Foto svaštara (ako ne znate u koju temu da postavite fotku ovo je pravo mesto)

DSC06526.JPG
 
Постоји тај тихи, неми момент летњег дана и високог сунца на ведром небу... Пут између засеока, празан и кривудав, ту и тамо прошаран хладом вегетације која немарно буја уз њега...
Можда тихи жубор речице или потока прекрије и прогута шум лишћа које захвално трепери аплауз сваком дашку ветра... Гуртне ранца усечене у рамена мокра од зноја који се слива низ врат и леђа
Ваздух трепери над врелим асвалтом као жеђ која се гаси млаком водом које све мање има...
Али и умор и врућина и бол... све нестаје кад погледаш оног уз тебе, кад осетиш руку у руци, длан на образу, лепљив знојави загрљај... кад чујеш смех или уздах...
то дође као онај дебели хлад уз пуно свеже воде, босе ноге умочене у неку реку док су леђа растерећена и док ту поред, над ватром од гранчица провире вода у гаравој мањерци за кафу после клопе...
 

Back
Top