Galerija Dorjana Greja

...za dva broja veci dzemper
rukavi pokrivaju saku do nokata
rol_kragna krije grlo
kojim se
labud krasi
sminka
od majke traje
pogleda me
bolje da nije
i,
tako to traje i traje
po ulicama i plazama
povredjujem ozljede
ponekad zaspim
s njom u ocima
samo da bih imao razlog
da budem
...da li ce prvi snijeg
opet setati oknom
ili kisa obavezno padati
kada
kisobran zaboravim
znam
da je bore i sijedost
nijesu napali
jer sam je smjestio
u galeriji Dorjana Greja...
 
Kliknite za proširenje...
Čini se da je Faraonn jutros ustao isti kao juče...
A - nije isti!

Sneg se otopio i nestao, a on, usamljen, nedokučiv, večan,
u samog sebe je posadio semenke iz kojih niču novi cvetovi...
I čuva ih od ruke koja može pokrasti pupoljke...

U džemperu, u labudovom grlu, u noći dubokoj, u pogledu,
u treptaju glasa, ulicama, plažama, kamenu, ozledama, u
razlogu da bude... u prvom snegu, kišama, zaboravljenom
kišobranu, u nevidljivim česticama, bez bora i sedih samo
ljubav - sjaji...

U kristalno čistom zraku u Galeriji na zidu obešena, na trenutak
smrznuta u tišini visi slika... U tom čudnom času u kojem ni korake
svoje ne čujem, dolazi dugovrata iz tamnijeg dela njega i smeši se...
Nosi i smeh i plač i zemljotres duše, ulazi u maštu iz koje nikada
ni izlazila nije... Čini da je zbir svih ovih reči simbol njega samog,
slika njega samog, put do njega samog...

Tako Faraonn ovim stihovima popločava put do sebe...
Kome?
Sebi...
"...samo da bih imao razlog da budem..."

:vzagrljaj:
...očarana...
:heart2::heart2::heart2:
 
Soradze:
Čini se da je Faraonn jutros ustao isti kao juče...
A - nije isti!

Sneg se otopio i nestao, a on, usamljen, nedokučiv, večan,
u samog sebe je posadio semenke iz kojih niču novi cvetovi...
I čuva ih od ruke koja može pokrasti pupoljke...

U džemperu, u labudovom grlu, u noći dubokoj, u pogledu,
u treptaju glasa, ulicama, plažama, kamenu, ozledama, u
razlogu da bude... u prvom snegu, kišama, zaboravljenom
kišobranu, u nevidljivim česticama, bez bora i sedih samo
ljubav - sjaji...

U kristalno čistom zraku u Galeriji na zidu obešena, na trenutak
smrznuta u tišini visi slika... U tom čudnom času u kojem ni korake
svoje ne čujem, dolazi dugovrata iz tamnijeg dela njega i smeši se...
Nosi i smeh i plač i zemljotres duše, ulazi u maštu iz koje nikada
ni izlazila nije... Čini da je zbir svih ovih reči simbol njega samog,
slika njega samog, put do njega samog...

Tako Faraonn ovim stihovima popločava put do sebe...
Kome?
Sebi...
"...samo da bih imao razlog da budem..."

:vzagrljaj:
...očarana...
:heart2::heart2::heart2:
Kliknite za proširenje...
...konacno pod
svojim Dijademama
i probudjenim radarima
uvijek spremnih da bahanalisu
i sisu poslednje kapi a isto da i svoje ne cuvaju,
Okot sam njihovim pecinama poslao sa tapijama koje ce blijedjeti...

zadrzao sam samo ideju pocetnicu jer mi bjesne drsko pohotna ali hocase da me uci , da dozira
da me plasi o nekim hajducima sa Krajine a ja znam da su oni bas inicirani bestijasi

uselio sam neke potoke krvotocne sto meko napajaju ali dugo traju i vode sami gdje bi i sam zelio...

P.S
...Osjetih na mah odjek Gavrana Alanovog i upornost cudne Anabel LI...

Pisi da bih znao sta me ceka,,,nemoj da zaspis sad kad je 'odkucalo nas vrijeme...'
 
Poslednja izmena:
...zato,
tako su nam 'jake' i bliske tvorevine autora
sa nimalo skladnim sklopom licnosti
ukljucujuci htjenja, zelje i ostvarenja
tesko neko moze razviti sliku unutrasnjeg suda /kako bi rekao Kant/
ako ne sudi i sebi
malo je velikih ili bar popularnih djela u svim oblastima ljudske nadgradnje
ako tvorci nijesu iz miljea neoslobodjenosti od elementarnih nagona i
s one strane dobra...
...kad sam se udvarao u strahu od neuspjeha prvo sam ispricao izabranici jedan san i konstruisao
moje htjenje i nju u tome a.
onda sam pratio svaki trzaj na njenom licu i korigovao 'san'...
Ovdje ima ,znam, dama od Imena i Prirode
a kavaljeri neka malo se otvore a ne koketiraju ili prtivurjece i sebi...tako...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top