Cvetna
Poznat
- Poruka
- 9.335
"Malim" i lepim stvarima istinski možemo da se prepustimo i da uživamo u njima samo kad su velike zadovoljene. Koje su to "velike".... individualno je, osim što im je zajedničko da su visoko na lestvici važnih. Kad iz bilo kog razloga izostanu velike stvari, male nekako, nažalost, dođu kao slaba uteha, bez mogućnosti da ih istinski doživimo.
Poslednjih meseci male stvari su prolazile pored mene. Ne mogu reći da ih nisam primećivala i da mi nisu značile, bile lepe i važne na svoj majušni način, ali nisam bila u stanju da im se prepustim do kraja na tih par sekundi. Nisu mogle da me učine srećnom, odnosno najbliže istini je bilo da nisu bile dovoljne da me učine srećnom. I dalje sam bila "gladna", jer je nedostajala ona glavna, velika stvar. Sada imam jednu veliku stvar. I dan je odmah lepši, zajedno sa mojim pogledom, i vreme sasvim drugačije teče. I ja sam lepša, koliko god je sve na prvi pogled isto - samo se promenila perspektiva.
Da li je možda sve samo stvar perspektive iz koje se posmatra? Da li je pomalo defektan onaj ko nije u stanju da "malim" stvarima upotpuni nedostatak velikih?
Ili je ipak prava stvar verovati u svoju veliku, izboriti se za nju i onda je upotpuniti svim onim malim? Teško je reći.
Ne znam... jedino što znam je da sam trenutno neizmerno srećna, i da ne postoji stvar koja, koliko god malena bila, ne može da dodatno upotpuni moju sreću. Onu veliku.
Poslednjih meseci male stvari su prolazile pored mene. Ne mogu reći da ih nisam primećivala i da mi nisu značile, bile lepe i važne na svoj majušni način, ali nisam bila u stanju da im se prepustim do kraja na tih par sekundi. Nisu mogle da me učine srećnom, odnosno najbliže istini je bilo da nisu bile dovoljne da me učine srećnom. I dalje sam bila "gladna", jer je nedostajala ona glavna, velika stvar. Sada imam jednu veliku stvar. I dan je odmah lepši, zajedno sa mojim pogledom, i vreme sasvim drugačije teče. I ja sam lepša, koliko god je sve na prvi pogled isto - samo se promenila perspektiva.
Da li je možda sve samo stvar perspektive iz koje se posmatra? Da li je pomalo defektan onaj ko nije u stanju da "malim" stvarima upotpuni nedostatak velikih?
Ili je ipak prava stvar verovati u svoju veliku, izboriti se za nju i onda je upotpuniti svim onim malim? Teško je reći.
Ne znam... jedino što znam je da sam trenutno neizmerno srećna, i da ne postoji stvar koja, koliko god malena bila, ne može da dodatno upotpuni moju sreću. Onu veliku.
Poslednja izmena:
