andeli apokalipse
Aktivan član
- Poruka
- 1.926
http://www.brusselsjournal.com/node/1857 Francuska je prihvatila Iransku revolucionarnu vladu u egzilu,izazvala revoluciju putem opozicije u Iranu i instalirala Homeinia na vlast.
-
- Popularno:
- Sloveni su stariji od Kelta –...
- Kako je jugoslovenski jezik Trojedne...
- Flamanski štampar Jan van Meurs...
- Da li su Srbi sportska nacija?
- Милораду Додик забрањен улаз у Словенију
- Životno osiguranje
- BLOKADERI SE SPREMAJU DA POKVARE...
- Silovanje „lajt”: Srpsko...
- Režimski skup protiv blokada u subotu u...
- Како је то 'одједном' Капитализам...
Francuska zaslušna za Iransku revoluciju
- Začetnik teme andeli apokalipse
- Datum pokretanja
Golub
Elita
- Poruka
- 17.902
http://www.brusselsjournal.com/node/1857 Francuska je prihvatila Iransku revolucionarnu vladu u egzilu,izazvala revoluciju putem opozicije u Iranu i instalirala Homeinia na vlast.
i...?
djurinica
Elita
- Poruka
- 15.653
Nije baš sasvim ona...
Al to je već beletristika, drugi književni žanr.
Al to je već beletristika, drugi književni žanr.
andeli apokalipse
Aktivan član
- Poruka
- 1.926
andeli apokalipse
Aktivan član
- Poruka
- 1.926
Istrebljivac arhaizma
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
Francuska, Amerika, masoni....
*АНТИАМЕРИКАНИЗАМ ТЕХЕРАНА
Од Мосадика до Ахмадинежада
Први успели покушај САД да силом збаце једну „непослушну”, макар и демократски изабрану туђу владу, изведен је пре више од пола века у Ирану. Жртва спољне завере је био др Мосадик – угледан грађанин и политичар, чији је национализам веома помогао јачању самосвести Ирана, после скоро два века његових колонијалних искушења с Британијом и Русијом. Али Мосадикове врлине одлучиле су и о његовој судбини. Морао је да буде уклоњен, јер је, предводећи покрет за национализацију иранске нафте, угрозио профит Англо-Американаца.
Политичка егзекуција овог председника владе Ирана (1951–1953) извршена је уз пресудно учешће два позната имена Америке, Џона Фостера Далса и Кермита Рузвелта – унука Теодора Рузвелта.
Пре пола века, Кермит је био шеф ЦИА за Блиски исток. Далс је у Вашингтону водио спољне послове и није се устручавао да угледног Мосадика јавно назове „лудаком”.
„Ево, тако ћемо се ослободити лудака Мосадика у Ирану”, цитиран је, пошто је политичком врху изложио план пуча који је замислила ЦИА.
Удар у Техерану изведен је брутално, исплаћен америчким парама. Ирански шах посаветован је да прекрши устав и смени Мосадика и владин кабинет, без одобрења парламента. За новог премијера одређен је један лојални генерал.
Монархов противзаконити потез дочекан је масовним демонстрацијама грађана на улицама (уплашени шах побегао је у Италију!), али у предаху, генерал је извео тенкове и унајмљена руља уличара успела је да провали у зграду и запали Мосадикову кућу. Председник владе је ухапшен и изведен пред војни суд, где му је суђено „за издају”.
У Техеран је враћен шах Реза Пахлави са неограниченом влашћу, и он ће брзо реконструисати пољуљани зид заштите англо-америчких нафтних интереса.
Сировост ове прве употребе америчке силе против крхке иранске демократије, оставила је трауматичан траг у свести Иранаца. Очевици тврде да о том свргавању Мосадика данас зна дословно свако школско дете. Као и о пактирању Енглеске и Русије, којим је Иран лишаван територија, и о англо-руском договору, којим је Ирану 50 година ускраћивано право – да има сопствену железницу!
Више од пола века од свргавања Мосадика је више од пола века иранског отпора Вашингтону и иранског антиамериканизма. У догађајима с Мосадиком је вероватно први обрис оног што ће се касније, с победом исламске револуције Хомеинија, уобличити појмом – „сатанске Америке”. Оштрица „сатанске Америке” изразила је доживљај велике масе Иранаца. Та маса није Хомеинијево идеолошко дело. У обрту 1979, она ће се само придружити изгнаном имаму, јер су верски вођа и маса имали исти заједнички циљ – да сруше корумпираног пиона Вашингтона Резу Пахлавија.
Гангрена шаховог режима заударала је из тамница с политичким затвореницима. Или је то можда био задах трулежи компромиса, на какве је, од тог времена па надаље, увек спреман идеализам америчког слободарства кад је пресретнут тзв. америчким државним интересима?
Пут од Мосадика до Ахмадинежада био је кратак, зато што је то пола века све време опкољеног Ирана. Осећај спољне опсаде покреће механизме унутрашње одбране. Председник Ирана Ахмадинежад, водио је председничку кампању релативно непознат, али је био најгласнији против Америке. И добио је слободне изборе.
Без обзира на то што су Мосадик и Ахмадинежад две неспојиве личности, један представник грађанске, други клерикално-конзервативне оријентације, и једног и другог је у ствари мучило исто питање пробоја Ирана из његове продужене англо-америчке опсаде.
„Нема бољег начина да се влада Ираном од демократије и социјалне правде”, говорио је Мосадик.
Али искушења Техерана у одолевању сталном притиску, учинила су да, корак по корак до појаве Ахмадинежада, тај први нагласак избледи – Мосадиково инсистирање на демократији. Остала је порука о „социјалној правди”, али и она је у међувремену добила призвук социјалне демагогије („Приходе од нафте на трпезу народа!”). Ипак, зар радикализам и демагогија нису логичан захтев сваке мобилизације? Зар опседнутом Ирану није и даље потребна мобилизација?
С председником Бушом, Вашингтон није Техерану понудио ништа ново. Отворио је само нови круг притиска. Иран је назван „осовином зла”. Ахмадинежад је обележен тобожњом сличношћу с „терористом”. Техеран је осумњичен да има опасне намере и жели нуклеарно оружје. Иран ће околностима бити наведен на закључак да му је такво оружје потребно.
*АНТИАМЕРИКАНИЗАМ ТЕХЕРАНА
Од Мосадика до Ахмадинежада
Први успели покушај САД да силом збаце једну „непослушну”, макар и демократски изабрану туђу владу, изведен је пре више од пола века у Ирану. Жртва спољне завере је био др Мосадик – угледан грађанин и политичар, чији је национализам веома помогао јачању самосвести Ирана, после скоро два века његових колонијалних искушења с Британијом и Русијом. Али Мосадикове врлине одлучиле су и о његовој судбини. Морао је да буде уклоњен, јер је, предводећи покрет за национализацију иранске нафте, угрозио профит Англо-Американаца.
Политичка егзекуција овог председника владе Ирана (1951–1953) извршена је уз пресудно учешће два позната имена Америке, Џона Фостера Далса и Кермита Рузвелта – унука Теодора Рузвелта.
Пре пола века, Кермит је био шеф ЦИА за Блиски исток. Далс је у Вашингтону водио спољне послове и није се устручавао да угледног Мосадика јавно назове „лудаком”.
„Ево, тако ћемо се ослободити лудака Мосадика у Ирану”, цитиран је, пошто је политичком врху изложио план пуча који је замислила ЦИА.
Удар у Техерану изведен је брутално, исплаћен америчким парама. Ирански шах посаветован је да прекрши устав и смени Мосадика и владин кабинет, без одобрења парламента. За новог премијера одређен је један лојални генерал.
Монархов противзаконити потез дочекан је масовним демонстрацијама грађана на улицама (уплашени шах побегао је у Италију!), али у предаху, генерал је извео тенкове и унајмљена руља уличара успела је да провали у зграду и запали Мосадикову кућу. Председник владе је ухапшен и изведен пред војни суд, где му је суђено „за издају”.
У Техеран је враћен шах Реза Пахлави са неограниченом влашћу, и он ће брзо реконструисати пољуљани зид заштите англо-америчких нафтних интереса.
Сировост ове прве употребе америчке силе против крхке иранске демократије, оставила је трауматичан траг у свести Иранаца. Очевици тврде да о том свргавању Мосадика данас зна дословно свако школско дете. Као и о пактирању Енглеске и Русије, којим је Иран лишаван територија, и о англо-руском договору, којим је Ирану 50 година ускраћивано право – да има сопствену железницу!
Више од пола века од свргавања Мосадика је више од пола века иранског отпора Вашингтону и иранског антиамериканизма. У догађајима с Мосадиком је вероватно први обрис оног што ће се касније, с победом исламске револуције Хомеинија, уобличити појмом – „сатанске Америке”. Оштрица „сатанске Америке” изразила је доживљај велике масе Иранаца. Та маса није Хомеинијево идеолошко дело. У обрту 1979, она ће се само придружити изгнаном имаму, јер су верски вођа и маса имали исти заједнички циљ – да сруше корумпираног пиона Вашингтона Резу Пахлавија.
Гангрена шаховог режима заударала је из тамница с политичким затвореницима. Или је то можда био задах трулежи компромиса, на какве је, од тог времена па надаље, увек спреман идеализам америчког слободарства кад је пресретнут тзв. америчким државним интересима?
Пут од Мосадика до Ахмадинежада био је кратак, зато што је то пола века све време опкољеног Ирана. Осећај спољне опсаде покреће механизме унутрашње одбране. Председник Ирана Ахмадинежад, водио је председничку кампању релативно непознат, али је био најгласнији против Америке. И добио је слободне изборе.
Без обзира на то што су Мосадик и Ахмадинежад две неспојиве личности, један представник грађанске, други клерикално-конзервативне оријентације, и једног и другог је у ствари мучило исто питање пробоја Ирана из његове продужене англо-америчке опсаде.
„Нема бољег начина да се влада Ираном од демократије и социјалне правде”, говорио је Мосадик.
Али искушења Техерана у одолевању сталном притиску, учинила су да, корак по корак до појаве Ахмадинежада, тај први нагласак избледи – Мосадиково инсистирање на демократији. Остала је порука о „социјалној правди”, али и она је у међувремену добила призвук социјалне демагогије („Приходе од нафте на трпезу народа!”). Ипак, зар радикализам и демагогија нису логичан захтев сваке мобилизације? Зар опседнутом Ирану није и даље потребна мобилизација?
С председником Бушом, Вашингтон није Техерану понудио ништа ново. Отворио је само нови круг притиска. Иран је назван „осовином зла”. Ахмадинежад је обележен тобожњом сличношћу с „терористом”. Техеран је осумњичен да има опасне намере и жели нуклеарно оружје. Иран ће околностима бити наведен на закључак да му је такво оружје потребно.
djurinica
Elita
- Poruka
- 15.653
Hvala Istrebljivac,
čitala sam Stivena Kinzera, odn. SamIzdat objavio njegovu knjigu o Rezi Pahlaviju
i interesima CIA-e da sklone prvog demokratski izabranog premijera Mosadega...
To mi je bio uvod u tematiku oko Homeinija i iranskog fundamentalizma (šiije i to).
Al ovo je dovoljno za start u dalje surfanje po netu....
čitala sam Stivena Kinzera, odn. SamIzdat objavio njegovu knjigu o Rezi Pahlaviju
i interesima CIA-e da sklone prvog demokratski izabranog premijera Mosadega...
To mi je bio uvod u tematiku oko Homeinija i iranskog fundamentalizma (šiije i to).
Al ovo je dovoljno za start u dalje surfanje po netu....
Istrebljivac arhaizma
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
Da se zna.
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Jao, bre, Anglosaksonci se i podelise i u Ameriku pobegose i svadjase i mirise, al' Francuze mrze, pa mrze.
Nisu oni sami krivi sto su imperijalisticki fanatici, nego im je za sve Francuska kriva.
Anti-francuska propaganda u Americi nikad ne jenjava.
SAD povuce trupe iz Ruande i dopusti genocid, pa onda optuze Francuze da su izazvali genocid atentatom na predsednika.
SAD pokrene inicijativu za bobardovanje Srbije, roka do mile volje, a onda krenu da optuzuju Francusku kako im nije dozvolila da bombarduju Brankov most.
Sad su im krivi i sto nisu uspeli da vrsljaju po Iranu kako su hteli.
Kakva gamad...
Nisu oni sami krivi sto su imperijalisticki fanatici, nego im je za sve Francuska kriva.
Anti-francuska propaganda u Americi nikad ne jenjava.
SAD povuce trupe iz Ruande i dopusti genocid, pa onda optuze Francuze da su izazvali genocid atentatom na predsednika.
SAD pokrene inicijativu za bobardovanje Srbije, roka do mile volje, a onda krenu da optuzuju Francusku kako im nije dozvolila da bombarduju Brankov most.
Sad su im krivi i sto nisu uspeli da vrsljaju po Iranu kako su hteli.
Kakva gamad...
