*cvetić
Obećava
- Poruka
- 79
Ove pi*ke iz Tarzanije mi nisu objavile text. Šmrc. A evo kako je prejak:
Sa druge strane šaltera
Šalterski radnici. Znam, reći ćeš da je to gomila bednih crva, potencijalnih esesovaca, gnjida, stenica, malaričnih plazmodijuma, sadista, iskompleksiranih lenjivaca, podlih, ružnih, pokvarenih, zlih, odvratnih, neljubaznih, nevaspitanih izroda vrste koja nosi ponosan naziv homo sapiens. I bićeš u pravu. Delimično. Zašto delimično, pitaćeš, spreman da izdeklemuješ tuce primera kojima bi potkrepio svoju tvrdnju da je sve to proizvod lošeg oca i još gore majke, uz konstataciju da je električna stolica blaga kazna za njihovo maltretiranje jadnog, nedužnog stanovništva koje uglavnom ćuti i trpi. Siroti, mali korisnici usluga. Šmrc.
A da li si se nekad zapitao kako je njima, šalterskim radnicima? Kakav je psihološki profil ljudi na koje su svakodnevno osuđeni, za uglavnom ispodprosečne plate? Sigurno ti je bar nekad prošlo kroz glavu da nisu baš svi kao ti, umerenokul tip koga je keva navatala da plati telefon, opremila kintom i koji jedva čeka da izvrši taj prosti zadatak kako bi se posvetio mnogobrojnim hobijima od kojih je nejomiljeniji blejanje na netu, u svakakvim oblicima. E da, nisu isti. Kako bih ti pomogao da bolje shvatiš šaltersku mafiju (čiji sam dugogodišnji član), evo kratkog vodiča koz profile ljudi koje najčešće možeš sresti u redu u koji si gurnut protiv svoje volje:
1. pametnjakovići. Mudro ćute dok ne dođu 2-3 mesta od šaltera, ali će iskoristiti svaku priliku da objasne onome ko je stigao na red a nešto mu nije jasno. Ići će u detalje. Objasniće i tebi kako treba da radiš, jer bolje poznaju tvoj posao, pokupili su to u one nepune dve godine na faksu koji nisi završili jer nisu hteli, a mogli su. Jednostavno, oni znaju sve. I ko je u stvari ubio Đinđića, i kako zaustaviti inflaciju, i kako spasti Kosovo, i kako zaustaviti otapanje leda na polovima. Znaju i kako spasti kraljevske pingvine. Jedino ne mogu da pomognu našim fublaerima, oni su totalno beznadežan slučaj. Životni moto: mene je učilo vreme.
2. blebetala. Vole da pričaju, nebitno sa kim. Tražiće žrtvu u redu, samo mali kontakt očima da bi započeli priču o bilo čemu. Neće se obazirati na to što nisu u kafani, pričaće dovoljno glasno da ih svi čuju. Kod kuće ih čeka žena/majka/muž koji/a im ne dozvoljava da zucnu, pa moraju da negde daju sebi oduška. Način za izlazak iz čaure crva pokušavaju da pronađu u nazovi kontaktima s drugim ljudima, koje će udaviti pričom do smrti.
3. doći ću za svaki slučaj. Uglavnom penzioneri i polupogubljeni prosvetari. Svakog drugog dana će doći da provere stanje na svom tekućem računu iako znaju da im ništa nije uplaćivano, da nemaju čekove jer se plaše da ne uđu u minus, da uredno beleže i najsitniji izdatak u knjižicu posebno namenjenu za to. Ipak će doći. Za svaki slučaj.
4. još samo ovo. Oni što spreme 5 računa, i ti taman završiš i vratiš im kusur, a oni izvade i šesti. Pa se sete kako bi valjalo ćerkici poslati 500 dinara, nek' joj se nađe za burek, ljubi je majka. Kad nema gužve još i nije toliko strašno, ali kad je red do vrata, dođe ti da im u najboljem slučaju nabiješ sve dodatne papire u usta i nateraš da se ponašaju kao onomad partizanka Mara kad joj je Hans pronašao ceduljicu u kikicama.
5. telefondžije. Zovu telefonom da bi pitali za najneverovatnije stvari. Iritirajuće je što recimo krenu da pitaju još od petnaestog u mesecu za isplatu koja nikad, ali nikad nije isplaćivana pre dvadesetog. Uglavnom vlasnice dečijeg dodatka, mlade majke. Najčuveniji dijalog sa penzionerima koje interesuje koja je grupa penzija, i ti kažeš, recimo. "Prva." On: "Znači nije treća?" Besmisao tog pitanja u početku budi u tebi ubilačke nagone, vremenom te tera sve dublje i dublje u apatiju.
6. prekorednici. Da, to su oni što stoje ukoso, pored reda. Vrebaju. Čekaju i najmanji trenutak nepažnje da upadnu preko reda. E sad, postoje 2 varijante: ili će ih ekipa koja uredno čeka najstrašnije napljuvati što nevaspitana stoka relno i zaslužuje ili će, u nemalom broju slučajeva, odćutati. Što nevaspitana stoka i očekuje. Tebe će nervirati u svakom slučaju.
7. neću sitno - neću krupno. Nikad zadovoljni apoenima koje si im isplatio. Možeš da daš bilo šta, od jednog dinara do novčanice od pet hiljada dinara, oni će biti nezadovoljni. Obavezni komentari: "Šta ću s ovim?" ako je krupno i "Šta ću s ovim?" ako je sitno. Čim vide novu novčanicu: "Topčider ponovo radi, ide inflacija." Zavisnici od novčanica. Baje Patkovi u prošlom životu.
8. igrači na sreću. Mladinska knjiga i ostale prevarantske firme žive od njih. Kupovaće najveće gluposti po 5 puta višim cenama samo da bi ušli u krug potencijalnih dobitnika nagrada. Višemilionskih nagrada. Koje, naravno, nikada i nikome nisu isplaćene - nešto kao sedmica na LOTO-u. Dosadni do besvesti sa svojim raspitivanjima, slanjima i uplatama raznih rata od kojih se baja koji se dosetio fore goji, ili organizuje sebi avanturu tipa krstarenja po srednjoj Americi na ultraluksuznom brodu, ili sponzoriše novi cd Ane Nikolić.
9.gastarbajteri. Šta god da uradiš, njihova reakcija će biti "Ovako nije u Nemačkoj." Pririodno bi bilo da mu kažeš "Nosi se u Nemačku, ****** te Nemačka, pa tamo i dalje čisti groblja ili opravljaj švapsku kanalizaciju da bi ovde glumio ludilo!" Naravno, ne možeš to da kažeš jer si lepo vaspitan i jer bi ti direktor odrapio jedno 20 % plate. Tešiš se da je prvi razlog presudan.
10. ćutolozi. Dođu, bace papire na šalter i ćute. Ništa dobar dan, ništa izvolite, ma ništa. Ljudi jednostavno ćute. I uvek su namršteni. Eventualno procede po koju ako ih nešto pitaš. Ispadaš glup sam pred sobom kad im kažeš dobar dan i izvolite, nekako ti je neprijatno, prosto ti se čini da ih vređaš pokušajem da budeš ljubazan jer si u njihovim očima očigledno nešto na šta ne vredi trošiti više od pola minuta svog dragocenog vremena.
11. lečioci kompleksa. Možda i najogavnija grupa. Budale koje svoje promašene živote pokušavaju da izleče konfliktima sa svim mogućim bićima na ovom svetu. Oni koji viču, psuju i njaču bez obzira da li razlog zbog koga to rade ima veze sa tobom. Recimo, ako mu je pogrešno očitana struja on će doći u poštu da se najebe keve svim radnicima, kontrolorima i upravniku iako nemaju nikakve veze sa tim. Neće ih ni saslušati, jer mora da ima materijala za priču sa sličnima, uglavnom ispred lokalne prodavnice i uz hitove Sinana Sakića.
12. ludaci. Da, da, i registrovani ludaci dolaze na šalter. I to i oni ne baš bezazleni, nego i oni koji su proveli pola svog života po raznim Lazama i Kovinima. Da bi predvideo njihove reakcije, trebalo bi da budeš Hanibal Lektor u najmanju ruku, jer one zavise od strujanje vetra, vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska, mesečevih mena i tako tih sitnica koje su, kad bolje razmislim, karakteristične za pms-ualno stanje naših dragih dama, što me navodi da za kraj dodam još jednu, najopakiju grupu...
13. luđakinje u pms-u. Dopiši šta god ti padne na pamet.
Da se razumemo, ima i finih ljudi. Šta više, većina je sasvim ok. Dođu, završe posao i odu. Sa osmehom. Ulepšaju ti dan. Sad, bez obzira kako patetično zvučalo, ti treba da razmisliš gde ćeš smestiti sebe. U koju grupu. I treba da se zapitaš da li sve one priče o osmehu koji ne košta ništa a vredi mnogo, o lepoj reči koja gvozdena vrata otvara i sličnim ljigavštinama, vrede nešto. Ima li istine u njima. I da se setiš da su i iza šaltera samo ljudi kao i ti, koje život ponekad pokušava da potopi, a oni se samo trude da im se voda ne sklopi iznad glave, da plivaju ka nečem svetlijem, ka budućnosti gde ćemo možda svi naučiti da se više smejemo, pa makar i nemali preteranog razloga za to.
Plivajmo zajedno.
I sad sam frustriran.
Sa druge strane šaltera
Šalterski radnici. Znam, reći ćeš da je to gomila bednih crva, potencijalnih esesovaca, gnjida, stenica, malaričnih plazmodijuma, sadista, iskompleksiranih lenjivaca, podlih, ružnih, pokvarenih, zlih, odvratnih, neljubaznih, nevaspitanih izroda vrste koja nosi ponosan naziv homo sapiens. I bićeš u pravu. Delimično. Zašto delimično, pitaćeš, spreman da izdeklemuješ tuce primera kojima bi potkrepio svoju tvrdnju da je sve to proizvod lošeg oca i još gore majke, uz konstataciju da je električna stolica blaga kazna za njihovo maltretiranje jadnog, nedužnog stanovništva koje uglavnom ćuti i trpi. Siroti, mali korisnici usluga. Šmrc.
A da li si se nekad zapitao kako je njima, šalterskim radnicima? Kakav je psihološki profil ljudi na koje su svakodnevno osuđeni, za uglavnom ispodprosečne plate? Sigurno ti je bar nekad prošlo kroz glavu da nisu baš svi kao ti, umerenokul tip koga je keva navatala da plati telefon, opremila kintom i koji jedva čeka da izvrši taj prosti zadatak kako bi se posvetio mnogobrojnim hobijima od kojih je nejomiljeniji blejanje na netu, u svakakvim oblicima. E da, nisu isti. Kako bih ti pomogao da bolje shvatiš šaltersku mafiju (čiji sam dugogodišnji član), evo kratkog vodiča koz profile ljudi koje najčešće možeš sresti u redu u koji si gurnut protiv svoje volje:
1. pametnjakovići. Mudro ćute dok ne dođu 2-3 mesta od šaltera, ali će iskoristiti svaku priliku da objasne onome ko je stigao na red a nešto mu nije jasno. Ići će u detalje. Objasniće i tebi kako treba da radiš, jer bolje poznaju tvoj posao, pokupili su to u one nepune dve godine na faksu koji nisi završili jer nisu hteli, a mogli su. Jednostavno, oni znaju sve. I ko je u stvari ubio Đinđića, i kako zaustaviti inflaciju, i kako spasti Kosovo, i kako zaustaviti otapanje leda na polovima. Znaju i kako spasti kraljevske pingvine. Jedino ne mogu da pomognu našim fublaerima, oni su totalno beznadežan slučaj. Životni moto: mene je učilo vreme.
2. blebetala. Vole da pričaju, nebitno sa kim. Tražiće žrtvu u redu, samo mali kontakt očima da bi započeli priču o bilo čemu. Neće se obazirati na to što nisu u kafani, pričaće dovoljno glasno da ih svi čuju. Kod kuće ih čeka žena/majka/muž koji/a im ne dozvoljava da zucnu, pa moraju da negde daju sebi oduška. Način za izlazak iz čaure crva pokušavaju da pronađu u nazovi kontaktima s drugim ljudima, koje će udaviti pričom do smrti.
3. doći ću za svaki slučaj. Uglavnom penzioneri i polupogubljeni prosvetari. Svakog drugog dana će doći da provere stanje na svom tekućem računu iako znaju da im ništa nije uplaćivano, da nemaju čekove jer se plaše da ne uđu u minus, da uredno beleže i najsitniji izdatak u knjižicu posebno namenjenu za to. Ipak će doći. Za svaki slučaj.
4. još samo ovo. Oni što spreme 5 računa, i ti taman završiš i vratiš im kusur, a oni izvade i šesti. Pa se sete kako bi valjalo ćerkici poslati 500 dinara, nek' joj se nađe za burek, ljubi je majka. Kad nema gužve još i nije toliko strašno, ali kad je red do vrata, dođe ti da im u najboljem slučaju nabiješ sve dodatne papire u usta i nateraš da se ponašaju kao onomad partizanka Mara kad joj je Hans pronašao ceduljicu u kikicama.
5. telefondžije. Zovu telefonom da bi pitali za najneverovatnije stvari. Iritirajuće je što recimo krenu da pitaju još od petnaestog u mesecu za isplatu koja nikad, ali nikad nije isplaćivana pre dvadesetog. Uglavnom vlasnice dečijeg dodatka, mlade majke. Najčuveniji dijalog sa penzionerima koje interesuje koja je grupa penzija, i ti kažeš, recimo. "Prva." On: "Znači nije treća?" Besmisao tog pitanja u početku budi u tebi ubilačke nagone, vremenom te tera sve dublje i dublje u apatiju.
6. prekorednici. Da, to su oni što stoje ukoso, pored reda. Vrebaju. Čekaju i najmanji trenutak nepažnje da upadnu preko reda. E sad, postoje 2 varijante: ili će ih ekipa koja uredno čeka najstrašnije napljuvati što nevaspitana stoka relno i zaslužuje ili će, u nemalom broju slučajeva, odćutati. Što nevaspitana stoka i očekuje. Tebe će nervirati u svakom slučaju.
7. neću sitno - neću krupno. Nikad zadovoljni apoenima koje si im isplatio. Možeš da daš bilo šta, od jednog dinara do novčanice od pet hiljada dinara, oni će biti nezadovoljni. Obavezni komentari: "Šta ću s ovim?" ako je krupno i "Šta ću s ovim?" ako je sitno. Čim vide novu novčanicu: "Topčider ponovo radi, ide inflacija." Zavisnici od novčanica. Baje Patkovi u prošlom životu.
8. igrači na sreću. Mladinska knjiga i ostale prevarantske firme žive od njih. Kupovaće najveće gluposti po 5 puta višim cenama samo da bi ušli u krug potencijalnih dobitnika nagrada. Višemilionskih nagrada. Koje, naravno, nikada i nikome nisu isplaćene - nešto kao sedmica na LOTO-u. Dosadni do besvesti sa svojim raspitivanjima, slanjima i uplatama raznih rata od kojih se baja koji se dosetio fore goji, ili organizuje sebi avanturu tipa krstarenja po srednjoj Americi na ultraluksuznom brodu, ili sponzoriše novi cd Ane Nikolić.
9.gastarbajteri. Šta god da uradiš, njihova reakcija će biti "Ovako nije u Nemačkoj." Pririodno bi bilo da mu kažeš "Nosi se u Nemačku, ****** te Nemačka, pa tamo i dalje čisti groblja ili opravljaj švapsku kanalizaciju da bi ovde glumio ludilo!" Naravno, ne možeš to da kažeš jer si lepo vaspitan i jer bi ti direktor odrapio jedno 20 % plate. Tešiš se da je prvi razlog presudan.
10. ćutolozi. Dođu, bace papire na šalter i ćute. Ništa dobar dan, ništa izvolite, ma ništa. Ljudi jednostavno ćute. I uvek su namršteni. Eventualno procede po koju ako ih nešto pitaš. Ispadaš glup sam pred sobom kad im kažeš dobar dan i izvolite, nekako ti je neprijatno, prosto ti se čini da ih vređaš pokušajem da budeš ljubazan jer si u njihovim očima očigledno nešto na šta ne vredi trošiti više od pola minuta svog dragocenog vremena.
11. lečioci kompleksa. Možda i najogavnija grupa. Budale koje svoje promašene živote pokušavaju da izleče konfliktima sa svim mogućim bićima na ovom svetu. Oni koji viču, psuju i njaču bez obzira da li razlog zbog koga to rade ima veze sa tobom. Recimo, ako mu je pogrešno očitana struja on će doći u poštu da se najebe keve svim radnicima, kontrolorima i upravniku iako nemaju nikakve veze sa tim. Neće ih ni saslušati, jer mora da ima materijala za priču sa sličnima, uglavnom ispred lokalne prodavnice i uz hitove Sinana Sakića.
12. ludaci. Da, da, i registrovani ludaci dolaze na šalter. I to i oni ne baš bezazleni, nego i oni koji su proveli pola svog života po raznim Lazama i Kovinima. Da bi predvideo njihove reakcije, trebalo bi da budeš Hanibal Lektor u najmanju ruku, jer one zavise od strujanje vetra, vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska, mesečevih mena i tako tih sitnica koje su, kad bolje razmislim, karakteristične za pms-ualno stanje naših dragih dama, što me navodi da za kraj dodam još jednu, najopakiju grupu...
13. luđakinje u pms-u. Dopiši šta god ti padne na pamet.
Da se razumemo, ima i finih ljudi. Šta više, većina je sasvim ok. Dođu, završe posao i odu. Sa osmehom. Ulepšaju ti dan. Sad, bez obzira kako patetično zvučalo, ti treba da razmisliš gde ćeš smestiti sebe. U koju grupu. I treba da se zapitaš da li sve one priče o osmehu koji ne košta ništa a vredi mnogo, o lepoj reči koja gvozdena vrata otvara i sličnim ljigavštinama, vrede nešto. Ima li istine u njima. I da se setiš da su i iza šaltera samo ljudi kao i ti, koje život ponekad pokušava da potopi, a oni se samo trude da im se voda ne sklopi iznad glave, da plivaju ka nečem svetlijem, ka budućnosti gde ćemo možda svi naučiti da se više smejemo, pa makar i nemali preteranog razloga za to.
Plivajmo zajedno.
I sad sam frustriran.
Ili previše viču ili su na bensedinima...Čast izuzecima, ima jedan moj osnovnoškolski drugar radi u jednoj pošti, te mi je uvek veza 
jbt jbbbt čekaj!
), i usiljeni panduri.
