Fransis Bejkon

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
340.620
Bacon_by_Gray_257.jpg

Fransis Bejkon( Dablin 1909 — Madrid, 1992) je bio engleski figurativni slikar.] Po snazi kojom je svom osećanju teskobe davao vizuelnu formu, nijedan od umetnika 20. veka nije se mogao meriti s njim, izuzev Ruoa. Bejkon je često od drugih slikara preuzimao svoj likovni jezik, slobodno kombinujući različite izvore inspiracije, i transformišući ih da bi u njih utisnuo novo značenje.
Glava okružena goveđim polutkama odražava Bejkonovu opsesiju Velaskezovim delom Papom Inokentijem H koja ga je intenzivno zaokupljala nekoliko godina. Ovde, naravno, ne vidimo više Papu Inokentija nego duh koji vrišti (za šta ga je nadahnuo prizor iz filma Sergeja Ejzenštajna „Aleksandar Nevski“) izranjajući iz tame u pratnji dveju svetlećih goveđih polutki preuzetih od Rembranta. Znamo da nam poreklo slike ne pomaže da je razumemo.

Ne pomaže nam ni poređenje sa ranijim delima, kao što je Grinevaldovo Pribijanje uz krst, Fisijev Košmar, Ensorov Hristov ulazak u Brisel 1889. godine ili Munkov Krik, koja su ovoj slici prethodila. Bejkon je bio kockar, čovek koji je rizikovao i u životu i u načinu rada. Tražio je slike koje, prema njegovim rečima, otvaraju dublje mogućnosti čula. Ovde se takmiči sa Velaskezom, ali po svojim pravilima, a to je uspostavljanje gotovo nepodnošljive napetosti između šokantne žestine lične vizije i svetleće lepote sopstvene slikarske četke.

Ne spada direktno u apstraktni ekspresionizam, iako je nesumnjivo povezan i sa njim, već neposredno sa ekspresionističkom tradicijom.
Bejkon je uništio mnoga svoja dela, ali se neka od njih još uvek mogu pronaći u američkim i evropskim muzejima.

Dok je bio na odmoru u Madridu 1992. godine, Bejkon je primljen u privatnu kliniku, gde su o njemu brinule Marijine sluškinje. Njegova hronična astma, koja ga je mučila ceo život, prerasla je u teže respiratorno stanje i nije mogao da priča ili da dobro diše.

Umro je od srčanog udara 28. aprila 1992. Svoju imovinu (tada procenjenu na 11 miliona funti) zaveštao je svom nasledniku i jedinom nasledniku Džonu Edvardsu; 1998. godine, na Edvardsov zahtev, Brajan Klark, prijatelj Bejkona i Edvardsa, postavljen je kao jedini izvršilac imanja od strane Visokog suda, nakon što je sud prekinuo sve veze između Bejkonove bivše galerije, Malboro Fajn Art, i njegovog imanja. Sadržaj njegovog ateljea je pregledan, premešten i rekonstruisan u galeriji.
self_portrait.jpg
 
Raspeće
bacon-crucifixion-1933.jpg


Slike raspeća imaju veliku težinu u delu Frensisa Bejkona. Kritičar Džon Rasel je napisao da je raspeće u Bejkonovom delu „generički naziv za okruženje u kome se nanose telesne povrede jednoj ili više osoba i jedna ili više drugih osoba se okupljaju da gledaju“. Bejkon je priznao da je video scenu kao „veličanstvenu armaturu na koju možete okačiti sve vrste osećanja i senzacije“. Verovao je da mu je slika raspeća omogućila da ispita „određene oblasti ljudskog ponašanja“ na jedinstven način, pošto su armaturu teme akumulirali mnogi stari majstori.

Iako je počeo da slika relativno kasno u životu – nije počeo ozbiljno da slika sve do svojih kasnih tridesetih – scene raspeća se mogu naći u njegovim najranijim radovima. Godine 1933, njegov pokrovitelj Erik Hol naručio je seriju od tri slike zasnovane na ovoj temi. Rane slike su bile pod uticajem takvih starih majstora kao što su Matijas Grinevald, Dijego Velaskez i Rembrant, ali i Pikasovi biomorfi iz kasnih 1920-ih/ranih 1930-ih i rani radovi nadrealista.
 
Papa

pope.jpg
..
innocent_x.jpg


Bejkonova serija Papa, koja uglavnom citira Velaskezov čuveni portret Papa Inoćentije X (1650), Galeria Doria Pamphili, Rim) su upečatljive slike koje dalje razvijaju motive koji su već pronađeni u njegovim ranijim delima, poput „Studije za tri figure u podnožju raspeća“ Likovi papa, slikovito izolovani delimično zakrivljenim paralelnim linijama koje ukazuju na psihološke sile i simbolizuju unutrašnju energiju poput snage osećanja, otuđene su od svog prvobitnog prikaza i lišene svog predstavljanja moći alegorijama čovečanstva koje pati.
Clip_5.jpg
 
„Vidim slike u serijama. Pretpostavljam da bih mogao da nastavim mnogo dalje od triptiha
i da uradim pet ili šest zajedno, ali smatram da je triptih uravnoteženija jedinica."
three_figures1.jpg
 
Fransis Bejkon je poznati engleski slikar, njegove slike dostižu milionske cifre
Skoro je pronadjena još jedna ukradena njegova slika od pet koje su procenjene na 23 milona evra
https://forum.krstarica.com/threads...adenih-slika-vrednih-25-miliona-evra.1002034/

Nadam se da je stigao da uživa u plodovima svog rada.
Not my cup of tea, ali ima moje poštovanje-svako ko je nešto stvorio, naročito svojim rukama.
Uvek će biti onih koji nalaze mane, ali ako su vredne miliona, pa, bravo, druže!
Nadam se da ti milioni stižu baš njemu kroz neke nama nepoznate i nezamislive veze.
 
Sada šalu na stranu, pocni da slikaš po malo..slikanje opušta i oplemenjuje
Crtanje mi je zanimljivije jer dobijam osećaj da je crtež kako-tako završen.
U slikanju mi nema kraja. Posle par godina ću naći nešto što bih promenila, dodala, izuzela...
To je sindrom neke Mona Lize... jer pod njom ima još nešto.
Slikar je iz samo sebi poznatih razloga naneo novi sloj koji sad maltretira mnoge ljude.
Ne verujem da je razmišljao o ishodu svojih odluka toliko ozbiljno, ali iza pojedinih ako ne i svih njegovih dela postoje trajne misterije.
 

Back
Top