Goth kultura

Borac za prava zivotinja:
Pa glupo je.
Top liste umetničkih dela su, generalno uzevši, besmislice - nešto kao kvazi-intelektualni izbori sa mis sveta svih vremena. A svet se menja, vreme prolazi... Prolaze i ljudi. Ko, onda, ima prava da formira top liste? Mogli bi, možda, besmrtnici, a takvi ne postoje.
Kliknite za proširenje...

E tu se vidiš ne slažemo. Svaki od nas postaje besmrtan jer nije flesh and blood ono što smo mi, nego spirit iliti Duh. Kod svakog od nas treba da bude florentinska renesansa tog duha kao da je svaki dan obitavao u Bruneleskijevom remek delu. Ali kada smo u toj sedmoj ili već kojoj dimenziji problem je taj da ne možemo davati svoj sud o nečemu a da neko čuje naš glas razuma.
 
schmye bubula:
E tu se vidiš ne slažemo. Svaki od nas postaje besmrtan jer nije flesh and blood ono što smo mi, nego spirit iliti Duh. Kod svakog od nas treba da bude florentinska renesansa tog duha kao da je svaki dan obitavao u Bruneleskijevom remek delu. Ali kada smo u toj sedmoj ili već kojoj dimenziji problem je taj da ne možemo davati svoj sud o nečemu a da neko čuje naš glas razuma.
Kliknite za proširenje...

E, dobro ne spomenu dušu. Već sam počela da se kostešim na spominjanje iste.:lol:

Zamisli samo tu polifoniju svakojakih duša koje plutaju Univerzumom i krešte odozgo: ovo je lepo, ovo nije...
 
schmye bubula:
Pa zar nije forma fuge ono što čini umetničku dušu tako kompleksnom? Glasovi krešte u svakoj duši :) kako kod onoga iz Ritopeka sa kultivatorom tako i kod Umberta Eka.
Kliknite za proširenje...

Mani me s dušom, please...:roll:
Ne čujem da neko ili nešto krešti u meni.
A što se tiče onog iz Ritopeka - možda mu se samo učinilo da čuje glasove u svojoj duši? Možda je to ipak bio kultivator?:lol:
 
Šalu na stranu, ali depresija je bolest, a slušanje Šuberta ili pak Rekvijema je neponovljiv doživljaj. Duša ili duh su dva pojma oko kojih se lome koplja svuda pa i ovde, tako da nemam neke ambicije da budem Don Kihot i ulazim u religioznu raspravu o njenom postojanju ili mogućem konačištu u našem grešnom telu. Naš narod je prepun umnih dosetki i poslovica, pa za one koje misle da ta tvorevina zvana duša obitava u našom stomaku ima jedna koja glasi " Ako si gladan, pogladi se po trbuhu".
 
schmye bubula:
Šalu na stranu, ali depresija je bolest, a slušanje Šuberta ili pak Rekvijema je neponovljiv doživljaj. Duša ili duh su dva pojma oko kojih se lome koplja svuda pa i ovde, tako da nemam neke ambicije da budem Don Kihot i ulazim u religioznu raspravu o njenom postojanju ili mogućem konačištu u našem grešnom telu. Naš narod je prepun umnih dosetki i poslovica, pa za one koje misle da ta tvorevina zvana duša obitava u našom stomaku ima jedna koja glasi " Ako si gladan, pogladi se po trbuhu".
Kliknite za proširenje...

Uf, bre, ne smem ni da se šalim.:???:
Naravno da je slušanje Mocarta neponovljiv doživljaj (a ja bih dodala: i Rahmanjinova).
Kad god slušam "Rekvijem", to me podseti na onu scenu iz "Amadeusa", kada Mocartovo telo, uvijeno samo u čaršav, ubacuju u raku.:-(

Ali, ovo nema veze sa gotikom.
Jedino ako je gotika... depresivna?:roll:
 
Ja bih dodao naročito adađa sostenuta iz 2. klavirskog koncerta. Zanimljiva stvar za Sergeja je da je dok je ležao u bolnici i iščekivao smrt da dođe po njega svakog časa, u jednom trenutku pored dame koja mu je sedela do uzglavlja podigao ruke uvis i samo rekao " Moje ruke... moji prsti". Umetnici su čudni stvorovi koje običan ljudski um ne može nikada da shvati. Ovo me inspirisalo kad sam se setio one scene iz Formanovog Amadeusa.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top