Ја имам предрасуде према америчком филму, и ту нема ништа спорно. Међутим, оне нису потпуно произвољне и паушалне, него засноване на неким чињеницама, као и мом сензибилитету и доживљају филма и уметности, тако да их ја и не гледам као предрасуде, али ми је јасно да у очима других испада тако. Ја, превасходно имам проблем са америчким империјалним и неоколонијалним тежњама, па кад у филму осетим макар и минималну глорификацију или оправдање тих ствари одбацујем филм. Такође, Световид је лепо приметио да Американци филмове снимају више ,,филмски, више се пажње поклања форми, техници, ефектима, науштрб, управо оних елемената који за мене представљају врхунац филмског стваралаштва. Тако ми већина америчких филмова остаје гола, прозирна, често јефтина, манипулаторска и пропагандистичка.
Пластичан пример, ових мојих размишљања и доживљаја Америк, за мене као великог љубитеља кошарке, је НБА лига. Ето, тамо играју врхунски играчи, неприкосновени физички и технички,
али ја ћу увек радије гледати, нпр. Реал-Панатинаикос, него Мајами-Чикаго. То је због тога што ми је много ближи европски начин резоновања и доживљаја игре, спорта, живота, уметности...
Што се самог Дензела тиче, он ми је антипатичан, не зато што је Американац, него ето, тако, без неког нарочитог разлога. Једноставно ми је одбојан, а и играо је у неким филмовима бљутаво патетичним за мој укус.
Е, сад логично је питање ,,зашто и даље гледам филмове из Холивуда?". Одговор не знам ни сам. Можда, јер сам кретен