Da li bi mogao da mi pomogneš oko Ničea, jer mi je malo nejasan,koliko vidim u osnovi govori kao Šopenhauer,o volji kao suštini sveta,o besciljnosti njenog ispoljavanja osim da se ispolji,ali govori i nešto skroz suprotno.
Шта је Ниче као филозоф можемо видети из његовог првог дела "Рођење трагедије" где је парафразирао Шопенхaурово учење о уметности, пре свега метафизику музике. Ту можеш видети шта је Ниче као филозоф. После тога, његова следећа дела постају сасвим другачија, као да се десила нека велика промена у животу а која је пореметила цео његов духовни склоп. Вероватно је томе допринело и то што је у јавној кући зарадио сифилис (у то доба неизлечива болест). Од тада, у његовим делима имамо протест. Против система, против целог света, свих дотадашњих вредности, свега, нихилизам. Све писано у гомили афоризама, метафора, алегорија о свему и свачему. Нема ту чврстог и разумљивог филозофског система који би био основа нечијег филозофског знања.
А ипак, многи се прво сусретну управо са Ничеовим делима и шта такви могу сазнати о филозофији из гомиле афоризама осим да је филозофија, ето, само просипање нечијих мисли како им се ћефне, а још ако су нихилисти добијају могућност да под плаштом филозофије исказују своје фрустрације. Тако да су такви потпуно затечени када им се изнесе неки филозофски доказ, право филозофско знање које има потврду истинитости. Они су затечени и не могу да верују да филозофија има доказе и да није празно блебетање. Епа има! И то какве доказе!
Неки су ме питали шта да прво набаве од филозофских дела и по правилу им препоручим Шопенхауера, али заправо прво и осново дело које би свако морао да има јесте Барклијева "Три дијалога између Филаса и Хилонуса". То је основа која објашњава и доказује идеалну природу опажајног света. Просто је несхватљиво да 300 година после тога људи, па и већина филозофа, за Барклија једва да су чули, иако је то дело неприкосновено и требало би бити органон све филозофије и свег људског мишљења.
Немам ја ништа против Ничеа само указујем да је погрешно узети ту филозофију за нечији једини увид у филозофију уопште, што доводи до тога да људи помисле да је филозофија тек тако у доколици изношење својих мишљења о свету и животу без обавезе доказивања или указивања на потврду истинитости тога било у посредном, било у непосредном искуству, што Ниче не ради. Он виче на сав глас, мења све вредности. Он жели да "окречи Београд" као у оном нашем филму не знам којем. Али не даје доказе, не указује на основ тих својих мишљења. Метафоре, песме, аналогије, ето то је Ниче. Зато је он користан тек као парафразиста.
Мени његово дело служи тек да ми да тему о којој бих размишљао а чије објашњење морам потражити на другим местима.
Poslednja izmena:
