Дади
Poznat
- Poruka
- 8.502
Moj omiljeni filozof
Centralno mesto u okviru Lajbnicove teorije vrednosti zauzima njegova Teodiceja. Specifičnost Lajbnicove Teodiceje je optimizam: " naš svet je najbolji od svih mogućih svetova". U argumentaciji za ovu tezu, Lajbnic formuliše već poslovičnu trilemu: ako naš svet nije najbolji mogući - to Bog ili nije znao ili nije hteo, ili nije mogao da stvori bolji; ali ne stoji ni jedno , ni drugo, ni teće: jer je Bog sveznajući, predobar i svemoguć. Ergo, naš svet je najbolji mogući. Prema tome, Lajbnicovo zaključivanje je logički korektno i konsekventno, ako se pođe od premisa od kojih je on pošao.
Lajbnic razlikuje metafizičko, fizičko i moralno zlo. Prvo se sastoji u nesavršenosti, drugo u patnji i treće u grehu. Otkuda zlo u svetu, ako je Bog vrhunsko dobro? Definišući zlo kao najmanju količinu dobra ili kao "odsustvo dobra", Lajbnic analizira četiri osnovne relacije dobro-zlo:
1) celina - deo, jer ono što je u pojedinostima zlo, u celini posmatrano može se pokazati kao dobro;
2) kontrast, jer da nije zla ni dobro se ne bi moglo odrediti(što ne znači da već postojeće zlo treba uvećavati);
3) relativna mera, jer manje zlo je dobro u odnosu na veće zlo;
4) motiv za usavršavanje, jer zlo može biti i podsticaj za usavršavanje i samousavršavanje.
E sad dolazimo do suštine moje teme: naime, mnogi ovde na pdf-u su na razne načine shvatili moje tumačenje zla u svakoj osobi, pa sam osetio potrebu da podrobnije to objasnim, a obzirom da je tema isuviše obimna da bi stala u našu kafanu, rešio sam da ovde započnem diskusiju.
suština: Lajbnic veruje da bez zla nema ni dobra, tj. sklada(harmonije) u svetu kao totalitetu.
Dakle temu možete shvatiti kao opštu diskusiju o dobru i zlu!
Centralno mesto u okviru Lajbnicove teorije vrednosti zauzima njegova Teodiceja. Specifičnost Lajbnicove Teodiceje je optimizam: " naš svet je najbolji od svih mogućih svetova". U argumentaciji za ovu tezu, Lajbnic formuliše već poslovičnu trilemu: ako naš svet nije najbolji mogući - to Bog ili nije znao ili nije hteo, ili nije mogao da stvori bolji; ali ne stoji ni jedno , ni drugo, ni teće: jer je Bog sveznajući, predobar i svemoguć. Ergo, naš svet je najbolji mogući. Prema tome, Lajbnicovo zaključivanje je logički korektno i konsekventno, ako se pođe od premisa od kojih je on pošao.
Lajbnic razlikuje metafizičko, fizičko i moralno zlo. Prvo se sastoji u nesavršenosti, drugo u patnji i treće u grehu. Otkuda zlo u svetu, ako je Bog vrhunsko dobro? Definišući zlo kao najmanju količinu dobra ili kao "odsustvo dobra", Lajbnic analizira četiri osnovne relacije dobro-zlo:
1) celina - deo, jer ono što je u pojedinostima zlo, u celini posmatrano može se pokazati kao dobro;
2) kontrast, jer da nije zla ni dobro se ne bi moglo odrediti(što ne znači da već postojeće zlo treba uvećavati);
3) relativna mera, jer manje zlo je dobro u odnosu na veće zlo;
4) motiv za usavršavanje, jer zlo može biti i podsticaj za usavršavanje i samousavršavanje.
E sad dolazimo do suštine moje teme: naime, mnogi ovde na pdf-u su na razne načine shvatili moje tumačenje zla u svakoj osobi, pa sam osetio potrebu da podrobnije to objasnim, a obzirom da je tema isuviše obimna da bi stala u našu kafanu, rešio sam da ovde započnem diskusiju.
suština: Lajbnic veruje da bez zla nema ni dobra, tj. sklada(harmonije) u svetu kao totalitetu.
Dakle temu možete shvatiti kao opštu diskusiju o dobru i zlu!
