O smirenju sa Svetosavlja
Сваком је хришћанину најпотребније блажено смирење којим одражава Христа, а ко га нема, тај никада неће видети Бога.Смирење је темељ свих врлина. Учитељ смирења је Сам Господ: "Научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим" (Мт. 11, 29), и Мајка Божија, узвеличана због смирења.
Да бисмо задобили смирење, треба стално да укоравамо, поричемо и окривљујемо себе у свему, да сматрамо себе не само грешнијим од свих, него чак и горим од сваког бесловесног створења. Када те прекоревају због нечега, тада треба ћутати или кротко изнети истину. Одсецати своју вољу, трпети срамоћења, увреде и понижења, свагда се сећати исхода душе из тела - ето пута ка смирењу.Какве год врлине неко имао, треба свагда себе да сматра најгрешнијим на свету, по реченоме: "тако и ви када извршите све што вам је заповећено, говорите: Ми смо непотребне (то јест залудне, некорисне) слуге" (Лк. 17,10).
Несумњиви знак смирења је неповерење у своје помисли, жеља за исправљањем, беспоговорна послушност.Давид није рекао да је постио, бдео, на земљи лежао, него "смирих се, и спасе ме Господ".
Покајање подиже палога, плач због грехова на врата небеска куца, а смирење их отвара.Без смирења све је пролазно и узалудно, једино је смирење недоступно прелести бесовској.Ко себе сматра смиреним. у томе нема истинског смирења. Треба да будемо свагда спремни да на сваку реч одговоримо: опрости, грешан сам.
Ovo je jako lep opis kakav treba da bude smiren covek.
Medjutim, neverujuci ljudi ovo shvataju sasvim pogresno, jer oni misle da covek sam sebe ponizava ovakvim ponasanjem. ALi to nije tacno, jer Gospod kaze:" Jer svaki koji sebe ponizuje uzvisice se, a koji sebe uzvisuje ponizice se "(Luka 14,11)
Sta ovo znaci ? Pa, evo, da razmislimo. Uzmimo najbanalniji primer:
Idete ulicom i slucajno u prolazu nepaznjom cusnete nekog prolaznika. Kazete mu: "Izvini." Medjutim,ne vredi, on se vec razgnevio i poceo da vice na vas, da vas vredja i psuje. Vi mozete odreagovati na dva nacina:
1. da otrpite uvrede, odmahnete rukom i produzite svojim putem ne upustajuci se u raspravu, jer ste se vec izvinili
2. da uzvratite psovkama, jer je lik nepravedan sto se ljuti kad je to bilo slucajno i izvinili ste se.
U kojem slucaju ste se ponizili, a u kojem uzvisili ? Svakako ste se uzvisili u slucaju kad ste otrpeli uvrede, jer ce svi prolaznici pogledati u psovaca i pomisliti kako je nevaspitan. Ako postupite na 2. nacin svi ce gledati u oboje i misliti ruzno o vama.
Takodje, ko se vise ponizava - covek koji ide u Crkvu, klanja se Bogu, trudi se da se kloni greha, posti, uzdrzava se od vanbracnih seksualnih odnosa, ne opija se, ne drogira se, ne prejeda se kao svinja, ne svadja se sa ljudima... ili neko ko pijanci po celu noc, ludira se po diskotekama, bludnici s kim stigne, drogira se... pa se tetura po ulici, padne gde stigne, lezi u sopstvenoj bljuvotini i mokraci, prejede se, pa povraca...
Svakako da je savremeni covek koji se prepusta grehu i strastima mnogo vise ponizen, iako je gord i ustaje protiv Boga.
Pravo ponizenje dolazi od gordosti. Zato je bolje da realno procenimo svoju nemoc bez Boga, svoju gresnost i da se smirimo.
Treba da se preispitamo sami nismo li gori od onog za koga smtramo da je los.
