Ribar
Poznat
- Poruka
- 9.164
Ima li razlike? Ima, naravno!
Propade veliko privatno preduzeće – „gazda“ je morao da ga zatvori.
Otvorio ga je novcem koji je zaradio zahvaljujući dobrim vezama sa vlašću u vreme čuvene inflacije. Mnogo novca, veliko preduzeće, radio je velike poslove. Kod njega se zaposlio jedan nadprosečan inženjer i tokom rada samo na jednom objektu našao način za veliku uštedu. „Gazda“ je obećao da će ga po završetku posla posebno nagraditi. Obećanje je naravno, zaboravio čim je inženjer zatvorio vrata kancelarije.
Sledeći put, mogućnost (malo manje) uštede, inženjer je jednostavno prećutao. (Lično sam mišljenja da je trebalo da kaže „gazdi“ da postoji mogućnost ali će opis dati kada dobije obećanu nagradu a za ovo i nagradu unapred!) Uskoro ga je napustio a preduzeće je malo zatim propalo.
U obližnjem mestu „gazda“ je otvorio auto servis. Zaposlio je izuzetno sposobnog poslovođu i posao je krenuo. Svi rado idu tamo gde postoji bar jedan zaista sposoban čovek.
Kada se posao razgranao, poslovođa, smatrajući da se dokazao, zatraži pristojnu platu. „Gazda“ mu nadmeno odgovori da ako on neće da radi za tu platu, ima ko hoće.
Poslovođa ode. Sledeći mu po znanju i stručnim sposobnostima nije bio ni „do kolena“. Uskoro je servis ostao bez mušterija i propao je.
Pomenute su „gazde“ imale jedino dobre veze u vlasti i došli su do para, ali nikakav posao ne znaju. Samim tim ne znaju ni da cene izuzetnog stručnjaka kada ga dobiju.
Nakon propasti preduzeća ili radnje „gazdama“ su krivi svi: vlast, država, propisi, doprinosi, vreme, nevreme, samo ne oni sami. Njihovo neznanje i nepoštovanje znanja i rada ne znači im ništa niti će oni to ikada priznati. Verujem da većina poznatih kapitalista u Srbiji spada upravo u ovu kategoriju.
Za razliku od pomenutih, imamo i jednog pravog preduzetnika. Počeo je sa malom radnjom koja se postepeno razvijala. Onda je zaposlio nadprosečno sposobnog stručnjaka.
Kada se stručnjak dokazao, dao mu je pristojnu platu. Zaposleni je živeo u staroj (nasleđenoj) kući. Preduzetnik je angažovao mehanizaciju, srušio je, napravio temelj i postavio novu montažnu kuću na tom mestu. Zaposleni sada otplaćuje troškove preduzetniku u simboličnim ratama. Kako sam kaže moraće da živi 300 godina da bi je otplatio!
Da li ovaj preduzetnik plaća sve plate, doprinose i ostale dažbine? Da! I ne žali se!
Jedino što mu smeta je dodela poslova po „burazerskoj“ liniji raznim „gazdama“ sa dobrim vezama u vlasti. Prilikom takve dodele više nije važno što „gazde“ loše urade posao i na kraju sve ispadne mnogo skuplje za investitora.
Neko će reći: pa takav preduzetnik nije ništa novo. Nedavno su novine pisale o sličnim postupcima.
Tačno!
Razlika je samo u tome što ovaj preduzetnik ne dovlači novinare, niti su njegovi postupci opšte poznati. Ni ja ne bih znao da lično ne poznajem pomenutog stručnjaka od koga sam i saznao celu priču!
Propade veliko privatno preduzeće – „gazda“ je morao da ga zatvori.
Otvorio ga je novcem koji je zaradio zahvaljujući dobrim vezama sa vlašću u vreme čuvene inflacije. Mnogo novca, veliko preduzeće, radio je velike poslove. Kod njega se zaposlio jedan nadprosečan inženjer i tokom rada samo na jednom objektu našao način za veliku uštedu. „Gazda“ je obećao da će ga po završetku posla posebno nagraditi. Obećanje je naravno, zaboravio čim je inženjer zatvorio vrata kancelarije.
Sledeći put, mogućnost (malo manje) uštede, inženjer je jednostavno prećutao. (Lično sam mišljenja da je trebalo da kaže „gazdi“ da postoji mogućnost ali će opis dati kada dobije obećanu nagradu a za ovo i nagradu unapred!) Uskoro ga je napustio a preduzeće je malo zatim propalo.
U obližnjem mestu „gazda“ je otvorio auto servis. Zaposlio je izuzetno sposobnog poslovođu i posao je krenuo. Svi rado idu tamo gde postoji bar jedan zaista sposoban čovek.
Kada se posao razgranao, poslovođa, smatrajući da se dokazao, zatraži pristojnu platu. „Gazda“ mu nadmeno odgovori da ako on neće da radi za tu platu, ima ko hoće.
Poslovođa ode. Sledeći mu po znanju i stručnim sposobnostima nije bio ni „do kolena“. Uskoro je servis ostao bez mušterija i propao je.
Pomenute su „gazde“ imale jedino dobre veze u vlasti i došli su do para, ali nikakav posao ne znaju. Samim tim ne znaju ni da cene izuzetnog stručnjaka kada ga dobiju.
Nakon propasti preduzeća ili radnje „gazdama“ su krivi svi: vlast, država, propisi, doprinosi, vreme, nevreme, samo ne oni sami. Njihovo neznanje i nepoštovanje znanja i rada ne znači im ništa niti će oni to ikada priznati. Verujem da većina poznatih kapitalista u Srbiji spada upravo u ovu kategoriju.
Za razliku od pomenutih, imamo i jednog pravog preduzetnika. Počeo je sa malom radnjom koja se postepeno razvijala. Onda je zaposlio nadprosečno sposobnog stručnjaka.
Kada se stručnjak dokazao, dao mu je pristojnu platu. Zaposleni je živeo u staroj (nasleđenoj) kući. Preduzetnik je angažovao mehanizaciju, srušio je, napravio temelj i postavio novu montažnu kuću na tom mestu. Zaposleni sada otplaćuje troškove preduzetniku u simboličnim ratama. Kako sam kaže moraće da živi 300 godina da bi je otplatio!
Da li ovaj preduzetnik plaća sve plate, doprinose i ostale dažbine? Da! I ne žali se!
Jedino što mu smeta je dodela poslova po „burazerskoj“ liniji raznim „gazdama“ sa dobrim vezama u vlasti. Prilikom takve dodele više nije važno što „gazde“ loše urade posao i na kraju sve ispadne mnogo skuplje za investitora.
Neko će reći: pa takav preduzetnik nije ništa novo. Nedavno su novine pisale o sličnim postupcima.
Tačno!
Razlika je samo u tome što ovaj preduzetnik ne dovlači novinare, niti su njegovi postupci opšte poznati. Ni ja ne bih znao da lično ne poznajem pomenutog stručnjaka od koga sam i saznao celu priču!
