Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Већ двадесет година, причају нам о инвестицијама и отварању нових радних места,
и о томе како се на то своди сва наша политика.
Зашто онда држава не направи Фонд радног осигурања?
Обавезно осигурање је исто што и инфраструктура, то је исти феномен.
Заснива се на комунистичком идеалу:
“дајем према могућностима, узимам према потребама”.
Сваком се од плате узима пропорционално плати, а даје према потребама.
Већ постоје у Србији:
- Здравствено осигурање,
- Просветно осигурање,
- Комунално осигурање,
- Саобраћајна инфраструктура,
- Комуникациона инфраструктура,
итд..
Фонд радног осигурања, које је обавезно, је инвестициони фонд који инвестира да би отварио нова радна места.
На пример у Србији, рецимо да има 3 000 000 запослених,
и да у просеку морају да уплате 5000 динара месечно у ФРО,
то је око 150 000 000 евра месечно.
Дакле Фонд радног осигурања инвестира 150 000 000 евра месечно да би отворио нова радна места.
То је преко 1,5 мијарди евра годишње инвестиција.
Плус добит од предузећа које се враћа назад у ФРО, и нови приходи од новозапослених радника.
Дакле, поставља се питање: ако је суштина политике у Србији инвестирање и отварање нових радних места,
зашто држава не направи Фонд радног осигурања који би инвестирао и отварао нова радна места?
Зашто Ивица Дачић не услови сарадњу са Александром Вучићем управо стварањем Фонда радног осигурања?
и о томе како се на то своди сва наша политика.
Зашто онда држава не направи Фонд радног осигурања?
Обавезно осигурање је исто што и инфраструктура, то је исти феномен.
Заснива се на комунистичком идеалу:
“дајем према могућностима, узимам према потребама”.
Сваком се од плате узима пропорционално плати, а даје према потребама.
Већ постоје у Србији:
- Здравствено осигурање,
- Просветно осигурање,
- Комунално осигурање,
- Саобраћајна инфраструктура,
- Комуникациона инфраструктура,
итд..
Фонд радног осигурања, које је обавезно, је инвестициони фонд који инвестира да би отварио нова радна места.
На пример у Србији, рецимо да има 3 000 000 запослених,
и да у просеку морају да уплате 5000 динара месечно у ФРО,
то је око 150 000 000 евра месечно.
Дакле Фонд радног осигурања инвестира 150 000 000 евра месечно да би отворио нова радна места.
То је преко 1,5 мијарди евра годишње инвестиција.
Плус добит од предузећа које се враћа назад у ФРО, и нови приходи од новозапослених радника.
Дакле, поставља се питање: ако је суштина политике у Србији инвестирање и отварање нових радних места,
зашто држава не направи Фонд радног осигурања који би инвестирао и отварао нова радна места?
Зашто Ивица Дачић не услови сарадњу са Александром Вучићем управо стварањем Фонда радног осигурања?