FILOZOFIJA VLADANJA kod nas

[sevalav]

Koliko su po vama politicari zloupotrebili bazne nacionalne programe u vodjenju ove zemlje zadnjih 15 godina?
Ako jesu, recite zasto je to ucinjeno, koji su im bili motivi da to urade, i da li se ovde moze govoriti o modelu vladanja, nazovimo ga, "balkanski nacin".

 

[apotekarka]

Može se reći da je većina njih sada konsekventno na pravom mestu :wink:

 

[Espanol]

Koliko su po vama politicari zloupotrebili bazne nacionalne programe u vodjenju ove zemlje zadnjih 15 godina?
Ako jesu, recite zasto je to ucinjeno, koji su im bili motivi da to urade, i da li se ovde moze govoriti o modelu vladanja, nazovimo ga, "balkanski nacin".

Problem je u tome što nikakve ozbiljne nacionalne programe nemamo čitav vek. Zato su sitne komunističke "jajare" i uspevale da prodaju maglu i naprave sve što su napravile. Jedini interes u svemu je bila lična promocija i borba za vlast (čitaj korist). Na Balkanu ništa novo. Ono što ozbiljno brine je ukupna svest, i pre svega pismenost ovog naroda, realno poznavanje istorije, ekonomije, globalne politike... I bojim se da još dugo neće ništa bitno da se promeni.

 

[sevalav]

Jedini interes u svemu je bila lična promocija i borba za vlast (čitaj korist).

U opisu delovanja jednog politicara jeste licna promocija i borba za vlast.I to nije samo po sebi lose,to se zahteva od svakog ko se bavi politikom.Ali ovde me pre svega interesuje ono sto si napisao u zagradi:"(citaj korist)".Mozes li mi/nam dati tvoje sire vidjenje problema koji mozemo nazvati "politicareva licna (materijalna)
korist".

Ono što ozbiljno brine je ukupna svest, i pre svega pismenost ovog naroda, realno poznavanje istorije, ekonomije, globalne politike...

Povodom ovog dela tvog posta nameceu se sledeca pitanja:
-koliko nas narod moze prozreti zadnje misli/namere koje se kriju iza politickog marketinga ( dakle onoga sto nam je kao informacija dostupno (ne rekla -kazala)),
-koliko u skladu sa tim narod deluje i politicki odlucuje,drugim recima,
-koliko narod robuje nekim politickim projektima (u svojoj glavi) i inertno daje svoj glas nekoj politickoj opciji, navodno zarad "visih ciljeva", iako mu zdrav razum govori da su tu po sredi drugi interesi i drugi ciljevi?

 

[Espanol]

Jedini interes u svemu je bila lična promocija i borba za vlast (čitaj korist).

U opisu delovanja jednog politicara jeste licna promocija i borba za vlast.I to nije samo po sebi lose,to se zahteva od svakog ko se bavi politikom.Ali ovde me pre svega interesuje ono sto si napisao u zagradi:"(citaj korist)".Mozes li mi/nam dati tvoje sire vidjenje problema koji mozemo nazvati "politicareva licna (materijalna)
korist".

Ono što ozbiljno brine je ukupna svest, i pre svega pismenost ovog naroda, realno poznavanje istorije, ekonomije, globalne politike...

Povodom ovog dela tvog posta nameceu se sledeca pitanja:
-koliko nas narod moze prozreti zadnje misli/namere koje se kriju iza politickog marketinga ( dakle onoga sto nam je kao informacija dostupno (ne rekla -kazala)),
-koliko u skladu sa tim narod deluje i politicki odlucuje,drugim recima,
-koliko narod robuje nekim politickim projektima (u svojoj glavi) i inertno daje svoj glas nekoj politickoj opciji, navodno zarad "visih ciljeva", iako mu zdrav razum govori da su tu po sredi drugi interesi i drugi ciljevi?

Eh, a ja mislio maksimalno da skratim i ne davim, kad ono brdo kvalitetnih pitanja. Tema je poprilično opširna i bojim se da trenutno nisam pri vremenu. Vraćam se svakako večeras, za početak: Velika je greška što se za lakmus političkog razmišljanja uzima Beograd. Prirodom posla putujem puno i pažljivo posmatram i osluškujem. Već na 50 km od glavnog grada vlada potpuno drugi mentalitet i način razmišljanja, opada uticaj dnevne i svake druge štampe (strašno malo se čita, ne samo zbog novca)i povećava se onaj koji servira pre svega RTS, a zatim lokalne, stranački opredeljene TV... Nastavljamo

 

[iluzionista]

Koliko su po vama politicari zloupotrebili bazne nacionalne programe u vodjenju ove zemlje zadnjih 15 godina?

Nacionalne programe? Mislis da je to postojalo? I u tom slucaju ne bi trebalo da se govori samo o 15 godina, vec dosta duze u istoriju. Od samog nastanka moderne srpske drzave (mozda koju deceniju kasnije)... Da li ima veze sa Balkanskim mentalitetom? Mozda...

 

[Novcic_u_fontani]

Koliko su po vama politicari zloupotrebili bazne nacionalne programe u vodjenju ove zemlje zadnjih 15 godina?
Ako jesu, recite zasto je to ucinjeno, koji su im bili motivi da to urade, i da li se ovde moze govoriti o modelu vladanja, nazovimo ga, "balkanski nacin".

Ovo je zaista kvalitetno pitanje. Naročito su “nacionalni televizijski programi” bili zloupotrebljeni u periodu vladavine Slobodana Miloševića, kada su emitovane različite emisije koje su vođene govorom mržnje podstrekivale ratne sukobe među bivšim republikama stare Jugoslavije. Zato se i TV zvala često, (ako se setimo) “TV Bastilja”.
Motivi su bili različiti kroz istoriju. Uglavnom je najjači motiv bio da se očuva i održi vlast. Npr. za vreme Tita često se propagiralo bratstvo i jedinstvo preko televizije, rad, radne akcije, “društveno-koristan rad”….setimo se samo koliko se naš narod, cela nacija, poistovetila sa Titom, tako da kada je Tito umro, ljudi su se osećali kao da je umrla cela nacija. Mediji su moćno oružje. Setimo se samo kako su ljudi preko televizije grupisani raznim ideologijama: “četnici” i “partizani”, “izdajnici” i “patriote”, snagom TV programa mogu se napraviti najveći razdori među ljudima. Ono što se sada primećuje u zadnjem periodu, jeste raznorazne promocije političara i neke “statističke procene” nekih agencija o tome ko će biti na 1 ili 2,3 mestu, bilo direktno ili indirektno preko TV u periodu kada se približavaju izbori. TV je po meni, ispiranje mozga. Što se u zadnjim godinama i pokazalo kao tačno. Što se materijalne koristi tiče, itekako je ima i u tom smeru. Uzmimo samo u obzir, ako se neka stranka dobro ispromoviše, svoje stavove, nametne neki svoj stav ili ideologiju pomoću medija, neki njeni programi dobro ispromovišu na tv, to dovodi do toga da se progura jedan zakon u skupštini, koji nekom političaru može doneti veliku materijalnu korist. Npr. slučaj sa “problemom ekstraprofitera”. Raznorazni zakoni vezano za privatizaciju, aukciju, tendere itd...Npr. (ono što se nama dešavalo) prodaja firme za 3 eura. Tako da se često nailazi na to da jedan mali (određen) broj ljudi drže čitave komplekse preduzeća i pri tom su zaštićeni od nekih poreskih ili carinskih propisa.
Što se naroda tiče, većina našeg naroda ne vidi pozadinu (zadnji cilj) promocije političara. Ponekad im je dovoljno samo što više obećati ili pak zamazati oči nekim površnim stvarima, baš kao ono u Rimu dati im “Hleba i igara” i oni će biti zadovoljni. Ono što je čudno kod naših ljudi je to što uvek traže vođu, lidera, (tipičnog balkanca koji kad “drmne rukom od sto” zna se da je njegovo). To je čista kontradiktornost onome što se danas traži u svetu a to je političar sa unutrašnjom harizmom. Nacionalna televizija treba da bude u službi naroda. Da ljude edukuje nekim obrazovno-naučnim emisijama, kvalitetnom muzikom, a pre svega objektivnom-nepristrasnom informisanju o događajima kako u našoj zemlji tako i u svetu. Jer ako nema objektivnosti u informisanju – videli smo u proteklim godinama kakve sve implikacije mogu da izazovu drugačije obrađene vesti u političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu.

 

[sevalav]

Naročito su “nacionalni televizijski programi” bili zloupotrebljeni u periodu vladavine Slobodana Miloševića, nacija.....
Mediji su moćno oružje.
(...) snagom TV programa mogu se napraviti najveći razdori među ljudima. Ono što se sada primećuje u zadnjem periodu, jeste raznorazne promocije političara i neke “statističke procene” nekih agencija o tome ko će biti na 1 ili 2,3 mestu, bilo direktno ili indirektno preko TV u periodu kada se približavaju izbori. TV je po meni, ispiranje mozga. Što se u zadnjim godinama i pokazalo kao tačno.

Nameću se mnoga pitanja iz tvog posta, ali zadržimo se sada na pitanju medija.
- da li su političari spremni, u sadašnjim okolnostima koje su takve kakve već jesu, da se odreknu kontrole nad medijima i zbilja naprave od njih javni servis gradjana, odričući se velike moći
- da li bi to otežavalo, pa čak i najdobronamernijoj, demokratskoj vladi u objašnjavanju ekonomskih i socijalnih programa i poteskoca kroz koje zemlja u tranziciji, kao što smo mi, prolazi
- drugim rečima, u ovim teškim vremenima, kada se stvari ne mogu preko noći poboljšati a mi svi postajemo sve nestrpliviji, da li se čak ne čini i opravdanim da vlada ima neku "labavu" , na dugačkom kanapu, kontrolu nad državnim medijima (dok ova država ne izađe iz opasnih voda u mirno more), pogotovo kad se zna da je došlo do otkupa velikih novinskih kuća, i time do koncentracije medijske moći u nekolicine ljudi koji mogu voditi privatne medijske ratove protiv te iste vlade i to samo iz sebičnih,ličnih interesa i razloga
Zadnja dva pitanja su na "ivici noža" , i predstavljaju vaganje između idealnog odnosa mediji - vlada - narod u sređenoj, demokratskoj državi i tog istog odnosa ali u našim, tužnim okolnostima.(U tom svetlu ih i primite k znanju.)
Ali da čujem tvoje misljenje (a i svih vas) .

 

[Novcic_u_fontani]

Ajoj…ja sam ovde otvorila čitav niz pitanja i napravila da tema ode u širinuuuuuu…Možda bi bilo zgodno sve ovo podeliti po poglavljima, ovako je mnogo preopširno. Ali pokušaću deo po deo.
Što se prvog pitanja tiče, političari su već izrazili želju da naprave od medija javni servis za građane, znači rečeno je, ali ništa od toga nije urađeno u praksi.Malo ću sada napraviti jednu digresiju kod ovog odgovora. Sada je malo slobodnije informisanje…ali pogledajmo samo npr. konkretno onaj članak o Kapetanu Džo, (list “Kurir”), kako je samo bio od strane drugih programa na tv, “linčovan” reporter koji je napravio sa njim intervju. Čak i cela novinska kuća. A on je samo novinar koji je imao pravo da prenese intervju čoveka koji se predstavio da je bio u crvenim beretkama. Znači, po logici stvari novinar nije kriv. Ali mediji su odmah osuli paljbu po njemu, da je krivično odgovoran za tako nešto, da degradira i narušava zakone, vladu i šta sve… Ako neko govori novinarima šta smeju da pišu, šta ne, onda to nije sloboda medija i štampe. Novinar ima pravo da napiše tekst o svemu, a da li je to istina ili ne za to postoji zakon koji to može da utvrdi, i novinar u tom slučaju (za uvredu časti, pišući klevetu, neistinu) treba da odgovara. U ovom slučaju ispalo je da novinske kuće mogu da pišu samo ono što im neko diktira. To je gušenje medija.
Dalje, pitao si me da li ako je recimo vlada najdobronamernija u svojim nastojanjima da poboljša ekonomskim i socijalnim programima naš trenutni položaj, da li to može da joj oteža situaciju obzirom na sve probleme koje prolazi naša zemlja u ovom tranzicionom periodu? Vlada treba da radi svoj posao, najbolje što zna i ume. Novinari svoj.
Bilo kakav uticaj politike na medije, pa čak i na “dugačkom kanapu” može stvoriti jedan centar upravljanja i kontrole nad medijima, što nije dobro.Ne može ova zemlja da uđe iz opasnih voda u mirno more tako što će neko mešati svoje prste u informativni sistem. Informacije treba da budu tačne, istinite, nepristrasne. Ukoliko toga nema ljudi dobijaju pogrešnu sliku o zemlji u kojoj žive.
Drugo tvoje pitanje, se odnosi na medijiski rat privatnih televizija protiv državnih. E pa u tome i jeste suština onog o čemu smo govorili. Treba napraviti “nacionalnu televiziju” , javni servis u službi građana. Kada bi se napravilo tako nešto, narod bi lako prozreo šta je istina, a šta je “prodavanje magle”. Da li privatne televizije napadaju druge televizije iz ličnih, sebičnih interesa, takva razlika će se prosto uvideti. Ali ne može da svaka televizija da priča priču u svom ličnom interesu. To nikuda ne vodi. Onda to nije informisanje. Onda je to manipulacija različitih pojedinaca koji vode neke svoje interne ratove. Rešenje ne treba tražiti u ukidanju privatnih televizija. To nas ne bi nigde odvelo. Svaka civilizovana zemlja ima veliki broj privatnih televizija. I to je sasvim normalno. Druga stvar koja je tu veoma bitna je to da ljude koji vode “državnu televiziju” treba izabrati da to budu ljudi koji nisu imali veze ni sa prošlom, ni sa ovom sadašnjom vlasti. Oni koji nisu imali veze sa politikom. Koji su dovoljno kompetentni da vode jedan informativni servis.

 

[sevalav]

...Treba napraviti “nacionalnu televiziju” , javni servis u službi građana. Kada bi se napravilo tako nešto, narod bi lako prozreo šta je istina, a šta je “prodavanje magle”. Da li privatne televizije napadaju druge televizije iz ličnih, sebičnih interesa, takva razlika će se prosto uvideti. (...)Rešenje ne treba tražiti u ukidanju privatnih televizija. .

Tvoj odgovor je pravi, i drugaciji i ne moze biti.Moja ideja vodilja je bila, kada sam postavljao takva pitanja, da politicari na vlasti postavljaju sebi takva pitanja ali ih ne smeju bas naglas iskazati, pa me je zanimao odjek...Doduse, uzorak odgovora je mali, ali ohrabrujuci...
Vratimo se glavnom pitanju,zloupotrebi nacionalnih programa.
Da bi znali kako da dođemo do tačnog odgovora moramo se zapitati kako se vlada, kojim polugama?I to na ovaj naš, balkanski način.Naravno da ne mislim na institucije.Ni na zakone.Vec na ono bazno, zbog čega velika većina jednog naroda uopšte pristane da se nad njima vlada, pa čak i na način kakav smo mi iskusili.Tu bi trebalo zaroniti dublje i doći do onoga šta to čini jedan narod tako specifičnim da se izdvaja od drugih, pa da se on razlikuje od drugih.Naravno, to svi znamo: jezik, običaji, vera...Ali šta je od toga bitnije za političare?Šta je za njega tu najupotrebljivije za njegovo vladanje na već spomenuti način?Za devedesete, moje mišljenje je da je najveća zasluga tome pripala populističkim nacionalnim PROGRAMIMA zbog čega je većina ljudi na ovim prostorima pristala na takvu politiku, trpeći sve posledice takve politike.Pa i režim naopakog vladanja ogrezlog u pljački.
Zašto naglašavam tu reč programi?To je nešto što nam usade u glavu, tu čuče, i samo treba pritisnuti određeno dugme i evo "dešavanje naroda", i to na tačno određeni,za političara veoma predvidljiv način! A znamo koji su najjači, najrasprostranjeniji populistički nacionalni programi na ovim prostorima;spomenimo samo neke: mit o Kosovu i Velika Srbija (Svi srbi u jednoj državi);"čista" Hrvatska, bez srba, sa teritorijom od najmanje pola Bosne; cela muslimanska Bosna plus Sandžak,Velika Albanija (trecina Srbije sa polovinom Makedonije i,naravno,Albanijom itd. Svi imaju takve programe.
Kada se prepozna matrica jednog naroda onda se može sa njim manipulisati jer se tačno na određen način može dobiti povratna informacija od tog naroda.Dakle, pritisne se određeno dugme (metaforično) i dobije se tačno predvidiva reakcija ljudi.Stanoviti političar devedesetih je to maestralno (maestralno u cisto tehnickom smislu) uradio.Nažalost, nije bio usamljen na ovim prostorima ex Jugoslavije.Cak sta vise.
Moje pitanje glasi:
Zašto? Zbog čega su nas doveli do mržnje, rata, nemaštine?Zašto su zloupotrebili gore izneseno znanje?Zašto?Zbog kojih motiva?
Odgovor ostavljam vama.
Iznesite vaše mišljenje.

 

[Cecily]

Ono što ozbiljno brine je ukupna svest, i pre svega pismenost ovog naroda, realno poznavanje istorije, ekonomije, globalne politike... I bojim se da još dugo neće ništa bitno da se promeni.

Ovde je cela suština problema...Prvi razlog za takvo stanje je što čoveku osuđenom na svakodnevnu borbu za puko prezivljavanje sebe i svoje dece, nikako nije do razmene mišljenja, čitanje, edukaciju... nema on vremena za to. Sve za šta je sposoban na kraju radnog dana je stropoštavanje pred TV... i opredeljivanje za nekog od (svih) loših..

Drugi razlog bi bio onaj koji je Ivo Andrić lepo opisao:

Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i nakaziti shvatanja jednog naroda, da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne moze više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe, nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete.

 

[Šaptač]

Ono što je čudno kod naših ljudi je to što uvek traže vođu, lidera, (tipičnog balkanca koji kad “drmne rukom od sto” zna se da je njegovo).

Ključna stvar. Model velikog vođe je jedan od najlakših načina kojim se lako manipuliše masama. Kod nas se, naravno, taj mehanizam toliko forsirao, da se pohabao preko svake mere. Nigde na zapadu niko normalan neće jednog gubitnika ostavljati u prvom planu, kako ne bi postao večiti gubitnik. Kod nas gledamo iste face 10-15 godina. Ironija je to što naši gubitnici, ne kvalitetom nego prostim zakonima verovatnoće, na kraju jednom i pobede.

No, valja razmisliti i o tome da li je ovdašnja raja zaslužila bolji tretman. Komunizam nas je naučio da se problemi rešavaju sami od sebe, samo treba dovoljno dugo čekati (ne daj bože nešto sam uraditi). Tako svi čekaju da "neko dođe" i "reši stanje", "izvuče zemlju iz krize", "uvuče je u Evropu", itd., a oni će za to vreme da bleje po baštama kafića.

 

[Novcic_u_fontani]

Uzorak odgovora jeste mali, ali vredan. Sitno ali dinamitno
Pa ovako…da nastavim…
Lični interesi. To su najveći razlozi. U devedesetim godinama motivi iniciranja rata bili su uglavnom lični interesi pojedinaca. Uvodeći narod iz jednog rata u drugi, iz jednog sukoba u drugi, narod nije mogao da misli ni o čemu drugom nego o ratnim dešavanjima, mobilizaciji i neprijatelju. Jer da nije bilo rata, oni se ne bi uspeli održati tako dugo na vlasti. Bili smo kao pod jednim staklenim zvonom, pa su nas drugi posmatarali, kako se mučimo, grizemo sami između sebe, a da pri tom ne možemo ništa da učinimo da se to stanje promeni. Milošević je bio apsolutni gospodar rata i mira. Moglo je drugačije, ali se nije htelo. Tako vođena politika dovela je do toga da je postao koban čovek za Srpski narod. Tako smo počeli da živimo u jednom “imaginarnom svetu”. Ti dani me podsećaju na ono što je Džon Forget rekao: “I saw it on TV”, u prevodu: “Istina je, znam da je istina, video sam na televiziji”.
Tačno je da smo mi oduvek bili specifičan mentalitet po mnogo čemu. Ono što karakteriše naš narod je da je nesklon promenama, čak i u svojoj rođenoj kući je nesklon promenama, ali je spreman da je napusti i ostavi onakvu kakva jeste, dakle ne dira je jer poštuje starinu. Tako nesklon promenama, naš čovek sve čuva, čak i brojne nekorisne stvari (što je između ostalog karakteristika, sirotinjskog mentaliteta).
Postoje razne poluge vladanja, to može biti anarhija, zastrašivanje i sl. u takvim slučajevima pribegavalo se zajedničkim iluzijama – mitovima koji su mogli da ponude masovni mediji. “Junaci” modernih mitova nisu oličavali kolektivne ideale već, možda u stvari, kolektivne zablude našeg naroda. Slušala sam jednu diskusiju stručnih ljudi, koji su pričali o tome da su Srbi postali poremećen narod, bolesna nacija, bolesno društvo, usled takvih okolnosti. Jednom takvom, ne bolesnom, pre bih rekla, napaćenom narodu, nuđeni su razni mitovi, zablude izgrađene na nekakvom humanizmu ili patriotizmu na šta je on oguglao i počeo nemo da ih prihvata, što je neko znao dobro da eksploatiše, a u stvari nuđen je samo arhaičan moral.
Motivi takve vladavine su uglavnom bili lični interesi pojedinaca. To me je podsetilo na onu priču o potemkinovim selima, kada je ruski general i ministar A. Potemkin naredio da se u pustim stepama južne Rusije, sagrade pored puta veštačka sela sa seljacima, pastirima i stadima, samo da bi carica Katarina Druga, prolazeći tuda (1787 god.) videla kako Rusija pod njegovim ministrovanjem cveta i napreduje. Ovakav način “prodaje magle” koristi se danas u političke svrhe, na ovaj ili onaj način, zarad nekih ličnih interesa. Nekada su ovaj napaćeni narod unesrećivali ratni pljačkaši, danas mafijaško-finansijski lobi. Bitna stavka koja nedostaje kod našeg naroda je jedinstvenost. Uvek je to bio kamen spoticanja kod nas. Dok god to ne prevaziđemo, nećemo moći biti srećna nacija.


.

 

[sevalav]

(...)U devedesetim godinama motivi iniciranja rata bili su uglavnom lični interesi pojedinaca. Uvodeći narod iz jednog rata u drugi, iz jednog sukoba u drugi, narod nije mogao da misli ni o čemu drugom nego o ratnim dešavanjima, mobilizaciji i neprijatelju..
(...)Postoje razne poluge vladanja, to može biti anarhija, zastrašivanje i sl. u takvim slučajevima pribegavalo se zajedničkim iluzijama – mitovima koji su mogli da ponude masovni mediji. “Junaci” modernih mitova nisu oličavali kolektivne ideale već, možda u stvari, kolektivne zablude našeg naroda.
(...)..nuđeni su razni mitovi, zablude izgrađene na nekakvom humanizmu ili patriotizmu na šta je on (narod) oguglao i počeo nemo da ih prihvata, što je neko znao dobro da eksploatiše, a u stvari nuđen je samo arhaičan moral.Ovakav način “prodaje magle” koristi se danas u političke svrhe, na ovaj ili onaj način, zarad nekih ličnih interesa. Nekada su ovaj napaćeni narod unesrećivali ratni pljačkaši, danas mafijaško-finansijski lobi.

Dakle dosli smo do srzi problema.
Kojim modelom vladanja su se služili naši političari u poslednjih 15 godina (sa jačim osvrtom na devedesete godine prošlog veka)? Evo moje verzije.
Koje su bile poruke koji je režim odašiljao narodu i dobijao tačno predvidljiv odjek?
"Jedinstvena Srbija" - mislim da je to bila među prvim parolama ondašnjeg režima.Sećate se kako je rukovodstvo Vojvodine skinuto, sa etiketom "separatističko"? I vojvođanski Srbi su pristali na to svrgavanje svoje vlasti.Pa zar oni da su Srbi a ovamo protiv ujedinjene Srbije?! Naravno da su tadašnjem režimu dali za pravo. A onda su se otreznili kada su sve pare koje su ti vojvođanski Srbi (i ostali) vredno zaradili otišle negde drugde...I kada su došli neki ljudi koji su polako, svojom "sposobnoscu", partijski podobni, počeli da razvlače državnu i društvenu imovinu kao da im je to babo ostavio.
"Velika Srbija" ili "Savez srpskih država",druga poruka, nikad od našeg ex predsednika rečena, ali po delima prepoznatljiva, naročito što su ljudi oko njega, ili iz tada mu bliskih partija to bez ustručavanja govorili.(Setimo se Šešelja..) I ko je onda od Srba dizao glas protiv te ideje iako je veći deo naroda bio protiv tadašnjeg režima? Bio je narod protiv režima ali ne i protiv te poruke.Sve će taj narod da istrpi: i sankcije, i nemaštinu, i lagariju preko medija, i ubijanje ljudi nasred ulice - ljude koje režim nije hteo da vidi, i neviđenu pljačku države, sve, samo da se ta poruka, stari san ostvari...Ali to se isto događalo i kod drugih!
I na kraju, svi se mi zapitamo: ZBOG ČEGA?
Zbog para.
Zbog para i bolesne sujete, željom za vlašću.I tek na kraju, zbog nacionalnih snova.
Ma daj, to je neverovatno...
Neverovatno šta? Neverovatno "jednostavno", "prosto"?
A inostrani faktor?Da naši mini predsednici nisu hteli da se to desi, nikakav inostrani faktor ne bi imao tolikog uticaja.Ali hteli su.Hteli su da budu - i tu dolazimo do balkanske "filozofije" vladanja unazad 15 godina - hteli su da budu veeeeliki, neprikosnovene vođe u malom, tada republičkom, mikroskopskom dvorištu, a za narod ih baš zabole.A onda su pomislili: a kada smo već na tom položaju zašto se ne bi malo okoristili...
Sve se svelo na ovo: dizali su buku i prašinu, zamajavali narod nacionalnim mitovima i snovima i pravili ratove u to ime a dotle su oni iza kulisa polako isisavali sve što je bilo vredno u ex Jugoslaviji i pretakali to naše blago u njihove džepove! Ko još nije shvatio ovu igru koja nam se odvila, i još uvek odvija pred našim očima, žalim ga.Ovde se odvila pljačka veka! Hrvati su to javno priznali, ali ne vidim da je neko na prostoru ex Juge odležao u zatvoru zbog toga! Voleo bih da me neko ispravi.
Ali da vidim vaše mišljenje.

 

[Novcic_u_fontani]

Ove tvoje rečenice me podsećaju na Džon Kucija kada je rekao: “Moja istina lomi kosti” .
Prilično “kasno osvešćeni” narod je tek sada shvatio šta su oni zapravo svo vreme radili: “pretakali su naše blago u njihove džepove”.
Ideja “Jugoslavije” i održavanja Jugoslovenstva po svaku cenu, koju je u velikoj meri propagirala Mira Marković i svojim uticajem na ex predsednika dovelo je do kobnog uvođenja naše zemlje u ratove sa ostalim republikama. Poruke koje je tadašnja vlast odašiljala narodu bile su: “unutrašnji problem”, “unutrašnji neprijatelj” a sve sa ciljem da ljudi počnu da misle o onome što zapravo nije problem, a jedini problem bili su oni na vlasti koji su držali celu mikro-zemlju u njihovoj šaci.
To je bilo zaluđivanje raznim ideologijama. Ljudi nisu mogli da se odupru jer su bili “zatrovani” takvim stvarima, zatrovani ili ideologijom ili strahom da će izgubiti ono što imaju (posao, partijska knjižica itd…), opet znači lični interesi. Napraviću jednu malu digresiju.
Recimo planinari koji se penju na užasno visoku planinu, npr. Monteverest i sl. znaju da kada dođu do vrha planine ponestaje kiseonika, tako da je čest slučaj da počnu da se gube i da haluciniraju. To se upravo nama desilo. Izgubili smo se u svom tom hladnom ludilu, počeli smo da stvari ne vidimo onakvim kako zapravo izgledaju, već onako kako se u ljudskoj glavi zatrovanoj različitim ideologijama postavilo. Ljudi su počeli da se međusobno dele, čak i u svojoj sopstvenoj ulici, čak i u rođenoj kući. Dvosmisleni ustav iz 1974 godine bio je pravi uzrok krvavog raspada Jugoslavije. U tom ustavu je određeno da bude 6 republika i 2 pokrajne, i taj ustav je uskraćivao mogućnosti bilo kakve promene, dopune i sl. Totalno vođena pogrešna politika je dovela do stvaranja međusobne mržnje među ljudima što je dalo kao produkt želju za secesijom i separatizam je dobio svoju legitimnost. Socijalne frustracije kod ljudi u pokrajnama dovedene su na nivo nacionalne. To je u velikoj meri bilo izraženo na Kosovu. Ključni trenutak koji je trajno obeležio istoriju Kosova počeo je kad je ex predsednik počeo da se predstavlja kao nacionalni vođa. Srbi su bili u jednoj velikoj zabludi: mislili su da Slobodan Milošević nacionalista koji se pretvara da je komunista, a on je bio u stvari komunista koji se pretvarao da je nacionalista. Mnogo godina unazad komunizam u Evropi je počeo da se urušava, samo u Srbiji je bilo obrnuto, nacionalizam je udahnuo krila potpuno ne legitimisanoj komunističkoj partiji i mi smo platili cenu.
Kada sam govorila o jedinstvenosti, koja je često bila kamen spoticanja, mislila sam upravo na ne slaganje i ne pronalaženje rešenja u ključnim i odsudnim trenucima za naš narod, pre svega na jednu političku mudrost. Znači, nikada se nije gledalo ono što je značajnije od stranke, vlasti, izbora, ono što je prioritet da bi se izbegle ljudske žrtve. Nekada u strategiji jedne politike nisu bile bitne “ratne žrtve”, a danas nažalost, u strategiji nekih politika nisu bitne “socijalne žrtve”, ali ono što je bitno je da se ne ponovi staro pravilo što se medija, a i ostalih stvari tiče a to je: “Ćuti i gledaj!”

 

[ms]

"Naše vreme jeste vreme ogromnoga nemira, vreme prenagljenih uživanja, vreme otuđivanja što strah zadaje.A narod koji ne ceni svoja najveća i umna dobra, koji ne razmišlja o sebi samom, koji živi u vrtoglavici i precenjuje ono što je spoljašnje, takav narod lišava se unutarnjeg prava na egzistovanje." - Fridrih fon der Lajen