Srpski mediji, uključujući i Radio televiziju Srbije (RTS), nekoliko sati nakon incidenata po prvi put su upotrebili termin „srpski ekstremisti“. To ukazuje na povećanu nervozu u vladajućem srpskom bloku, a možda i spremnost za preduzimanje radikalnijih mera u obračunu sa ekstremnim grupama. Jer, uprkos prigovorima Beograda da veliki deo krivice za incidente snosi kosovska strana jer kosovska policije nije intervenisala protiv „srpskih ekstremista“, jasno je da su radikalizam i ekstremizam na severu, zapravo, problem koji Brisel i Vašington knjiže na konto Beograda a ne Prištine.
Izbori na Kosovu: prvi poraz Vučića i SNS-a
Incidenti i veoma niska izlaznost birača u srpskoj enklavi na severu Kosova prvi su ozbiljan poraz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i njenog lidera Aleksandra Vučića. Neuspeh neće biti dobro primnjen ni na međunarodnom planu, ni kod kuće. Brisel i Vašington imaju razloga da postave pitanje da li Vučić ima kapacitet da efikasno kontroliše situaciju, a oponenti na domaćoj sceni u neuspehu vide mogućnost da pojačaju pritiske na vladajući blok.
Politička budućnost Vučića i njegove stranke u visokom stepenu zavisi od evropske perspektive, a evropska perspektiva u još većem stepenu zavisi od sposobnosti Beograda da obezbedi sprovođenje Briselskog sporazuma potpisanog sa vlastima u Prištini. Veoma niska izlaznost na severu Kosova (u Kosovskoj Mitrovici nije veća od 10 odsto) bitno otežava sprovođenje tog sporazuma i dovodi Vučića u situaciju da sunarodnicima u toj enklavi na Kosovu nameće rešenja protiv koji su se izjasnili bojkotujući izbore.
Jedini izlaz za Beograd bi u ovom trenutku bio ponavljanje izbora u Kosovskoj Mitrovici, a možda u još nekim gradovima. Time bi bio ostavljen prostor srpskim vlastima da dodatno pojačaju kampanju i da, eventualno, otupe oštricu radikalno raspoloženih struja među kosovskim Srbima. Da je tako nešto moguće pokazuje odziv birača u srpskim opštinama u unutrašnjosti Kosova, u pojedinim slučajevima i veći od 50 odsto. U tim opštinama uticaj radikalnih srpskih grupa i organizacija nije veliki, dobrim delom zbog toga što nisu neposrednu uz granicu sa Srbijom.
Ukoliko se dogodi da kosovska izborna komisija, koja odlučuje o eventualnom ponavljanju izbora, ipak prizna rezultate u Kosovskoj Mitrovici, Beograd neće moći da izmeni tu odluku. Jer, srpske vlasti su se Briselskim sporazumom praktično obavezale da priznaju rezultate kosovskih izbora i to naprosto moraju da učine, čak i ako bi se ispostavilo da će, zahvaljujući srpskom bojkotu, gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice biti Albanac.
Nasilje
Nerede na nekoliko mesta u Kosovskoj Mitrovici izazvali su maskirani napadači koji su u nedelju popodne upali na birališta i polupali glasačke kutije. Pre toga, u toku dana, aktivisti ultranacionalističkih grupa su snimali birače koji dolaze na birališta i pretili im, što se pokazalo kao efikasna mera zastrašivanja. Beograd tvrdi da su napad organizovale pristalice radikalnih grupa i Demokratske stranke Srbije (DSS) bivšeg premijera Vojislava Koštunice, a iz te stranke stižu optužbe da ih je inscenirala Srbija kada je postalo jasno da na birališta neće izaći više od 10 odsto birača.
Bilo kako bilo, konačan ishod je da Beograd nije uspeo da stavi pod kontrolu radikalne srpske grupe na severu Kosova koje opstaju zahvaljujući političkoj podršci ultranacionalista iz Beograda, ali i novcu koji pritiče iz Srbije. Njihova aktivnost je nakon dolaska SNS-a na vlast pre godinu i po dana čak pojačana, a mere koje je preduzimao i preduzima Beograd pokazale su se nedovoljnim. DSS i radikalne grupe su stavile do znanja i dalje imaju moć da kontrolišu situaciju na terenu, kombinujući političku kampanju i direktno zastrašivanje birača.
Budući da sve ultranacionalističke organizacije i partije koje deluju na severu Kosova sedište imaju u Beogradu, a ne u Kosovskoj Mitrovici, jasno je da bi srpska policija trebalo da ima precizan uvid u njihove aktivnosti, kao i akcije koje su pripremali. Shodno tome, kampanja za bojkot, a naročito ekstremističko i nasilno ponašanje, trebalo je da da budu osujećeni „kod kuće“, odnosno pre nego što pređu kosovsku granicu.
Policija
SNS je na severu Kosova pokušala da izmeni situaciju, ubedivši Krstimira Pantića, jednog od lokalnih radikalnih političara, da pređe na njihovu stranu. Ali, na terenu, odnosno u Kosovskoj Mitrovici i drugim mestima na severu, srpske vlasti nisu uspele da osiguraju uslove za uspešno vođenje kampanje u korist izbora. Radikalne ultranacionalističke grupe iz Srbije već nekoliko godina grade pozicije u toj oblasti, a Beograd sve doskoro nije pokazivao potreban stepen političke volje da im stane na put.
Srpske vlasti i policija nisu u stanju da efikasno izađu na kraj sa huliganima i ultranacionalističkim grupama ni u samoj Srbiji, a još manje na severu Kosova, gde srpska policije nema neposredan i slobodan pristup. Ove jeseni vlasti su zabranile Paradu ponosa, priznavši da ne mogu da osiguraju red i mir. Samo dan uoči kosovskih izbora navijačke grupe su na fudbalskom derbiju između beogradskih rivala Crvene zvezde i Partizana divljale na samom stadionu, ali i po gradskim ulicama.
Neminovno je, dakle, da se i u Beogradu postavi pitanje kapaciteta i spremnosti policije da odlučnije deluje. Samim tim, pod udar posredno može da dođe i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji ima i premijersku funkciju. Dačićeva Socijalistička partija Sarbije (SPS) ključni je koalicioni partner SNS-a pa bi efikasnije delovanje policije moglo da postane i političko pitanje u odnosima između dve partije, pogotovo ako se zna da SNS ubrzano raste i preuzima sve poluge vlasti, što po definiciji ne raduje partnere. Ali, ti događaji ipak neće kratkoročno uticati na odnose u vladajućen bloku budući da su sve članice tog bloka ipak svesne da bez ispunjavanje zahteva Brisela i Vašingtona nema početka pregovora sa Evropskom unijom.
Srpski mediji, uključujući i RTS, nekoliko sati nakon incidenata na izborima u Kosovskoj Mitrovici po prvi put su upotrebili termin „srpski ekstremisti“. To ukazuje na povećanu nervozu u vladajućem srpskom bloku, a možda i spremnost za preduzimanje radikalnijih mera u obračunu sa ekstremnim grupama
