Queen of the Damned (2002)
https://www.imdb.com/title/tt0238546/
8/10
Film koji se `prokrijumcario`u novi milenijum na slavi `Intervjua sa vampirom`, sa mnogo razlicitih zacina u sebi,
i upravo ziveci u senci svog prethodnika nedovoljno apostrofiran, zapravo je, posle 2 decenije, pokazuje kao vrlo kvalitetan i poetican.
Nastao kao spoj literarnih predlozaka En Rajs, dva romana `Lestat` i "Kraljica prokletih`, neprimetno, dao je zavrsnu notu prvom romanu
`Vampriskih hronika`, koji je opisivao egzistencijalnu krizu mladog vampira Luja, koga je upravo Lestat ucinio besmrtnikom...
Egzistencijalizam u dodiru sa zastrasujucim `nihilizmom vecnosti` tako se, na samom uvodu, pokazuje kao osnova za izgradnju poetike En Rajs,
cak i kada se ona naknadno u svojim romanima bavi i biblijsko-istorijskim temama, o Hristovom boravku u pustinji,npr..
U tom prvom romanu o vampirima,
Lestat na kraju ostaje u zapecku, talac tzv.istorijskog provincijalizma, unutar sudbine `vecnog uber-seljaka` spram Luja koji svoju senzitivnost neumrlog ljudskog bica nakon svega poklanja svetu i tako se oslobadja za njega i unutar njega, postajuci moderan svetski covek, ostavljajuci trunku nade u siri znacaj svoje egzistencije sem pukog prejedanja i demonstriranja sile kod Lestata. S tim sto kraj `Intervjua s vampirom` ostavlja nadu i za zakatancenog Lestata, nakon blagonaklone posete od strane Luja nakon citava 2 veka ljudskog `progresa`.....Lestat napusta jazbinu, veselo se dokopavsi novinarcica Kristijana Slejtera i to je kraj...Prilicno nevesto, ili krajnje neobjasnjivo, pocetak `Kraljice prokletih` falsifikuje ili nedovoljno dosledno objasnjava savremenu motivaciju Lestata, kakva je ostala upamcena na kraju Intervjua... U novom filmu, trebalo bi dakle pretpostaviti da se nakon `kvikeninga`s novinarcicem, Lestat ponovo vratio depresivan (iako tako nije izgledalo) u sanduk, pa legao da spava i miruje jedno 100-njak godina
ili se to desilo pre?
Totalna scenaristicka konfuzija i nedoslednost! Ali hajde, junosa se probudio. Shvatamo da i on nosi trag ljudskosti u sebi kao i Luj, samo sto se on kod Lestata manifestuje u zelji da se zivi culno, zadovoljenog duha tastine, primeceno i onako kako svaki vampir cezne - pod svetlom- makar reflektora. Ergo, novo vreme sada je po meri ove zive ljudske tendencije otkako je genijalaca i ludaka, sve je oslobodjeno i sve se moze, pa zasto onda to jedan vampir sebi ne bi dozvolio.
Emocije vekova, muzikalnost, pop-ikonicnost naspram crkvenih relikvija = ima se postati rok-zvezdom.
Medjutim, senke ljudskosti metastazirale su u preostalom vampirskom kolektivu kao dobro poznata ljudska surevnjivost prema iskakanju, prema zivotu samom, i uspehu. Kolektiv, kao i svaka, ovog puta vecna palanka, drzi se zakona Omerte i ovo nece da trpi niti dozvoli. Lestat postaje neprijatelj sopstvenoj vrsti. Najpre Markusu, vampiru iz staroga Rima, koji je stvorio Lestata, i koji se drzi kao lider ovoga surevnjivoga zakona, pogadjamo, jer taj isti znaci preziveti bezbedan i neotkriven.... Ovo je dramski predlozak filma.
Dovoljan da znakovito poremeti balans izmedju svetla i tame u kome se En Rajs tako majstorski, maltene filozofski, snalazi, Balans koji je sustina njene poetike.
Ipak, Markus menja plocu kada se nad Lestatovom provokatorskom sudbinom ceznuca za zivotom dostojnim coveka/vampira nadnese opet coveku dobro poznata megalomanska struktura koja preti da sav Balans potpuno unisti i zatre - majka svih vampira - cuvena Akasha, egipatska kraljica prokletih, prvi ikada vampir...Feminizam ili njegova kritika, matrijarhalni kult, nju ejdz stihija ili inicijalni Haos bez oblika - pretnja kroz ove definicije postaje neutralizovana majstorskim tumacenjem uloge nesretno preminule r`n`b zvezde Alaje...koja je zaista ostvarila ulogu za vecnost, impresivnu, punu pasije i znacaja.
Postaje simbol neodoljivosti na velikom platnu...
Takva je i Lestatu, posto su je upravo njegove drske, decacki neposredne i nesputane ceznje i probudile iz visevekovnog sna.
Popila je krv svom prvom kralju s kim je vladala Egiptom, cak i po danu (kao prvorodjena!), trazeci utehu za svoju egzistenciju, hiberniranu vidjenjem covecanstva kao neinventivnog, dosadnog krda, sada u novom kralju, drskom modernom vampiru koji se usudio da obznani sebe svetu - nesto u cemu je ona davno uzivala dok joj i to nije izgubilo smisao.
En Rajs je majstor da megalomansku tendenciju objasni covecanskom motivacijom. Pokazuje se da vecnost samo tome i sluzi.
Posebno je u tome dirljiv susret Lestata sa mladom stazistkinjom londonskog drustva za borbu protiv vampira (jos jedna tako ljudski znana zabradjenost koju bi Nice opisao izrazom `ljudski, suvise ljudski` - organizacija bazirana na pretnji od drugoga i strahu od istoga, sa strogom podelom na crno i belo, dobro i zlo - po En Rajs ovo je opet disbalans i Nice se opet poziva u pomoc s onim `iznad dobra i zla`). Mlada devojka cini ovde prestup iz znatizelje, tim pre sto se ispostavlja da ima dubinsku vezu sa suprotnim taborom, mesovito-rodbinsku, ukoliko se tako moze reci.
Ipak, Lestat je za nju prava enigma... njegov novi stav i ponasanje. Devojka ce se pokazati dragocenom jednako i pre i posle Lestatove predaje Akashi, iako ce posve sam otkriti uzaludnost Akashinih nastojanja prema ljudskom rodu. Kao sustinski `panker`, on dobro razume relativnost znacaja `biti prvi`...Akasha toga nije svesna. Kao drevna i prva Kraljica, ona je sustinski Rob Vecnosti, Shive Unistitelja, svega onoga protiv cega se Lestat sustinski buni i bori, sto na koncu prepozna i sam Markus, Lestatov tvorac, stajuci na stranu svog `brata po krvi`...Kao vampiri u senci vecnosti, oni shvataju da su nekada bili ljudi (after all), dok Akasha zeli da potre svako secanje na ovaj balans u svrhu Sve-vampirskog, uz sve sto uz to ide...En Rajs lirski preispoljava i prevodi u epski duel unutrasnju borbu coveka sa samim sobom, literarno i na platnu slikajuci viziju pobede ljudskosti nad nemilosrdim zivim blatom (ilovacom) bezobalne i hladne Vecnosti, koju vampirska ikonografija sa sobom nosi kao beleg egzistencionalizma bez milosti, ali inace i bez patetike. Stoga je prelomni trenutak zahtev mlade cure Lestatu da je ucini sebi slicnom - trenutak razumljiv svakom coveku,kada gubi veru. Vampirizam se (isprva) pokazuje ne kao bezglavi lek za to, vec kao obostrani test (ljudsko/vampirske) komprehenzije, gde se upravo u balansu nalazi smisao. Treba samo zapamtiti Lestatov odgovor na ovaj zahtev, emotivno otkrice vezano za citav ljudski rod: "You're beautiful to me because you're human. Your frailty. Your short years. Your heart. All that suddenly seems more precious than anything I've ever known, even when you think it breaks..." Taj stepen brige prepododjava cuvstvo cak i jednog vampira. To je nesto sto predivna, prebujna i mocna Akasha nazalost jos nije dozivela, i zbog cega je uostalom i ostala - Kraljica Prokletih.
Nisam ocekivao, ali ovaj film je sazreo kao vino, jednako kao njegov prethodnik. Da je Lestata i ovde glumio Tom Kruz, znajuci njegovu staticnost, ali i ekspresivnost (kod Stenlija Kjubrika, recimo), nista od svega ovoga ne bi ni moralo da se desava!
Bilo bi ono `otkazuj glumce, scenariste, produkciju, sve, daj samo Toma da snimamo kako stoji i pravi duboke face`.
Ovaj novi Lestat, u tumacenju Stjuarta Tauzenda, animirao je njegov karakter, znacaj i konsekvence, preeeemda je donekle preboksavajuci i falsifikujuci spram ranijeg filma, ali je realizovao poentu En Rajs unutar `Vampriskih hronika`.
Sva sreca, svezom krvlju kao svetom vodom poskropan je onovremeni muzicki krajnje bljutavi trend poturen kao milenijumski muzicki `finito` olicen u nedotupavnom zanru tzv. Nu-metal zvuka, kojim je ukrasen Lestatov rok-uspon, cek se i pevac Korna na blic pojavljuje kao tapkaros
ali doticni Kornovac, Dzonatan Dejvis, na srecu, dobio je fina uputstva i inspiraciju od zvanicnog filmskog kompozitora, ostvarivsi uspesnu muzicku podlogu za dosledan vampirski filing.
Poslusati i to, nakon ovoliko vremena.
Ambijenti i scenografija - cista desetka. Ocena, vec napisana pri vrhu.
