fotografije iz detinjstva

ja kad sam bila mala

[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]


Uploaded with ImageShack.us



Uploaded with ImageShack.us

[/URL] Uploaded with
[URL=http://img832.imageshack.us/

I jedna iz mnostva fotografija nadjenih u kesi sa tetkinim fotografijama,kao i ove moje iz detinjstva,izgleda da su bile kod nje i da ih je mama uzela tek posle tetkine smrti.Zasto?Ne znam to mogu samo da predpostavim,kao sto ne znam ni ko su svi ti ljudi,samo se za neke osobe sa fotografija javi onaj osecaj da su vam poznate,a ne znate odakle

[URL=http://img846.imageshack.us/

 

[gost 43599]

Ne delujes zbunjeno uopste.. simpa fotke...

 

[gost 217211]

Hvala,nedostaju zadnje dve,iz nekog razloga nije ucitao

[/URL][/IMG]

[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]

 

[Egreta27]

Obozavam stare fotografije... I onaj osjecaj dok cekas da se razvije film, a ne znas ni sta je tacno uslikano...i spontanost...prirodnost. Toliko vise "zivota", topline je na njima, nego na danasnjim digitalcima slikanim.
Slatko.

 

[gost 217211]

Inace neverovatno je kako su secanja klizava stvar i kako samo jedna fotografija moze da vrati davno zaboravljeni dozivljaj,jos cudnije je kad se to desi nekome kao ja ko secanja na detinjstvo narocito ovako rano uopste nije imao.
Kako sam ovu prvu fotku sa dignutom nozicom videla,tako sam se setila celog dogadjaja.Ja sam ustvari u sumici iza izgubila papucu i nisam mogla da je nadjem.Trenutak koji je zabelezen je trenutak kad sam dosla da teram Jeju kako sam je zvala da mi pomogne da nadjem papucu i cela konverzacija je otprilike i isla
-Jejo,jejo,vidi...
-dodji sedi pored mene
-ma necu da sedim Jejo vidi izgubila sam papucu,pomozi mi da je nadjem-dizuci nogicu da joj pokazem i gestom sta mi se desilo,dok je celo drustvance vec umiralo od smeha a neko to zabelezio.
A to je onda povuklo jos jedno secanje,izgleda da sam jos kao mala stalno gubila stvari,ja nemam pojma gde je sve ovo slikano ni ko su ljudi sa fotografija i jos jedna osoba koje na istim nema,a koja mi se vratila u secanje,samo su uspele da vrate neke segmente,secala sam tog dana neke stvari sa sobom da bi nekom iz drustvanceta dojadilo i da bi me upitao zasto sve to nosim sa sobom i da bi im ja objasnila da stalno gubim stvari pa me posle grde,da moram da cuvam stvari da ih ne izgubim.Ne znam ko su ti ljudi sa slika,ni sta je danas sa njma,al izgleda da im je bilo bas zabavno samnom tada,a bilo je verovatno i meni
I nasla sam neki stari nerazvijeni film ovih dana,za trenutak se ponadala da je dovoljno star i da mozda na njemu ima necega sto bi mi razjasnilo stvari,ali gugl je rekao svoje ako je dovoljno star,dovoljno jer i unisten da ni najlosijeg kvaliteta trag ne postoji

 

[gost 217211]

Obozavam stare fotografije... I onaj osjecaj dok cekas da se razvije film, a ne znas ni sta je tacno uslikano...i spontanost...prirodnost. Toliko vise "zivota", topline je na njima, nego na danasnjim digitalcima slikanim.
Slatko.

Da,stare fotogrfije jesu mnogo zivotnije,otvorih svoj stari analogni aparat ni ne znajuci da je u njemu neispucani film koji sada mogu samo da bacim.Ne znam ove digitalne su nekako izvestacene a i nece me.Prvo je brat izgubio kabl za povezivanje s kompom,da bi ja kupila citac kartica i samo par dana kasnije ispustila iz ruku aparat i pokvarila ga