Gde se zavrsava samopouzdanje a pocinje gordost?

[BlackLeather]

ne postroji čovek koji ima elemente da se izgradi u samopouzdanu osobu koji ne koketira sa gordošću ako joj se i ne preda
uostalom samo budala ne misli da nije najbolji i da njegov univerzum i njegov život nije biblija za sve ostale

 

[Antigon@]

Poslednjih dana cesto zapitam sebe gde je granica, vodi li sampouzdanje u gordost, a manjak istog u apatiju i nemabicioznost, kako znati pravu meru stvari?

Samopouzdana osoba bi verovatno trebalo da nastupa sa stavom da je sposobna da izađe na kraj sa svakom životnom situacijom i da može sve što poželi. Zato treba prvo postaviti pitanje gde su granice ljudskog samopouzdanja. Da li je samopouzanje konstantno stanje jedene osobe, da li je uvek istog intenziteta, da li je ono isto u svakom životnom dobu? A pošto je lako dati odgovore na ova pitanja, onda je i jasno da čovek ne treba da se gordi, da se ponosi svojim moćima samim tim što lako podleže i fizičkoj slabosti, bolestima, prolaznosti. Danas si jak, samopozdan, moćan, a već sutradan možeš biti neizlečivo bolestan, siromašan...Onda nema razloga da se gordiš u svojim danima uspona i moći. Verovatno je iz tih razloga Biblija gordost uzela kao jedan od grehova.

 

[Oranz]

Nemam pojma, znam da nemam bash neko samopouzdanje al sam gorda u p.m...tako da je to, to