УГЛЕДНИ "ФИГАРО" О ПАТЊАМА СРБА НА КиМ Француски недељник на 11 страна описао судбину нашег народа на Косову и Метохији. Апартхејд? Дискриминација? Међународна заједница, није нашла за сходно да користи ове изразе да не би прекоревала Приштину
ДВАДЕСЕТ година после рата на Косову, сто хиљада православних Срба живи и даље у бившој покрајини која је једнострано прогласила независност 2008. године, као угрожена мањина на територији настањеној са два милиона Албанаца муслимана и којом руководи влада која их третира као грађане другог реда. Ипак, они одолевају.
Тим речима, у тексту на 11 страна, уз двадесетак фотографија, под насловом "Срби пружају отпор", познати француски недељеник "Фигаро магазин" пише о тешком животу Срба на Косову и Метохији. У тексту се тако истиче да је после 78 дана бомбардовања пре две деценије од стране међународне коалиције, укључујући и Француску, без мандата УН 1999. године, Косово једнострано прогласило независност 2008.
- Болну годишњицу приштинске власти су обележиле на свој начин, у најмању руку бруталан и директан - пише лист, истичући полицијску операцију од 28. маја на северу већински настањеном Србима.
Наводи се да је било отпора, барикада, сукоба, пуцања.
- Званично, реч је о растурању мреже корупције и шверца. Овај мотив засмејава познаваоце прилика на Косову, центру све могуће и немогуће трговине и свих замисливих зала, од трговине женама, до украдених возила преко дроге и, чак, људским органима! - истиче аутор текста, наглашавајући да све, заправо, указује на провокацију.
Аутор објашњава постојање ових злочина у које су умешани највиши руководиоци с Косова чије су жртве били Срби и о чему је извештај написао Дик Марти у Савету Европе.
- За сто хиљада Срба који живе на Косову, хришћанску мањину међу 95 одсто албанских муслимана, овај упад полиције је једна од многобројних перипетија трагичне историје - наводи "Фигаро магазин", истичући да је од 1999. године 250.000 Срба морало да напусти огњишта.
У тексту се наглашава да најистрајнији остају, јер је Косово и Метохија духовна и културна колевка Србије, где је подигнуто 1.500 православних цркава и манастира још у средњем веку
