Večeras ko da je sve stalo.
Prikupljam ostatke sećanja na davno prohujala vremena.
Vremena dok si bio ovde.
Prisećam se svih onih ludosti što sam radila kao dete.
Vremena izlazaka i tvojih čekanja.
Koliko puta jutrima sam zaticala upaljen tv i tebe u fotelji....
Nižu se uspomene neke gorke kao čemer neke medene
Vreme odrastanja i tebe pored mene
Bio si uvek tu, da me izgrdiš, da me podržiš, daš savet, proveseliš sa mnom, obrišeš suze......
Daš savet......
I za onaj ruž, hvala ti, zaista je bio grozan..
Tata, tvoja podrška mi je uvek značila...
Borim se sa sećanjima
Želim samo lepe uspomene ali dolaze i one manje lepe, bolne....
Vremena kad nisi znao za sebe kad nikog nisi prepoznavao
Kako si samo znao uspavanke unuki da pevaš, sa kojim ponosom si je vozao u kolicima, držao za rukice kad je prohodala..
Počeo si da kopniš, da sve više budeš dete, da zaboravljaš, da ne znaš ko sam..
Oči su ti postale staklaste, ko u neke lutke
Izgubljen u nekom svom svetu
Drugačijem od ovog našeg, zbunjen ljudima koji te okružuju, za tebe nepoznati....
Jedino si bivšu ženu prepoznao kad je došla na rođendan unuci, kao da si samo nju čekao, nisi ništa govorio, nisi imao snage samo je jedna suza kliznula niz tvoje lice i pružio si ruke prema ćerki, tvojoj unuci, ja postojala nisam...
Našla sam i tvoj dnevnik
Plakala sam dok sam čitala
Krupnim skoro neraspoznatljivim slovima bilo je ispisano ono što jesam znala i pre čitanja, voleo si me, čekao dan kad ćeš konačno moći da budeš sa mnom
Znam da si brojao dane kad ćeš opet da me vidiš i znam da si bio najsrećniji otac kad sam konačno došla da živim sa tobom....
Vreme prolazi
Godine se nižu
Evo šeste godine kako nisi sa nama
Nedostaješ mi
Nedostaju mi tvoje reči i tvoj osmeh
Ali tu si i dalje
Neke tuge i nedostajanja ne mogu se u samo par reči objasniti
Sutra je rođendan drugarici što si se uvek sa njom prepirao....
Dobro, ne baš uvek, nego povremeno...
Pitam se, da li si sreo ljubav svoju
Pozdravi je, znaš koliko sam je volela
Znam da je i tebi nedostajala kad je umrla...
Dižem čašu za pokoj duše, ispijam na eks
Nedostaješ mi, tata.
Ali život ide dalje
Mi živi ostajemo da se sećamo i sa osmehom prisećamo lepih trenutaka sa nama voljenima.
Prikupljam ostatke sećanja na davno prohujala vremena.
Vremena dok si bio ovde.
Prisećam se svih onih ludosti što sam radila kao dete.
Vremena izlazaka i tvojih čekanja.
Koliko puta jutrima sam zaticala upaljen tv i tebe u fotelji....
Nižu se uspomene neke gorke kao čemer neke medene
Vreme odrastanja i tebe pored mene
Bio si uvek tu, da me izgrdiš, da me podržiš, daš savet, proveseliš sa mnom, obrišeš suze......
Daš savet......
I za onaj ruž, hvala ti, zaista je bio grozan..
Tata, tvoja podrška mi je uvek značila...
Borim se sa sećanjima
Želim samo lepe uspomene ali dolaze i one manje lepe, bolne....
Vremena kad nisi znao za sebe kad nikog nisi prepoznavao
Kako si samo znao uspavanke unuki da pevaš, sa kojim ponosom si je vozao u kolicima, držao za rukice kad je prohodala..
Počeo si da kopniš, da sve više budeš dete, da zaboravljaš, da ne znaš ko sam..
Oči su ti postale staklaste, ko u neke lutke
Izgubljen u nekom svom svetu
Drugačijem od ovog našeg, zbunjen ljudima koji te okružuju, za tebe nepoznati....
Jedino si bivšu ženu prepoznao kad je došla na rođendan unuci, kao da si samo nju čekao, nisi ništa govorio, nisi imao snage samo je jedna suza kliznula niz tvoje lice i pružio si ruke prema ćerki, tvojoj unuci, ja postojala nisam...
Našla sam i tvoj dnevnik
Plakala sam dok sam čitala
Krupnim skoro neraspoznatljivim slovima bilo je ispisano ono što jesam znala i pre čitanja, voleo si me, čekao dan kad ćeš konačno moći da budeš sa mnom
Znam da si brojao dane kad ćeš opet da me vidiš i znam da si bio najsrećniji otac kad sam konačno došla da živim sa tobom....
Vreme prolazi
Godine se nižu
Evo šeste godine kako nisi sa nama
Nedostaješ mi
Nedostaju mi tvoje reči i tvoj osmeh
Ali tu si i dalje
Neke tuge i nedostajanja ne mogu se u samo par reči objasniti
Sutra je rođendan drugarici što si se uvek sa njom prepirao....
Dobro, ne baš uvek, nego povremeno...
Pitam se, da li si sreo ljubav svoju
Pozdravi je, znaš koliko sam je volela
Znam da je i tebi nedostajala kad je umrla...
Dižem čašu za pokoj duše, ispijam na eks
Nedostaješ mi, tata.
Ali život ide dalje
Mi živi ostajemo da se sećamo i sa osmehom prisećamo lepih trenutaka sa nama voljenima.
