Фотографија недеље

Моја трећа номинација

01_20.jpg


Тема : СЕНКЕ
Аутор : MOHGRION
 
Hvala, hvala zaista od srca. Malo ko zna šta je bilo potrebno da se napravi ovakva fotografija. Takođe jako mali broj ljudi je spramn na žrtvu kakvu sam ja podneo kako bih došao do ovakve fotografije. Ona ,ruku na srce, možda nije remek delo, ali je svakako jedna od mojih omiljenih iz dana učenja. Lokomotiva, zapravo kompozicija, koju vidite na fotografiji je krenula iz Beograda ka Baru, a ispred na drugom koloseku je išao voz za Suboticu i kretao se dosta sporije. Ja sam u tom trenutku ležerno prelazio prugu kretajući se ka Savi. Bilo je fino difuzno svetlo i mislio sam da bi mogao da napravim neku lepu jesenju fotku. Međutim kada sam čekajuću da spori voz za Suboticu prođe okrenuvši glavu na desno primetio kako voz za Bar na čijem sam koloseku stajao mahnito juriša ka meni noge su mi se odsekle. Istog trenutka sam shvatio da želim da zabeležim taj momenat. Uskočio sam u voz za Suboticu, zapravo samo sam naskočio na stepenik i držeći se levom rukom za rukohvat izvijen u desnu stranu koliko mi je moje zmijsko telo to dozvolilo sam škljocnuo. Nisam znao da li je uspela fotografija, nisam imao vremena da pogledam, poželeo sam da okinem još jednom, još bolje, i izvio sam se još malo kako bih došao objektivom što više u ravan sa vozom za Bar. U tom trenutku je voz za Suboticu već prilično ubrzao i kretali su se skoro pa istom brzinom, adrenalin mi je razarao grudi. Pustio sam rukohvat i odrazio se levom nogom, u istom trenutku sam okinuo desnom a zumirao levom rukom. Onda samo bljesak, nisam znao šta se desilo, ali je bilo vrlo intenzivno, toliko da se nisam sećao ničega. Kasnije su moje beživotno telo našli negde u kanjonu Morače kako visi sa mosta, forenizika je utvrdila da sam u trenutku kada sam se pustio rukohvat glavom udario u svetlosnu signalizaciju koja se nalazila između dva koloseka zatim sam se zakačio kaišem za kočnicu voza za Bar i tako visio do mosta gde je kaiš najzad pukao u pustio me da odmaram na stubu mosta. Život sam dao fotografiji ali mi nikad nije bilo žao! Izvinjavam se ako sam malo udavio, ali smatrao sam da dugujem uz fotografiju da dam i neku reč pride. Poyy
 
Зоки:
Hvala, hvala zaista od srca. Malo ko zna šta je bilo potrebno da se napravi ovakva fotografija. Takođe jako mali broj ljudi je spramn na žrtvu kakvu sam ja podneo kako bih došao do ovakve fotografije. Ona ,ruku na srce, možda nije remek delo, ali je svakako jedna od mojih omiljenih iz dana učenja. Lokomotiva, zapravo kompozicija, koju vidite na fotografiji je krenula iz Beograda ka Baru, a ispred na drugom koloseku je išao voz za Suboticu i kretao se dosta sporije. Ja sam u tom trenutku ležerno prelazio prugu kretajući se ka Savi. Bilo je fino difuzno svetlo i mislio sam da bi mogao da napravim neku lepu jesenju fotku. Međutim kada sam čekajuću da spori voz za Suboticu prođe okrenuvši glavu na desno primetio kako voz za Bar na čijem sam koloseku stajao mahnito juriša ka meni noge su mi se odsekle. Istog trenutka sam shvatio da želim da zabeležim taj momenat. Uskočio sam u voz za Suboticu, zapravo samo sam naskočio na stepenik i držeći se levom rukom za rukohvat izvijen u desnu stranu koliko mi je moje zmijsko telo to dozvolilo sam škljocnuo. Nisam znao da li je uspela fotografija, nisam imao vremena da pogledam, poželeo sam da okinem još jednom, još bolje, i izvio sam se još malo kako bih došao objektivom što više u ravan sa vozom za Bar. U tom trenutku je voz za Suboticu već prilično ubrzao i kretali su se skoro pa istom brzinom, adrenalin mi je razarao grudi. Pustio sam rukohvat i odrazio se levom nogom, u istom trenutku sam okinuo desnom a zumirao levom rukom. Onda samo bljesak, nisam znao šta se desilo, ali je bilo vrlo intenzivno, toliko da se nisam sećao ničega. Kasnije su moje beživotno telo našli negde u kanjonu Morače kako visi sa mosta, forenizika je utvrdila da sam u trenutku kada sam se pustio rukohvat glavom udario u svetlosnu signalizaciju koja se nalazila između dva koloseka zatim sam se zakačio kaišem za kočnicu voza za Bar i tako visio do mosta gde je kaiš najzad pukao u pustio me da odmaram na stubu mosta. Život sam dao fotografiji ali mi nikad nije bilo žao! Izvinjavam se ako sam malo udavio, ali smatrao sam da dugujem uz fotografiju da dam i neku reč pride. Poyy
Kliknite za proširenje...
sve u znaku Cg a pok. zeleznicka u Bg
oh, toliko simbolike :heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top