ствар.

Натјеран од почетка да игра игру коју не познаје до краја, у театру догађаја чији центар нико не види, Југ је, према мишљењу историчара, консекутивно направио неколико најкрупнијих стратешких грешака, које су га коштале рата. Поред чињенице што је Југ приморан на дуг рат, у којем ваља ратовати без обзира на што имаш све мање одушевљења, без којег Јужњак, као ни Србин, ништа ваљано не може да уради, сам почетак рата и његова стратегија насађени су на катастрофално погрешан теоријски темељ. Била је грешка то што се допустило непријатељу да дефинише ствар због које се води сукоб.

Сјевер, наравно, није могао да пропусти прилику коју је створио свјесно или несвјесно, те је свој спор са Југом дефинисао на такав начин да свакако испадне либералан и прогресиван, а Југ - назадан и заостао. Управо тада је, са Америчким грађанским ратом, отпочео тренинг перцепције или пропаганда, по чему ће Американци с разлогом да се прославе. Требало је и тада натјерати публику међународне заједнице да ствари посматра на начин како то желе они, Американци, а да се друге ствари, које нису потребне - уопште ни не примјећују.

Али, прво је требало приморати Југ да дигне руке од тога да уопште проба да дефинише природу надолазећег сукоба, како би то урадио Сјевер. То се суштински постигло једном методом која је иначе типична за философију, а нарочито за философију трансцендентализма, која ће на сјеверу Америке од средине 19. вијека па до почетка 20. вијека полако да прерасте у фамозни прагматизам, а то је - редуковање чињеница на оне најбитније, игнорисање осталих и јасно сужавање стварности. Овај метод значи робовање стварности једној унитарној истини, те тако ни не чуди фасцинираност Сјевера унијом.
Идеја аболиционизма

Стварност мора да се жртвује једној унитарној методи и истини, јер истина не трпи плурализам облика и вриједности - то је порука из већ цитиране реченице из филма Анга Лија. Због тога се толико бавимо туђим школама и памећу. Сјевер је нетом прије рата затекао Југ у инфериорном интелектуалном стању, па је тако он на пољу философије, онако како је Југ на пољу чојства и јунаштва, однио превагу својим ауторитетом.

На сваки интелектуални миг са Сјевера, Југ се упињао да пошто пото одговори неком својом теоријом, не водећи рачуна о том какве социјалне посљедице оставља ова или она теорија. А Сјевер је ријешио: "Сав сукоб међу нама никада не се би догодио да није ваше жеље да економију, нарочито памука, заснујете на робовласничкој снази. И ви јужњаци сада желите да извезете робовласништво у преостале државе".

Сјеверњаци су танано осјетили да ће Југ постепено да се поистовјети са овом анализом, само због тога што је она изречена. Напослијетку, чојство и витештво, којег на Југу не мањка, подразумијева бдијење над својом чашћу. Југ је свјесно или несвјесно прихватио овакву дијагнозу и у свој патриотски поклич на оружје учитао је једно глупаво настојање да сада, кад је прокажен од Сјевера, одбрани робовласнички систем у његовој цијелости. При том је јужњачки ум жртвовао и властиту прошлост и поимање стварности, као и чињеницу да је идеја аболиционизма потекла од јужњачких отаца - оснивача републике. Јужњак полако постаје оно што би Сјеверњак хтио да овај буде...

Можемо да видимо, дакле, да пораст ратничког етоса може да буде пропраћен тешким искривљавањем стварности, у којем почињеш да личиш на етикете које ти се довољно дуго пришивају. Проблем са Југом, дакле - и ту смо слични - јесте претјерана комуникативност духа: оно што се види, може лако и да се замрзи, оно што се замрзи, стално је пред очима, а оно у шта стално гледаш - постепено постајеш. Некако се чини да је било довољно узвикнути жустрим јужњацима како ствари не стоје, па да их они узму за своје мјерило, само због тог из чијих уста је то дошло.

То, такође, мора да нас подсјети на трагикомичне опомене које је српском народу упутио Арчибалд Рајс, у мало другачијем контексту од америчких зараћених страна, дакако. Те опомене су из Рајсових уста звучале бенигно, али не толико да их Срби не би преточили у врло озбиљну стварност 100 година касније. Арчибалд нас, ипак, није познавао толико колико је мислио да познаје.

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=18&idnovost=59612