- Poruka
- 35.798
Njihovo oružje su lopate, grabulje i bombe sjemena; Destinacije su puste, puste uglove grada. Zahvaljujući akcijama gerilskih baštovana, ovi su preko noći odjednom postali zeleniji i šareniji.
U početku su bili Zeleni gerilci
Prvobitno je kopanje biljaka noću ili bacanje semenskih bombi na nepristupačna mesta predstavljalo izraz građanske neposlušnosti na javnim mestima – takoreći izvanredno sredstvo političkog protesta. U međuvremenu, tajne „iznenađujuće zasade” gerilskog baštovanstva takođe dobijaju veliku podršku od „bezazlenih” stanovnika grada. Baza fanova je raznolika mešavina, od mladih do starih. Ako pitate o poreklu baštenske gerile, što se prevodi kao „mala vojska“, onda morate da se vratite u 1973. godinu, u Njujork. Tamo je umetnica Liz Kristi osnovala grupu „Green Guerillas“. Zajedno sa prijateljima, komšijama i volonterima, očistili su pustoš od smeća i ruševina usred Njujorka i tamo zasadili baštu zajednice. To je bio početak gerilskog vrtnog pokreta. U Evropi su ljudi postali svesni zelenih boraca 1. maja 2000. u Londonu. Aktivisti za zaštitu životne sredine, aktivisti protiv globalizacije i ubedljivi aktivisti brzo su preorali travnjak na Parlamentarnom trgu i zasadili ga kako bi „vratili ulice“.
Preuzmi inicijative!
Danas postoje slične inicijative u mnogim većim gradovima koji nastavljaju da tajno i nedozvoljeno ulepšavaju gradski pejzaž. U Berlinu su „baštenski pirati“, na jugu republike „gerilski baštovani u Minhenu“, a na severu ni oni ne rade ništa: sa grupom „Guerrilla Gardening Hamburg“ ili akcije kao što je u proleće 2011. godine, kada je korisnik Fejsbuka iz Hamburga pozvao na „Dane gerile suncokreta“ širom zemlje kako bi posejao cveće u svom gradu. Zainteresovani hobi baštovani širom sveta organizuju ilegalne kampanje sadnje putem interneta na društvenim mrežama. Naravno, to ne sprečava ambiciozne gerilske baštovane da sami krenu bez grupnog dinamičkog sporazuma na mreži i transformišu saobraćajno ostrvo iz pepeljasto sivog u šareno. Neke inicijative su takođe napravile iskorak od nezakonitosti. Pre nekoliko godina, „aktivisti Blutentrauma” iz Hamburga, u konsultaciji sa okružnim kancelarijama i odeljenjem za hortikulturu, ulepšali su raskrsnicu na stanici metroa Šlump i za to dobili nagradu od Korber fondacije. Grad čak izričito pozdravlja novi trend takvih obaveza za sadnju ili sponzorstva kreveta na vašem pragu. Nije ni čudo – u vremenima kada je javna kasa praktično prazna, ljudi vole da prepuste teren privatnim „zelenim prstima” ljubavlju prema šarenom cveću.
Borba gerilskih baštovana protiv pustih oblasti u gradu sada cveta; Cela stvar se dalje razvijala kao pokret: urbano baštovanstvo. Mnogi mladi gradjani sada žive svoju želju za samodovoljnošću i sopstvenom žetvom u kolektivu stanovnika okruga; Urbanitet kao iskusna i svesna sredina. I tako se parking palube pretvaraju u pokretne povrtnjake, ugar u ekološke kuhinjske bašte i mnoge gerilske bašte u bašte društvene zajednice. Takođe ima mnogo sjajnih primera za to u većim gradovima Nemačke: Garden Deck u Hamburgu, Princezini vrtovi i bašta u komšiluku „Ton, Steine, Gardens“ na Mariannenplatz, a oba se nalaze u Berlin-Kreuzbergu, ili kako kažu u Bavarska: „O'plants is!” – to je moto mladog društvenog vrta u Minhenu.
Osnovni recept za bombu sa semenom – sastojci za 6 bombi sa semenom:
5 kašika zemlje
4 kašike gline u prahu (takođe se naziva glina iliGlineno brašno u prodavnicama prirodnog građevinskog materijala)
1 kašika sitnog semena (veliko seme 2 kašike)
1 kašičica čili praha
4 kašičice vode
SAVET: Ilovasto zemljište najbolje funkcioniše; prirodno se dobro drži.
Pitate se zašto čili ili kajenski biber? Ovo drži podalje proždrljive mrave. Oni vole hranljiva tela semena.
(iz knjige: „Promena sveta semenskim bombama” Džozi Džefri)
Ko je to izmislio?
Seme bombe imaju dugu tradiciju u Japanu. Inače, Japanac Masanobu Fukuoka (1913 – 2008) pokupio je baštovanski trik od svojih predaka. Sa oprobanim i proverenim metodom „prevrtanja zemlje“, mikrobiolog i farmer je bio pionir prirodnog gajenja i održive poljoprivrede još 1938. godine, mnogo pre nas.
U početku su bili Zeleni gerilci
Prvobitno je kopanje biljaka noću ili bacanje semenskih bombi na nepristupačna mesta predstavljalo izraz građanske neposlušnosti na javnim mestima – takoreći izvanredno sredstvo političkog protesta. U međuvremenu, tajne „iznenađujuće zasade” gerilskog baštovanstva takođe dobijaju veliku podršku od „bezazlenih” stanovnika grada. Baza fanova je raznolika mešavina, od mladih do starih. Ako pitate o poreklu baštenske gerile, što se prevodi kao „mala vojska“, onda morate da se vratite u 1973. godinu, u Njujork. Tamo je umetnica Liz Kristi osnovala grupu „Green Guerillas“. Zajedno sa prijateljima, komšijama i volonterima, očistili su pustoš od smeća i ruševina usred Njujorka i tamo zasadili baštu zajednice. To je bio početak gerilskog vrtnog pokreta. U Evropi su ljudi postali svesni zelenih boraca 1. maja 2000. u Londonu. Aktivisti za zaštitu životne sredine, aktivisti protiv globalizacije i ubedljivi aktivisti brzo su preorali travnjak na Parlamentarnom trgu i zasadili ga kako bi „vratili ulice“.
Preuzmi inicijative!
Danas postoje slične inicijative u mnogim većim gradovima koji nastavljaju da tajno i nedozvoljeno ulepšavaju gradski pejzaž. U Berlinu su „baštenski pirati“, na jugu republike „gerilski baštovani u Minhenu“, a na severu ni oni ne rade ništa: sa grupom „Guerrilla Gardening Hamburg“ ili akcije kao što je u proleće 2011. godine, kada je korisnik Fejsbuka iz Hamburga pozvao na „Dane gerile suncokreta“ širom zemlje kako bi posejao cveće u svom gradu. Zainteresovani hobi baštovani širom sveta organizuju ilegalne kampanje sadnje putem interneta na društvenim mrežama. Naravno, to ne sprečava ambiciozne gerilske baštovane da sami krenu bez grupnog dinamičkog sporazuma na mreži i transformišu saobraćajno ostrvo iz pepeljasto sivog u šareno. Neke inicijative su takođe napravile iskorak od nezakonitosti. Pre nekoliko godina, „aktivisti Blutentrauma” iz Hamburga, u konsultaciji sa okružnim kancelarijama i odeljenjem za hortikulturu, ulepšali su raskrsnicu na stanici metroa Šlump i za to dobili nagradu od Korber fondacije. Grad čak izričito pozdravlja novi trend takvih obaveza za sadnju ili sponzorstva kreveta na vašem pragu. Nije ni čudo – u vremenima kada je javna kasa praktično prazna, ljudi vole da prepuste teren privatnim „zelenim prstima” ljubavlju prema šarenom cveću.
Borba gerilskih baštovana protiv pustih oblasti u gradu sada cveta; Cela stvar se dalje razvijala kao pokret: urbano baštovanstvo. Mnogi mladi gradjani sada žive svoju želju za samodovoljnošću i sopstvenom žetvom u kolektivu stanovnika okruga; Urbanitet kao iskusna i svesna sredina. I tako se parking palube pretvaraju u pokretne povrtnjake, ugar u ekološke kuhinjske bašte i mnoge gerilske bašte u bašte društvene zajednice. Takođe ima mnogo sjajnih primera za to u većim gradovima Nemačke: Garden Deck u Hamburgu, Princezini vrtovi i bašta u komšiluku „Ton, Steine, Gardens“ na Mariannenplatz, a oba se nalaze u Berlin-Kreuzbergu, ili kako kažu u Bavarska: „O'plants is!” – to je moto mladog društvenog vrta u Minhenu.
Osnovni recept za bombu sa semenom – sastojci za 6 bombi sa semenom:
5 kašika zemlje
4 kašike gline u prahu (takođe se naziva glina iliGlineno brašno u prodavnicama prirodnog građevinskog materijala)
1 kašika sitnog semena (veliko seme 2 kašike)
1 kašičica čili praha
4 kašičice vode
SAVET: Ilovasto zemljište najbolje funkcioniše; prirodno se dobro drži.
Pitate se zašto čili ili kajenski biber? Ovo drži podalje proždrljive mrave. Oni vole hranljiva tela semena.
(iz knjige: „Promena sveta semenskim bombama” Džozi Džefri)
Ko je to izmislio?
Seme bombe imaju dugu tradiciju u Japanu. Inače, Japanac Masanobu Fukuoka (1913 – 2008) pokupio je baštovanski trik od svojih predaka. Sa oprobanim i proverenim metodom „prevrtanja zemlje“, mikrobiolog i farmer je bio pionir prirodnog gajenja i održive poljoprivrede još 1938. godine, mnogo pre nas.
