ja imam jednog druga koji je zavrzio u psihijatrijskoj ustanovi zato sto je previse pisao poeziju i ljubavne pjesme.cura ga je sutnula jer je totalno poludio za tim.porodica ga sse odrekla jer je htio skociti pod voz.u skoli nije nista ucio samo je mastao kao neka budala,sad ga ja posjecujem u ludnici jer su ga se svi odrekli.kako da mu pomognem da prestane misliti o poeziji i mastati u prazno.
Trebaju mu dve stvari, prva je distanca od okruženja koje ga je povredilo i izneverilo, uključujući i njegove roditelje, bivšu devojku i sve one koji su ga napustili kada mu je bilo najteže.
To uključuje i izuzeće iz institucije takvog tipa, jer za bilo koju osobu koja je imalo mentalno ok, a ne verujem da je u pitanju slučaj koji zahteva hospitalizaciju, takva sredina ne doprinosi poboljšanju, već samo pogoršanju stanja. Njemu bi idealno bilo neko drugo okruženje, koje nije institucionalnog tipa, ali uz obaveznu pomoć stručnog osoblja, tačnije uz psihijatrijski nadzor.
Ono što zabrinjava je pokušaj suicida, pitanje je kako je to pokušao, ako je skočio pod voz pa se nekako ili ga je nekako izvukao, treba mu dosta vremena da se presloži i sabere.
Ako je sve ostalo samo na skretanju pažnje na sebe, a bez stvarne želje i direktne namere da sebi okonča život, onda to sve može lakše da ide.
Ono što ti možeš uraditi je da ga posećuješ, da mu makneš fokus polako sa stvari koje ga bole i na taj način da mu pomogneš, devojke i poezija kod mlađih osoba su obično vezane, jako lako da je tu suština problema, zbog kojeg je napravio sve što je napravio....
