- Poruka
- 38.209
'Godišnjica rođenja Koče Popovića
Na današnji dan je 1908. godine u Beogradu rođen Konstantin Koča Popović, nadrealistički pesnik, filozof i vojskovođa, diplomata i narodni heroj Jugoslavije. Koča je bio poručnik Španske republikanske armije tokom borbe protiv fašizma u Španiji, a potom komandant slavne Prve proleterske brigade tokom antifašističkog rata u Jugoslaviji. Nakon rata je bio načelnik Generalštaba JNA, šef jugoslovenske diplomatije te potpredsednik SFRJ. Sedamdesetih godina povlači se iz političkoga i javnog života zbog čistke liberala u Srbiji.
PERIOD RASPADA
Koča je, u dubokoj starosti, ponovo izašao u javnost uoči raspada SFRJ, kako bi uticao na mirno rešenje jugoslovenske krize. Tada je mirno govorio: "Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik društvene svesti".
Nakon Miloševićevog neuspelog "mitinga istine" u Sloveniji, Koča je kritikovao antislovenačko pisanje beogradske Politike, i uspostavljanje monopola na istinu. Konstantin Popović je verovao da “politika koja nas je bacila u nacionalistička razračunavanja nije uvezeno zlo, već je ona naše ogledalo i naša najrazornija žica”. On je govorio da se paralele između Miloševića i Tuđmana “prepoznaju po tome što veruju u silu i propagandu, a neistomišljenike teško podnose.” Koča je pred rat bez iluzija govorio: “U ovom trenutku ne vidim ni jedan uverljiv razlog da verujem u miran rasplet." Dopuštao je mogućnost da hrvatski i srpski nacionalistički lideri dođu do kompromisa, ali na račun trećih, tj. “da Bosna plati ceh”. Jasno je uviđao da glavni centri moći sve više zavise od "rastućih i uveliko naoružanih proustaških i pročetničkih, na sve spremnih agresivaca, čije je usmerenje u biti fašističko.” Jedinu alternativu nacionalnom propadanju video je u modernoj jugoslovenskoj zajednici:
“U demokratskom jugoslovenstvu koje podrazumeva ispomaganje i toleranciju, vidim jedinu alternativu zatvaranju i samoubilačkom nacionalističkom razračunavanju. Što se mene tiče, ljudi i narodi koji žive na ovom geopolitičkom prostoru mogu jedino tako da se uključe u savremenu, evropsku i svetsku civilizaciju.”
U Beogradu je umro 20. oktobra 1992. godine. Poslednja želja mu je bila da na odru, ispred krematorijuma, bude sam, da pored njegovog kovčega izostane defile licemera. Svoju imovinu, koja se sastojala od spisa, beležaka, dokumenata, fotografija, radne sobe, velike biblioteke i kolekcije gramofonskih ploča, zaveštao je kao legat Arhivu Beograda.'
http://www.ostali.org/?q=mediji/godišnjica-rođenja-koče-popović
Malo podsjećanje za srbske nacionaliste .. koji nisu uspjeli da "sačuvaju Jugoslaviju" .. zato što je "tako željela zla Amerika" ..
Na današnji dan je 1908. godine u Beogradu rođen Konstantin Koča Popović, nadrealistički pesnik, filozof i vojskovođa, diplomata i narodni heroj Jugoslavije. Koča je bio poručnik Španske republikanske armije tokom borbe protiv fašizma u Španiji, a potom komandant slavne Prve proleterske brigade tokom antifašističkog rata u Jugoslaviji. Nakon rata je bio načelnik Generalštaba JNA, šef jugoslovenske diplomatije te potpredsednik SFRJ. Sedamdesetih godina povlači se iz političkoga i javnog života zbog čistke liberala u Srbiji.
PERIOD RASPADA
Koča je, u dubokoj starosti, ponovo izašao u javnost uoči raspada SFRJ, kako bi uticao na mirno rešenje jugoslovenske krize. Tada je mirno govorio: "Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik društvene svesti".
Nakon Miloševićevog neuspelog "mitinga istine" u Sloveniji, Koča je kritikovao antislovenačko pisanje beogradske Politike, i uspostavljanje monopola na istinu. Konstantin Popović je verovao da “politika koja nas je bacila u nacionalistička razračunavanja nije uvezeno zlo, već je ona naše ogledalo i naša najrazornija žica”. On je govorio da se paralele između Miloševića i Tuđmana “prepoznaju po tome što veruju u silu i propagandu, a neistomišljenike teško podnose.” Koča je pred rat bez iluzija govorio: “U ovom trenutku ne vidim ni jedan uverljiv razlog da verujem u miran rasplet." Dopuštao je mogućnost da hrvatski i srpski nacionalistički lideri dođu do kompromisa, ali na račun trećih, tj. “da Bosna plati ceh”. Jasno je uviđao da glavni centri moći sve više zavise od "rastućih i uveliko naoružanih proustaških i pročetničkih, na sve spremnih agresivaca, čije je usmerenje u biti fašističko.” Jedinu alternativu nacionalnom propadanju video je u modernoj jugoslovenskoj zajednici:
“U demokratskom jugoslovenstvu koje podrazumeva ispomaganje i toleranciju, vidim jedinu alternativu zatvaranju i samoubilačkom nacionalističkom razračunavanju. Što se mene tiče, ljudi i narodi koji žive na ovom geopolitičkom prostoru mogu jedino tako da se uključe u savremenu, evropsku i svetsku civilizaciju.”
U Beogradu je umro 20. oktobra 1992. godine. Poslednja želja mu je bila da na odru, ispred krematorijuma, bude sam, da pored njegovog kovčega izostane defile licemera. Svoju imovinu, koja se sastojala od spisa, beležaka, dokumenata, fotografija, radne sobe, velike biblioteke i kolekcije gramofonskih ploča, zaveštao je kao legat Arhivu Beograda.'
http://www.ostali.org/?q=mediji/godišnjica-rođenja-koče-popović
Malo podsjećanje za srbske nacionaliste .. koji nisu uspjeli da "sačuvaju Jugoslaviju" .. zato što je "tako željela zla Amerika" ..
