- Poruka
- 20.280
Из Википедије, слободне енциклопедије
Говор мржње је свака комуникација која омаловажава особу или групу на основу неких карактеристика као што су раса, боја коже, етничка и национална припадност, пол, сексуална оријентација, религија и друге карактеристике.[1] По закону, говор мржње је сваки говор, гест, понашање, писање или приказивање које је забрањено јер не сме да подстиче насиље и предрасуде против заштићеног појединца или групе, или зато што омаловажава и застрашује заштићеног појединца или групу.
Законом се могу идентификовати заштићени појединци и групе по раси, полу, етничкој и националној припадности, сексуалној оријентацији, вери и другим карактеристикама.[2] У неким земљама, жртва говора мржње може тражити накнаду према грађанском праву, кривичном праву или по основу оба права. Негативан став који се креира говором мржње према одређеном појединцу или групи не мора нужно да води ка физичком насиљу нити је крајњи циљ говора мржње.
Суштинска претња изражавању мишљења са елементима говора мржње је у томе што порука која се оваквим изражавањем шаље грађанима, има за циљ да изазове одређене негативне последице по одређено лице односно групу лица у зависности од његовог/њиховог личног својства или припадности одређеној групи, што се може манифестовати кроз:
стварање презира према одређеном лицу или групи;
стварање негативног стереотипа према одређеном лицу односну групи;
подстицање дискриминације и непријатељства;
осуду околине према одређеном лицу или групи;
изазивање осећања несигурности и страха код одређеног лица/или припадника одређене групе;
наношење физичких и психичких болова одређеном лицу односно припаднику одређене групе;
упућивање претњи одређеном лицу односно групи;
подстицање и изазивање насиље према одређеном лицу или групи;
стварање осећаја код великог дела грађана да је такво понашање према одређеном лицу/групи друштвено пожељно и оправдано;
изазивање осећаја код широког круга грађана да ће такво понашање бити толерисано, и неће бити предмет одговорности.[3]
Лично својство одређеног лица односно припадност одређеној рањивој групи је од суштинског значаја за одређивање појма говора мржње. Порука изражена у говору мржње усмерена је увек на лично својство или специфичности својства угрожене групе. Та лична својства су:[3]
раса
национална или етничка припадност
вероисповест
језик
пол
сексуална оријентација
политичко и друго мишљење и уверење
друштвено порекло
друго лично својство;
Говор мржње је свака комуникација која омаловажава особу или групу на основу неких карактеристика као што су раса, боја коже, етничка и национална припадност, пол, сексуална оријентација, религија и друге карактеристике.[1] По закону, говор мржње је сваки говор, гест, понашање, писање или приказивање које је забрањено јер не сме да подстиче насиље и предрасуде против заштићеног појединца или групе, или зато што омаловажава и застрашује заштићеног појединца или групу.
Законом се могу идентификовати заштићени појединци и групе по раси, полу, етничкој и националној припадности, сексуалној оријентацији, вери и другим карактеристикама.[2] У неким земљама, жртва говора мржње може тражити накнаду према грађанском праву, кривичном праву или по основу оба права. Негативан став који се креира говором мржње према одређеном појединцу или групи не мора нужно да води ка физичком насиљу нити је крајњи циљ говора мржње.
Суштинска претња изражавању мишљења са елементима говора мржње је у томе што порука која се оваквим изражавањем шаље грађанима, има за циљ да изазове одређене негативне последице по одређено лице односно групу лица у зависности од његовог/њиховог личног својства или припадности одређеној групи, што се може манифестовати кроз:
стварање презира према одређеном лицу или групи;
стварање негативног стереотипа према одређеном лицу односну групи;
подстицање дискриминације и непријатељства;
осуду околине према одређеном лицу или групи;
изазивање осећања несигурности и страха код одређеног лица/или припадника одређене групе;
наношење физичких и психичких болова одређеном лицу односно припаднику одређене групе;
упућивање претњи одређеном лицу односно групи;
подстицање и изазивање насиље према одређеном лицу или групи;
стварање осећаја код великог дела грађана да је такво понашање према одређеном лицу/групи друштвено пожељно и оправдано;
изазивање осећаја код широког круга грађана да ће такво понашање бити толерисано, и неће бити предмет одговорности.[3]
Лично својство одређеног лица односно припадност одређеној рањивој групи је од суштинског значаја за одређивање појма говора мржње. Порука изражена у говору мржње усмерена је увек на лично својство или специфичности својства угрожене групе. Та лична својства су:[3]
раса
национална или етничка припадност
вероисповест
језик
пол
сексуална оријентација
политичко и друго мишљење и уверење
друштвено порекло
друго лично својство;
