Meni je van pameti uopšte ta rasprava. Ali dobro, ja sam samo jedna očajna domaćica.
Demagozi uvek nadju povod da u lepom vide ruzno 
Fala bogu pa sam devojka 
Meni je van pameti uopšte ta rasprava. Ali dobro, ja sam samo jedna očajna domaćica.
Хахаха, Годеска, шашко!
Мене је цела прича заинтригирала због једне друге ствари. Колико нам је мишљење ,храна се не баца'', ,,храном се не игра'' уврежено због оног пшто су нам родитељи причали не би ли нас натерали да једемо, кад смо били мали.
Мислим, колико новца се троши на сличице које се залепе у албум, а не доводе до нечег креативног, па ту нема коментара.
Да ли је у питању само храна као храна, или би се, ако је већ до помоћи неком, требало помагати тако што сваки динар који не иде на основне потрепштине треба усмерити у донације?
Не мора ова тема бити о фотографији и играчкама од воћа и поврћа, него, уопште, где је граница у причи:,,Неко гладује, а ти...''
Gде је граница у причи:,,Неко гладује, а ти...''
Uploaded with ImageShack.us
Ево, да не спамујемо тему о данашњем изгледу.
Ово је фотка која је покренула расправу о томе да ли се сме креативно изражавати тако што се од хране праве фигурице, док силна деца гладују..
Па, изволите, распалите!
Cemu obesmisljavanje hrane pored plastelina, papira, bojica, kreda, peska, gline, kamencica, perlica, konaca, tkanina, kocki...?
ps. moj komentar nema veze sa pitanjem gladi, nego sa zdravim razumom.
Pa recimo da svako dete kući ima jabuku, krastavac ili šargarepu, a plastelin i ostale stvari su mnogima van domašaja. Ako je već tema "Imati ili nemati"....
Baš zbog toga mislim da je Vanda uradila pravu stvar.
Ма, Често помислим како би изгледало кад би они који имају распоредили то своје, па да сви имамо једнако..
И онда мислим, вероватно би то било неизводљиво, јер би многи упропастили то што су добили, а други би стицали даље.
Да ли је смисао бриге о неком дати му нешто и одрећи се оног што си сам стекао?
Uploaded with ImageShack.us
Ево, да не спамујемо тему о данашњем изгледу.
Ово је фотка која је покренула расправу о томе да ли се сме креативно изражавати тако што се од хране праве фигурице, док силна деца гладују..
Па, изволите, распалите!
Ма, нећу да причам о томе да сам пре две године ја ишла са кесом по пијаци и тражила донацију за изложбу.
Него, заиста, да ли се искрено запитамо да би од оног што бацимо или потрошимо неко могао да преживи, или нас само повуче жеља за пљувањем?
Ја сам научена да се храна не баца.
И искрено, не знам да ли знам још неког ко баца толико хлеба као ми.
И некад купим гардеробу коју никад не обучем. И то су бачене паре.
И нисам се никад запитала шта би неко дао да има то што сам ја бацила.
Можда нисам добар човек, али се заиста не бринем на тај начин за некога.
Често помислим како би изгледало кад би они који имају распоредили то своје, па да сви имамо једнако..
И онда мислим, вероватно би то било неизводљиво, јер би многи упропастили то што су добили, а други би стицали даље.
Да ли је смисао бриге о неком дати му нешто и одрећи се оног што си сам стекао?
