Crni Lepotan podnosi prvi izveštaj!
13.11.2008 17:04 Изборна трагикомедија Где је крај овој фарси?
Ако је још било људи који нису веровали да је ФК Црвена звезда у великим проблемима (да не употребим неку тежу реч), дилеме више нема након јучерашње фарсе са изборима за новог председника клуба. Знам да ће многима да звучи чудно, али ово није жалопојка због једног или другог кандидата, већ пука констатација да је клуб који ми је улепшао детињство и био разлог да се једва чека недеља, само једна далека прошлост и успомена која тешко може да се деси данашњој деци, барем док је безвлашће и јавашлук на снази.
Тачно је да нема више "оне" државе и оног система, где се новац бацао на фудбал лево и десно. Квалитет игре данас није на високом нивоу (опет, не бих да користим грубљи израз), али оно што је поражавајуће и обесхрабрујуће је мањак жеље, мотива и основних људских вредности - да је фудбал спорт, фер такмичење, уметност, разонода и задовољство.
Који су стварни мотиви јучерашњих кандидата/новог председника? Да ли заиста мисле, и једни и други, да ће на овај начин вратити клуб на "старе стазе славе" или макар вратити публику у разумном броју на стадион? Отимања за микрофон, увреде, претње, подметање, вазална саопштења путем "званичних" и "незваничних" гласила и детињасто понашање сигурно томе не доприносе.
Поражени кандидат, Зоран Бингулац - иза чије кандидатуре су стали Милован Ђорић и неколико Звездиних легенди, Дуле Савић и Пижон - је активно ангажован у једној политичкој странци. Какви год да су његови мотиви или програм, страначка припадност му је у старту недозвољен минус јер се не ради о обичном члану, већ бившем министру (успут, из оних ружних времена). Решење је могло да буде подношење оставки на све своје функције у странци. Није много битно (уопштено није битно, иако мени лично можда и јесте) која политичка уверења има било ко од нас, док год нам је Звезда на првом месту.
Шта тек рећи о новом председнику? Добривоје Танасијевић, познатији као Ден Тана, је један фин чика који је проживео и преживео свашта. Волео бих да једном седнем са њим и да сатима слушам о његовим догодовштвинама, успут познаје Камерон Диаз. Али, Ден Тана НИЈЕ први човек клуба. Он једноставно нема мандат, а још мање одрешене руке, већ је све код Марка Мишковића и још неколико људи окупљених око њега. Лош ПР и нетранспарентност доприносе ширењу прича како су његове стварне намере за распрострањивање царства Делте, преко Звездиних леђа.
Нико још није чуо директно од Марка Мишковића какве су му намере, зашто и како се нашао у клубу и зашто директно не стане на чело клуба. Уколико је жељан да одговори на та питања и једном заувек распрши приче о злим намерама, овај сајт му је на располагању. Одбојност присталица и симпатизера ФК Црвена звезда није приватизација, нити неопходно лични профит, већ страх од непознатог и страх од упропаштавања добре воље која још увек некако опстаје, али само због имена клуба и бивших ловорика.
Сама држава Србија је одговорна за стање у нашем фудбалу и спорту уопште неспровођењем постојећих закона (или још горе, селективним спровођењем закона), отаљавањем доношења ток фамозног "закона о спорту" (тј. приватизацији) о којем још није било никакве јавне расправе, и некомпетенцијом. Део тога може да отпадне на прече проблеме које Србија има, али много већи разлог су "наше" лоше навике из прошлости, односно "самоуправљачког" система где не постоји лична одговорност за лоше одлуке, а радне навике и дисциплина су само речи које се могу наћи у речнику.
Док је обичан народ морао да се привикава и адаптира у ходу, радећи по два и више послова да би се преживело, тзв. фудбалски радници су тотално изгубили компас и сада то раде искључиво због немогућности бављења било чим другим и због продаје играча као основним циљем. Фудбал се игра због менаџера, уместо да то буде за титуле, престиж и за публику којој је преко потребна разонода, фер такмичење, задовољство.
Погледајте животни пут и каријеру Рајка Митића и биће вам све јасно. Ови данашњи људи, тзв. губитници и победници фарсичних избора, не заслужују да се помињу заједно са њим. Ако ништа друго, барем није видео својим очима ту срамоту.
Глодур, Драган Дујаковић
Све вести хронолошки