Ponos grada!
Primećen član
- Poruka
- 633
“Povratak” (1985.-1991.)
“Da je trebalo, dali bi 20”, mrmljali su Mrkela i Elsner, kada je Partizan osvojio svoju desetu titulu juna 1986. godine. Nakon puno podmicivanja, namestanja i neregularnosti, Partizan je to bolje izveo nego Crvena zvezda i postigao onoliko koliko mu je trebalo protiv bezzivotnog i nezainteresovanog Zeljeznicara. Otegla se ta “Sajber” afera do sledece godine, kad smo u poslednjem kolu PJ videli dva slavlja – Partizanovo i Vardarovo. Velika mrlja jugoslovenskog fudbala nikad se nije ocistila. Dve titule Partizana kada su bili manje losi od ostalih, sa glavnim igracima Vokrrijem, Milkom Djurovskim, Vargom, Omerovicem, Djukicima, malo kasnije Spasicem, Vujacicem, Stanojkovicem, Milojevicem, Brnovicima, Mijatovicem… 1989. su konacno docekali svoj peti Kup, briljantno pobedivsi Velez u finalu 6:1. Nakon 31 godine… Nijedan klub iz “velike cetvorke” nije toliko dugo cekao na neki domaci trofej. Naisla je onda velika Crvena zvezda, uz koju je Partizan ucio i trudio se da se domogne nekih uspeha, ali je jednostavno bila prejaka za ostatak lige. Dobra ekipa, sa dosta igraca koji su posle napravili odlicne medjunarodne karijere, tavorila je izmedju 4. i 6. mesta, do propasti Jugoslavije. 1990. godine cak su crno-beli prezimili u Evropi, stigavsi do ¼ finala KPK, po prvi put nakon legendarne 1966. Pali su solidni evropski timovi Celtic i Groningen, da bi tada 20-godisnji Raducioiu srusio Partizanov san i odveo jos jedan Dynamo (ovaj put bukurestanski) u ½ finale. Iz tog perioda pamte se dobre predstave, ali na zalost porazi, protiv Flamurtarija, Borussia Mönchengladbach, Rome, Intera i spanskog Gijóna.
TO JE PARTIZAN, TRECI NAJUSPESNIJI KLUB U JUGOSLAVIJI.
“Da je trebalo, dali bi 20”, mrmljali su Mrkela i Elsner, kada je Partizan osvojio svoju desetu titulu juna 1986. godine. Nakon puno podmicivanja, namestanja i neregularnosti, Partizan je to bolje izveo nego Crvena zvezda i postigao onoliko koliko mu je trebalo protiv bezzivotnog i nezainteresovanog Zeljeznicara. Otegla se ta “Sajber” afera do sledece godine, kad smo u poslednjem kolu PJ videli dva slavlja – Partizanovo i Vardarovo. Velika mrlja jugoslovenskog fudbala nikad se nije ocistila. Dve titule Partizana kada su bili manje losi od ostalih, sa glavnim igracima Vokrrijem, Milkom Djurovskim, Vargom, Omerovicem, Djukicima, malo kasnije Spasicem, Vujacicem, Stanojkovicem, Milojevicem, Brnovicima, Mijatovicem… 1989. su konacno docekali svoj peti Kup, briljantno pobedivsi Velez u finalu 6:1. Nakon 31 godine… Nijedan klub iz “velike cetvorke” nije toliko dugo cekao na neki domaci trofej. Naisla je onda velika Crvena zvezda, uz koju je Partizan ucio i trudio se da se domogne nekih uspeha, ali je jednostavno bila prejaka za ostatak lige. Dobra ekipa, sa dosta igraca koji su posle napravili odlicne medjunarodne karijere, tavorila je izmedju 4. i 6. mesta, do propasti Jugoslavije. 1990. godine cak su crno-beli prezimili u Evropi, stigavsi do ¼ finala KPK, po prvi put nakon legendarne 1966. Pali su solidni evropski timovi Celtic i Groningen, da bi tada 20-godisnji Raducioiu srusio Partizanov san i odveo jos jedan Dynamo (ovaj put bukurestanski) u ½ finale. Iz tog perioda pamte se dobre predstave, ali na zalost porazi, protiv Flamurtarija, Borussia Mönchengladbach, Rome, Intera i spanskog Gijóna.
TO JE PARTIZAN, TRECI NAJUSPESNIJI KLUB U JUGOSLAVIJI.
Ako je nisi još završio sačekaću koji dan. A evo tebi jednog poučnog teksta, možda ti posluži pri pisanju. Da si se potrudio mogao si sam da nađeš ovo:
jel tako cika Fluide 
