Svi mužjaci su povukli na Mazu I bili pirgavi sa velikim tufnama. Samo je Maša bila na oca, bela kao labud sa velikim oranž tufnama. Mala se odlično snalazila u muškom društvu. Tukla se barabar sa njima, otimala, cimala I pratila Mazu mnogo više nego njeni sinovi. Muška I ženska kereća pamet se medjusobno jako razlikuju kao i kod ljudi.
Za Mazinim štencima je bila takva pomama. Da smo imali još štenaca lako bi ih prodali. Ni jedno nije poklonjeno. Deca su odlučila da zadrže Mašu. Pričaj, ubedjuj, preti, ma ne vredi. Hoće I hoće psa. Ja sam samo čekala da me Maca upitno pogleda (mislim čekala sam pravi momenat) pa da upotrebim malo šarma nasledjenog od moje majke Naravno da je Maca pristao da Mašu zadržimo.......zar ste posumnjali, makar na tren? Zapravo i ne znam zašto su deca htela baš Mašu.......valjda zato što je jedina devojčica, pa je nežnija od ovih muških. Kada je I poslednji mužjak otišao ostala je samo ona. I javljaju se telefonom dva momka koji su čuli od nekoga da imamo prvoklasne štence. Kažem da nemamo više da je ostala samo jedna ženkica koju zadržavamo. Oni mi pričaju da će platiti duplo, da već imamo kerušu pa šta će nam još jedna, da njima treba baš ženka. Ama, lepo im kažem da ne može a oni navalili da dodju, pa da dodju. Govorim im da ne dolaze badava I tu se razgovor završi. Kad sutradan eto njih na kapiji.
Trči Maza I laje na pridošlice a za njom trči maleni labudić sa crnim smolastim tufnama I oponaša majku. Kevće visokim C I vrti dupetom. Ćera je odmah zgrabila Mašu u ruke I kao prava sela za sto da čuje svaku izgovorenu reč. Pored nje, namrgodjen sedi sin I popreko gleda goste. Jasno je deci da su ovi došli da pokušaju da im uzmu štene.
Maca: Šta ćete popiti momci?
Prvi mladić: Samo čašu vode, vozim
Drugi mladić: Ja bih sok ako ima
Maca: Kojim poslom dodjoste (pravi se nevešt ovaj moj)
Prvi mladić: Došli smo da nam prodate štene
Maca: Nemamo više za prodaju. Što se ne javiste ranije bilo je 6 mužjaka
Prvi mladić: Kasno smo saznali, tek juče I odmah sam zvao telefonom I pričao sa
gospodjom.
Maca: Pa šta vam je rekla gospodja?
Prvi mladić: Rekla je da nema kerova osim ove male keruše
Maca: Da li vam je kazala da I ta keruša nije na prodaju?
Drugi mladić: Pa….jeste
Maca: Zašto ste onda pošli na put?
Prvi mladić: Mislili smo da vas ubedimo da nam je prodate
Maca: pas je dečiji. Ako njih ubedite da vam je daju onda u redu
A naša deca su samo čekala da otac tako nešto kaže. Uplašili se jadni da će im Maca prodati štene. Ali ne, moj muž je uradio pravu stvar. Oni su hteli štene pa sada neka sami donesu odluku. Moraš decu naučiti kako se donose odluke, moraju da osete odgovornost I kako je teško nešto prelomiti. I bili smo ponosni na oboje.
Ćera je odmah rekla jedno strogo “ne može” I digla nos stežući ono siroto kuče u naručju, dok je sin prvo saslušao njihovo moljakanje I obećavanje da će mu dati štene drugog nekog psa, velikog, čuvara, mislim da je bio u pitanju bul mastiff. Tek kada su oni ostali bez teksta naš sin je rekao:
“Šta će meni bul mastiff ili neki drugi pas. Ja imam Mašu I ona nije na prodaju”.
Pametne glave majkine. I dan danas su naša deca ovakva. ćerka je eksplozivna, nagla, brza i nema strpljenja da sluša dok je sin smireniji, više flegma, I odmeren. I jedno I drugo su dobra deca, osećajna, lepo vaspitana, obožavaju životinje I umeju vrlo odgovorno da se brinu o njima.
Hvala mama što si me naučila kako da ih naučim.
Pokupiše se oni momci I odoše bez šteneta. Tako je upornošću naše dece Maša ostala kod nas I ulepšala nam porodični život. To Maša se kasnije, inicirano šašavošću ove gospodjice, pretvorilo u Šašava, Šašavko, Šaša-Maša, Mašenka, Šaš-Maš ili kratko Šaš.
