Франше д'Епере после Солунског фронта забранио војводи Степи да шаље Србе у Бугарску

[Bastiani]

Докле на сјевер?
Имају француска наређења у којима се од Србијанаца тражи поч. новембра 1918. да прелазе Дунав, Саву и Дрину.

И није то уопште нека заиебанција, Савезницима се ИТЕКАКО журило да заузму што више. Јер потписано је само ПРИМИРЈЕ и још се свашта очекивало (и могло десити).

То о чему говориш догађа се у тренутку аустроугарске капитулације (3. новембра). Ово о чему ми говоримо је период неких месец дана раније, непосредно после бугарске предаје (28. септембра), када борбе још увелико трају. Ниш је ослобођен од Немаца 12. октобра.

Иначе наишао сам на занимљиво сведочанство Константина Фотијадеса о томе како је Д'Епере водио преговоре о капитулацији Бугарске, то је баш у вези с овом темом.

http://www.srpskikulturniklub.com/kapitulacija-bugarske

 

[Лички гусар]

Да у праву су, побркао сам датуме.
Та наређења која сам ја читао су се односила на новембар и даље напредовање. Углавном, Французи су попиздили што се одуговлачи и што се не иде даље преко Дунава, Саве и Дрине.

 

[Васил]

Иначе наишао сам на занимљиво сведочанство Константина Фотијадеса о томе како је Д'Епере водио преговоре о капитулацији Бугарске, то је баш у вези с овом темом.

http://www.srpskikulturniklub.com/kapitulacija-bugarske

Let it be clear - the word "capitulation" does not appear in the text of the Salonika armistice.

The French were known to be quite unceremonious towards their dependent allies when necessary (e.g. the harsh treatment meted towards the Russian expeditionary corps in France&Macedonia after 1917). So the onus is on Bastiani to elucidate on these "independent" actions of војвода Мишић when, surprise, surprise, at the same time the British and the Greeks launched a major offensive at Dojran and lost, suffering enormous casualties - 6500-7800 soldiers in total, compared to the 200 Serbian and 1800 French casualties at Dobro Pole.

 

[хан Ацо]

То о чему говориш догађа се у тренутку аустроугарске капитулације (3. новембра). Ово о чему ми говоримо је период неких месец дана раније, непосредно после бугарске предаје (28. септембра), када борбе још увелико трају. Ниш је ослобођен од Немаца 12. октобра.

Иначе наишао сам на занимљиво сведочанство Константина Фотијадеса о томе како је Д'Епере водио преговоре о капитулацији Бугарске, то је баш у вези с овом темом.

http://www.srpskikulturniklub.com/kapitulacija-bugarske

Ovo je puno sa mrznja prema Bugarima.A ovoj Fotijadis je Grk?Ako je tako,onda sve sta je napisao je laz.

 

[Bastiani]

Let it be clear - the word "capitulation" does not appear in the text of the Salonika armistice.

The French were known to be quite unceremonious towards their dependent allies when necessary (e.g. the harsh treatment meted towards the Russian expeditionary corps in France&Macedonia after 1917). So the onus is on Bastiani to elucidate on these "independent" actions of војвода Мишић when, surprise, surprise, at the same time the British and the Greeks launched a major offensive at Dojran and lost, suffering enormous casualties - 6500-7800 soldiers in total, compared to the 200 Serbian and 1800 French casualties at Dobro Pole.

Okolnosti pod kojima je Bugarska izašla iz rata su poznate i o tome je zaista nepotrebno govoriti. Sve bugarske trupe zapadno od Vardara pale su u zarobljeništvo a istočno od Vardara (van same Bugarske) su bile razoružane. Ako smatraš važnim to što se u uslovima ugovora o primirju ne koristi reč kapitulacija, OK.

Što se tiče ofanzive na Dojranu, tu je opet reč o vremenskom nesporazumu, nema veze sa ovim i nije bilo at the same time. Ovde govorimo o periodu neposredno posle bugarske predaje, a Bitka za Dojran je trajala nekih 10 dana ranije.

Mi govorimo o ovome:

Francuski maršal Franše d'Epere u Izveštaju francuskoj vladi pri proboju solunskog fronta krajem
septembra 1918. godine saopštava. «Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi
dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne
komunikacije, oni idu kao oluja – napred."

A takođe i ovo:

Prva srpska armija izbila je 9. oktobra pred Niš. Podilazeći položajima nemačke armije kod Niša 1.
srpska armija izbila je oko 200 km ispred glavnih savezničkih snaga i 2. armije, izlažući se riziku,
zbog čega je glavnokomandujući Franše D'Epere naredio da se obustavi njeno dalje napredovanje,
dok ne pristignu ostale snage. Međutim, uprkos tome, srpska Vrhovna komanda, na predlog
komandanta armije i bez obzira na tehničku nadmoćnost neprijatelja, odobrila je da 1. srpska armija
napadne nemačku armiju kod Niša. U borbama od 10. do 12. oktobra ona je razbila delove te
nemačke armije i 12. oktobra ušla u Niš.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1138074&print=yes

 

[Bastiani]

Ovo je puno sa mrznja prema Bugarima.A ovoj Fotijadis je Grk?Ako je tako,onda sve sta je napisao je laz.

A ako nije Grk, onda nije laž?
Da, činjenica je da taj pisac nije bio naročito raspoložen prema Bugarima. Ne znam ko je Fotijadis, a i ta epizoda mi je bila nepoznata, slučajno sam naišao na internetu. Ali eto, bio je izgleda nekakav svedok tih događaja, pa sad to što očigledno nije voleo Bugare ne znači da je sve laž.

 

[хан Ацо]

A ako nije Grk, onda nije laž?
Da, činjenica je da taj pisac nije bio naročito raspoložen prema Bugarima. Ne znam ko je Fotijadis, a i ta epizoda mi je bila nepoznata, slučajno sam naišao na internetu. Ali eto, bio je izgleda nekakav svedok tih događaja, pa sad to što očigledno nije voleo Bugare ne znači da je sve laž.

Stom se zove Konstantin Fotijadis mora da je Grk,a mrzna medju Bugarima i Grcima u tome periodu je dobro poznata.Zato i njegovo "svedocanstvo" je sa cilj da pokaze Bugarska i bugarski vojni vrh u negativnom svijetlu.

 

[Vojvoda Asomije]

Није то наводни него стварни разлог. То је било и мишљење ВК Српске војске. Друга ствар (и далеко битнија) је да за то није било ни људски ни материјални средстава. Довољно је погледати какви је грдни проблема било са оно нешто хајдучије на Косови и Маћедоноји, да буде јасно да би у Бугарској било стопут горе.

А каквих би проблема било у Бугарској ако је пола војске било разоружано а пола у заробљеништву?

 

[Лички гусар]

За Србе превелики проблема.
Бугари се сигурно не би мирили са окупацијом, а окупација би Србе коштала и глава и пара (које Срби тад нијесу ни имали). Чему? Шта би Срби тиме добили?

 

[Vojvoda Asomije]

За Србе превелики проблема.
Бугари се сигурно не би мирили са окупацијом, а окупација би Србе коштала и глава и пара (које Срби тад нијесу ни имали). Чему? Шта би Срби тиме добили?

Не ради се о мојој осветољубивости и бугарофобији. Нека се ми нисмо осветили бугарском народу: злочин је злочин, у које год име чињен. Срби су ту истину предобро научили. Фрустриран сам због двоструких аршина савезника.

А и приде, само одређен, мањи део српске војске био је одлучан да врши злочине и због тога је био санкционисан (нпр. СПЦ је забранила причешће неким од наших трупа које су отишле у Бугарску). Већина војника, бар колико сам ја разумео, имала је исте амбиције као и савезници. О томе пише нпр. наш чувени математичар и Солунац, Тадија Пејовић, у својој књизи сећања "Моје успомене и доживљаји 1892-1919".

 

[Лички гусар]

Не разумијем то "двоструки аршини"?
Осим освете и бруке која би тиме настала, не знам шта би Срби добили тиме да окупирају Бугарску?

Срби су људи ко и сви други, и војска им је била ко и свака друга. Бугари не би прихватили окупацију (довољно је само погледати грдне проблеме који су били на Косову и Маћедонији 1918-1930...) а онда би Срби гушили хајдучију или какав устанак у крви ко и Бугари што су радили - и шта би се тиме добило? Ништа добро.

Да и не говоримо о томе да је српска војна команда и више него француска била свјесна тога до чега би то довело.