Građanski rat u Americi 1861-1865

[Parun]

Rat u kome je poginulo 660 000 ljudi od ukupno 23 miliona dusa bio je jedan od najvecih vojnih sukoba u istoriji toga vremena a ovaj dogadjaj je u mnogome promenio karakter dotadasnje Amerike. Borba industrijskog Severa protiv agrarnog Juga trajala je od 1861 do 1865. Joe Rebel je udario na Billy Yankee, prvenstveno radi ocuvanja Federacije a neposredan uzrok sececije bio je izbor Predsednika Linkolna, zagovornika ukidanja ropstva juzno od Mason-Dixon linije sto je zadiralo u vitalne interese Juga. Posle izbora Linkolna za Predsednika Federacije Jug proglasava otcepljenje, donosi svoj Ustav i zakone, konfiskuje imovinu Severa i bira prvog (i jedinoig) Predsednika Konfederacije Davis Jefersona. U mnogim crtama geneza sukoba podseca na dogadjaje u bivsoj Jugoslaviji i dogadjaje 90-ih. Nadam se da ova tema nije vec otvorena i da ce biti zainteresovanih za konstruktivnu diskusiju.

 

[svarozic]

to da je ukidanje ropstva bilo uzrok građanskog rata u SAD-u je mit...

 

[Poznavalac stvari]

to da je ukidanje ropstva bilo uzrok građanskog rata u SAD-u je mit...

Da, sam Linkoln nije crnce smatrao jednakovrednom rasom s belcima.
To najbolje ilustruje izjava iz 1862. kada je rekao: Ako se južnjačke države vrate Ustavu SAD i zakunu se na vernost, rat će prestati.
Pre pomahnitalih liberala i doba političke korektnosti taj sukob je definisan kao sudar južnjačke teorije o pravim država i severnjačkog tumačenja suvereniteta naroda.

 

[dragon986]

Jedini razlog tog rata je bila želja severnjačkih industrijalaca da prošire svoje interese i na jugu SAD-a.A pošto je jug bio robovlasnički kao takav im je smetao.I naravno ukidanje ropstva je bilo sporedan razlog ako je uopšte i bilo nekakav povod za rat.
Inače tačno je da sam Linkoln uopšte nije crnce smatrao jednakim belcima,što je i sam izjavio 1865-te godine kada je planirao da sve oslobođene crnce vrati u afriku smatrajući da se oni nikada neće uklopiti u sistem SAD-a.

 

[Parun]

Interesantna je cinjenica da do sukoba prakticno nije postojala stajaca vojska u tadasnjoj Americi. Oficirski kadar je mogao na prste da se izbroji, a posebno sa iskustvom, uglavnom iz Meksickog rata. West Point je bila glavna Akademija za obrazovanje kadra ali je to uglavnom bila Inzinjerska ustanova a kapacitet je bio vrlo mali, oko 24 oficira godisnje. Ova orijentacija da se nema stalna stajaca vojska je posledica orijentacije usvojene posle sticanja nezavisnosti jel se smatralo da za njom - nema potrebe. Postojala je tzv Militia, nesto kao nasa opstenarodna odbrana svojevremeno.

 

[dragon986]

Interesantna je cinjenica da do sukoba prakticno nije postojala stajaca vojska u tadasnjoj Americi. Oficirski kadar je mogao na prste da se izbroji, a posebno sa iskustvom, uglavnom iz Meksickog rata. West Point je bila glavna Akademija za obrazovanje kadra ali je to uglavnom bila Inzinjerska ustanova a kapacitet je bio vrlo mali, oko 24 oficira godisnje. Ova orijentacija da se nema stalna stajaca vojska je posledica orijentacije usvojene posle sticanja nezavisnosti jel se smatralo da za njom - nema potrebe. Postojala je tzv Militia, nesto kao nasa opstenarodna odbrana svojevremeno.

Tačno.I naravno tek posle građanskog rata politika SAD-a se širi i van njenih granica i počinje njena lagana dominacija u regionu za početak,a kasnije i po celom svetu.

 

[Parun]

Tačno.I naravno tek posle građanskog rata politika SAD-a se širi i van njenih granica i počinje njena lagana dominacija u regionu za početak,a kasnije i po celom svetu.

I ja imam utisak da je gradjanski rat doprineo tome, ne odmah ali da je doveo do zaokreta u razmisljanju, jeste. U stvari je ekonomska snaga industrijskjog Severa bila tolika da niti jedna svetska sila tada nije htela da im se zameri priznanjem Konfederacije. Bez obzira sto su ekonomskli interesi Evrope, posebno Francuske i Engleske bili osteceni blokadom izvoza pamuka koju je organizovala Konfederacija smatrajuci da ce time iznuditi priznanje. Interesantno da ni Engleska, gde je jos uvek bio opsteprisutan gorak ukus poraza od bivsih Kolonija, nije usla u priznanje Konfederacije.

 

[Poznavalac stvari]

I ja imam utisak da je gradjanski rat doprineo tome, ne odmah ali da je doveo do zaokreta u razmisljanju, jeste. U stvari je ekonomska snaga industrijskjog Severa bila tolika da niti jedna svetska sila tada nije htela da im se zameri priznanjem Konfederacije. Bez obzira sto su ekonomskli interesi Evrope, posebno Francuske i Engleske bili osteceni blokadom izvoza pamuka koju je organizovala Konfederacija smatrajuci da ce time iznuditi priznanje. Interesantno da ni Engleska, gde je jos uvek bio opsteprisutan gorak ukus poraza od bivsih Kolonija, nije usla u priznanje Konfederacije.

Ovo nije tačno.
Postojale su ogromne zalihe pamuka i tek u drugoj polovini 1863. javila se nestašica, ali tada Sever ako još nije pobedio, Jug je već izgubio.
Inače Monroova doktrina je postojala još pre građanskog rata(1823.), ali je njeno proširenje van američke hemisfere na ceo svet nastupilo tek od 1880. pa nadalje pod uticajem knjige kapetana Tomasa Mahana ,,Uticaj pomorske sile na istoriju sveta" kada je počelo štancovanje savremenih čeličnih brodova na parni pogon.

 

[dragon986]

I ja imam utisak da je gradjanski rat doprineo tome, ne odmah ali da je doveo do zaokreta u razmisljanju, jeste. U stvari je ekonomska snaga industrijskjog Severa bila tolika da niti jedna svetska sila tada nije htela da im se zameri priznanjem Konfederacije. Bez obzira sto su ekonomskli interesi Evrope, posebno Francuske i Engleske bili osteceni blokadom izvoza pamuka koju je organizovala Konfederacija smatrajuci da ce time iznuditi priznanje. Interesantno da ni Engleska, gde je jos uvek bio opsteprisutan gorak ukus poraza od bivsih Kolonija, nije usla u priznanje Konfederacije.

Severu je dosta pomogla i druga internacionala,koja je presudno uticala na Englesku da se ne umeša u rat na strani juga.I to na taj način što je naterala u proteste i štrajk radnike širom Engleske protiv njenog mešanja u rat na strani juga.Tada su Englezi suočeni sa masovnim štrajkovima u svojoj zemlji obustavili svoje planove da pošalju ekspedicioni korpus koji bi se umešao u građanski rat u SAD.
I naravno posle 1865-te SAD su bile jaka vojna mašinerija koja je maltene odmah po okončanju rata umalo ušla u novi rat sa Meksikom.U godinama neposredno posle toga počela je i njihova doktrina amerika-amerikancima koja se odnosila i na severnu i na južnu ameriku,i tako je i počela ekspanzija SAD-a.

 

[Arkadijanac]

Kao i uvek novac je uzrok rata, kakvi crnci kakvi bakraci....

 

[dragon986]

Kao i uvek novac je uzrok rata, kakvi crnci kakvi bakraci....

Tako je.Da ne govorimo da je dotični humanista i borac za prava crnaca A.Linkoln bio ratni zločinac koji se slikao pored leševa indijanaca(žena i dece) koje je ubijao dok je bio pripadnik milicije koja se sa njima borila.

 

[Parun]

Tako je.Da ne govorimo da je dotični humanista i borac za prava crnaca A.Linkoln bio ratni zločinac koji se slikao pored leševa indijanaca(žena i dece) koje je ubijao dok je bio pripadnik milicije koja se sa njima borila.

Da to mu je bilo jedino "ratno" iskustvo. Bio je pripadnik partije Whig koja se raspala i presao u Republikance, kojima je to bio tek drugo izborno ucesce. Nominaciju je dobio iskljucivo kao dobar i nadahnut govornik. Na papiru je bio pravnik, ali uglavnom samouk i bez ikakvog iskustva u drzavnickim poslovima i kako radi komplikovana administracija Bele Kuce.

 

[dragon986]

Da to mu je bilo jedino "ratno" iskustvo. Bio je pripadnik partije Whig koja se raspala i presao u Republikance, kojima je to bio tek drugo izborno ucesce. Nominaciju je dobio iskljucivo kao dobar i nadahnut govornik. Na papiru je bio pravnik, ali uglavnom samouk i bez ikakvog iskustva u drzavnickim poslovima i kako radi komplikovana administracija Bele Kuce.

Sve u svemu bio je neko ko je nezreo za funkciju u kojoj se našao.Iskorišćen od strane krupnih industrijalaca sa severa da obavi posao za njih.

 

[ljuta_mamba]

Sve u svemu bio je neko ko je nezreo za funkciju u kojoj se našao.Iskorišćen od strane krupnih industrijalaca sa severa da obavi posao za njih.

ruzan ko pas,a izbore je gubio nekoliko puta,valjda je na kraju dosadio narodu pa ko vele,ajd da ga izaberemo....i potom je sve pocelo

 

[dragon986]

ruzan ko pas,a izbore je gubio nekoliko puta,valjda je na kraju dosadio narodu pa ko vele,ajd da ga izaberemo....i potom je sve pocelo

Pa Linkoln je odgovoran za sva stradanja u građanskom ratu.Da nije bilo njega ne bi ni bilo tog sukoba.

 

[jelen.co]

Kao i uvek novac je uzrok rata, kakvi crnci kakvi bakraci....

Crnci su bili novac.

 

[Parun]

Crnci su bili novac.

To je ono sto je Jug stavljalo po bogatstvu ispred Severa, prosecno gledano Jug je bio bogatiji uglavnom zbog nominalne vrednosti robova. Nisu medjutim svi bili robovlasnici, malo njih je imalo preko 20 robova.

 

[Konstantin Veliki]

To je ono sto je Jug stavljalo po bogatstvu ispred Severa, prosecno gledano Jug je bio bogatiji uglavnom zbog nominalne vrednosti robova. Nisu medjutim svi bili robovlasnici, malo njih je imalo preko 20 robova.

Jug nikad nije bio bogatiji od severa odakle ti ta ideja Nju Jork imao je 4 puta vecu industriju nego celi Jug.

A zbog konstantne migracije i 4 puta vise (slobodnih) stanovnika.

 

[Parun]

Jug nikad nije bio bogatiji od severa odakle ti ta ideja Nju Jork imao je 4 puta vecu industriju nego celi Jug.

A zbog konstantne migracije i 4 puta vise (slobodnih) stanovnika.

Ideja iz knjiga, nisam izmislio. Jug je sebe smatrao superiornim u svakom pogledu u odnosu na Sever, koji je imao jacu industriju ali to ne znaci automatski i licno bogatstvo. Jug je imao pamuk koji je izvozio u Evropu a nominalna vrednost robova koji su se prodavali po potrebi je de facto cinila juznjake u proseku bogatijim.

 

[Konstantin Veliki]

Ideja iz knjiga, nisam izmislio. Jug je sebe smatrao superiornim u svakom pogledu u odnosu na Sever, koji je imao jacu industriju ali to ne znaci automatski i licno bogatstvo. Jug je imao pamuk koji je izvozio u Evropu a nominalna vrednost robova koji su se prodavali po potrebi je de facto cinila juznjake u proseku bogatijim.

Tadasnja politika Severa je ionako isla prema autonomiji u ekonomskim prilikima jer gotovo sve resurse su sami imali, dok je Jug bio izvozno orientisan jedan od razloga rata. Ovo drugo je naravno glupost mogli su se smatrati boljim hiljadu puta to opet nema veze za mozgom. A sto neki bogatasi imaju hiljada od robova ne cini Jug bogatijim od Severa.

 

[Parun]

Tadasnja politika Severa je ionako isla prema autonomiji u ekonomskim prilikima jer gotovo sve resurse su sami imali, dok je Jug bio izvozno orientisan jedan od razloga rata. Ovo drugo je naravno glupost mogli su se smatrati boljim hiljadu puta to opet nema veze za mozgom. A sto neki bogatasi imaju hiljada od robova ne cini Jug bogatijim od Severa.

Na Severu je u vreme odvijanja industrializacije farmer dolazio u grad za poslom i zaradom. Ne znaci odmah i za bogatstvom, sistem se uhodavao. Na Jugu je vladalo uvrezeno misljenje da robovi zive u sustini dobro, sto je bio i adut konfederalista kada su pocela politicka previranja. Jug je bio ubedjen u pobedu nad Severom a medju juznjacima je vladalo uverenje o njihovoj superiornosti. U sustini su kolonije u vreme sticanja nezavisnosti bile agrarno podrucje i Jug se smatrao cuvarom izvornih vrednosti, odnosno osnivackih vrednosti Amerike. Iz toga je proizaslo i uverenje da su u sustini u pravu a i veca agresivnost narocito u pocetku sukoba. Postojalo je i opsteprihvaceno misljenje da ce se ropstvo ugasiti samo od sebe.

 

[Konstantin Veliki]

Pa jedno je sta su javno rekli drugo je sta su cinjenice i to je da je Jug od pocetka rata gotovo celo vreme bio u defenzivi jer znao da Sever vojno ne moze pobedi. Samo se nadati primiriju tako sto ce Linkoln izgubiti izbore 1864, sta se nije desilo.

 

[Лекизан]

Rat u kome je poginulo 660 000 ljudi od ukupno 23 miliona dusa bio je jedan od najvecih vojnih sukoba u istoriji toga vremena a ovaj dogadjaj je u mnogome promenio karakter dotadasnje Amerike. Borba industrijskog Severa protiv agrarnog Juga trajala je od 1861 do 1865.

Колико знам Север је имао око 33 милиона људи док је Југ имао 9 милиона, а од тога су 5 милиона били црнци.

Север( Унија)

Југ(Конфедерација)

 

[Лекизан]

Север је користио и ову заставу:

А Југ ову, мада је то била застава Северне Вирџиније и Тенесија, данас синоним за Југ и побуњенике:

 

[Лекизан]

Химна Конфедерације(Југа):

Химна Уније би требало да буде данашња америчка химна уз можда неке модификације.