Da sveeti Leka slučajno ne radi za udbu završio bi u Požarevakj blajbokani kao silovatelj.
Да је силовао, свакако да би сада био у затвору, али Лека Не Трује и Не Силује Већ Само Лечи.
Непобитно је доказано да је прича о силовању измишљена. А вероватно да је то била само још једна ујдурма удбе, јер Лека политички смета главном ЛАЖНОМ опозиционару у Србији, Другу Ђиду, а који је за рачун режима заробио ДС.
Advokat Branislava Lečića izneo nekoliko dokaza zbog kojih je odbačen slučaj Danijele Štajnfeld!
Branislav Lečić je, na dan kada je navodno silovao koleginicu Danijelu Štajnfeld, 7. maja 2012. godine, glumio u predstavi, taj podatak je javno dostupan svakome ko hoće da ga proveri, tvrdi Lečićev advokat Čedomir Stojković.
Naime, kako tvrdi advokat glumca Branislava Lečića, kojeg je koleginica Danijela Štajnfeld optužila da ju je silovao, prema javno dostupnim informacijama, Lečić je tada igrao je lik Ropca u komediji „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Predstava je počela u 20 časova i traje nešto manje od dva sata. Međutim, iste te večeri, njegova tadašnja supruga Nina Radulović objavila je zajednički selfi na društvenoj mreži Fejsbuk.
Kako se vidi, fotografija je objavljena u 23.31 sati iste večeri, što bi, kako se navodi, moglo značiti da joj se glumac posle odigrane predstave pridružio.
Nina Radulović i Branislav Lečić
- Otišao je u tada čuveni klub „Sinema”, gde je nastupala njegova tadašnja supruga, o čemu postoje brojni dokazi, između ostalog i na društvenim mrežama, fotografije, video-snimci - tvrdi Lečićev advokat Čedomir Stojković za jedan beogradski list.
Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je odbacilo krivičnu prijavu Danijele Štajnfeld, podnetu protiv Branislava Lečića, zbog krivičnog dela silovanja, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno navedeno krivično delo, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Glumčev advokat ističe da u pomenutom slučaju postoji mnogo kontradiktornosti.
- Kako smo saznali iz medija, zastupnik Danijele Štajnfeld uložiće prigovor Apelacionom Tužilaštvu, što znači da odluka Višeg Javnog Tužilaštva još uvek nije pravosnažna. Da podsetim, Branislav Lečić u ovom slučaju od 19. marta ima status građanina, a ne osumnjičenog niti optuženog. Iz navedenog razloga, Branislav Lečić i njegovi punomoćnici nemaju uvid u spis, što znači da su nama nepoznati detalji iskaza Danijele Štajnfeld, kao i svedoka i dokaza, do kojih je došla policija i koje je priložila Danijela Štajnfeld. Jedino u šta imamo uvid, za sada, jesu iskaz mog klijenta i dokazi koje je on priložio. Ovaj materijal biće dostupan medijima, onda kada za to dođe vreme, što će biti svakako tek posle pravosnažne odluke. Za istraživačko novinarstvo, obradu i analizu, u medijskom slučaju Štajnfeld, koji je kasnije postao slučaj Štajnfeld – Lečić, postoji tona materijala. Samo iz njega, mogu se utvrditi razne činjenice, kontradiktornosti i neistine. Činjenica je da je Danijela Štajnfeld slučaj silovanja započela u medijima, još u avgustu prošle godine, te da se sa imenom Branislava Lečića, kao počinioca navodnog dela, obratila prvo medijima, a ne policiji. Ona je policiji dala iskaz sa identitetom Branislava Lečića tek 19. marta, a američkom Nju Jork Tajmsu dosta ranije. Upravo od ovog medija je moj klijent saznao da ga Štajnfeldova optužuje za silovanje, i to još 11 dana pre nego što je njegovo ime otkrila policiji. Naime, gospodin Lečić je 8. marta dobio pitanja novinarke ovog lista na temu optužbi Danijele Štajnfeld da ju je on silovao, na šta je odgovorio 9. marta negirajući sve navode Danijele Štajnfeld. Tek 19. marta, Štajnfeldova je prijavila policiji ime i prezime navodnog počinioca, a odmah potom 21. marta, optužila ga je i u televizijskoj emisiji produkcije „Insajder“, koja je emitovana 22. marta. Nju Jork Tajms objavio je svoj članak tek 24. marta, sačekavši da Danijela prvo da iskaz u policiji i da potom „Insajder“ objavi ove podatke srpskoj javnosti - tvrdi Lečićev advokat.
Čedomir Stojković osvrnuo se i na audio snimak koji je Danijela Štajnfeld dostavila medijima, a za koji on tvrdi da je montiran.
- Danijela Štajnfeld sama je medijima dala nešto što naziva dokazom i priznanjem, a to je audio-snimak od nepuna 2 minuta. Da je ovaj snimak validan i da je dokaz, a posebno priznanje, svakako bi ishod predistražnih radnji bio drugačiji i verovatno puno brži. Osim same Danijele, pojedini mediji i dalje ovaj snimak tretiraju kao dokaz i priznanje, ponekad navodeći da je Branislav izjavio kako je taj razgovor bio priprema za predstavu, što je apsolutno netačno, u šta se svako ko želi može uveriti i to tamo gde jedino jeste dao izjavu na ovu temu, a to je Nju Jork Tajms. Ovaj audio-snimak, za koji tvrdimo da je montiran, čiji se prikazani dijalog nije desio u kontinuitetu, već je sačinjen od iscepkanih delova, kasnije nalepljenih u jedan dijalog, predstavlja samo jednu od javnosti dostupnih manipulacija Danijele Štajnfeld - tvrdi Čedomir Stojković, advokat Branislava Lečića i dodaje:
- Ovaj snimak je deo razgovora koji nije vođen na temu ličnog događaja između dvoje učesnika, već povodom potencijalne saradnje i to na dve različite teme, koje je Štajnfeldova objedinila u jednu, i to ličnu, treću i nepostojeću – „suočavanje sa silovateljem“. Da je ovaj snimak onakav kakvim ga Danijela predstavlja u javnosti, ne bi bilo moguće da dođe ovakve odluke tužilaštva uz objašnjenje da ne postoji niti jedan dokaz i niti jedan osnov sumnje da je počinjeno krivično delo. Da li je razgovor bio ličan ili kolegijalan, to je suprotstavljanje tvrdnji i reč protiv reči, ko će verovati Danijeli, a ko Branislavu, pitanje je utiska i verovanja, a ne činjenica i veštačenja.
