Bjezi od buncanja i gluposti filosofa koji se ne stide da svoju dušu i dušu psa smatraju za jednake medju sobom i koji govore o sebi da su nekada bili drveće, ribe i majmuni. A ja, premda neću reći da su oni bili nekada ribe i zivotinje, ali sam gotov da potvrdim da su, kada su to pisali, bili gluplji od njih.
Sv. Vasilije Veliki
Ово лепо показује каква је "мудрост" религије. Аутор овог текста очито не размишља него упоређује. Као референцу има црквену догму и све што је у складу са том црквеном догмом он брани и узима као исправно... а шта није.. осуђује.
То је сва "филозофија" верника.
Религија је "филозофија за масе". За масе које не умеју или не желе да размишљају већ да следе и слепо верују у догме које им је неко сервирао као истине. Пре свега у детињству , док је још интелект неразвијен, утувио у главу. Некада су то биле црквене догме а данас научне догме. Тако да нема разлике. И верници и научници су направљени од истог матерјала. Али вратимо се религији и филозофији.
У филозофији не постоји реч "вера". Онај ко мисли нема потребе да верује..он зна. Филозоф може попут Јунга рећи. "Ја не верујем знам!"
Зашто би неко ко може знати веровао у бајке које су му владари света сервирали као истине како би га лакше преводили жедног преко воде. Филозофија данас има знања о којима верници могу само да сањају.
Али морамо рећи да је знање некада било и темељ религија. Гностицизам или пут знања. Али владари света су исти угушили у корену јер народ ,стадо..не треба да мисли, него да верује. Да следи.!.. да прелази жедан преко воде. То је циљ оних који владају и који су религију коју познајемо сервирали народу.
Ипак, то не треба спречити филозофе да теже знању. Онако како се до истине једино може доћи а да све наивности догмата ...било религијских, било научних... баце тамо где им је место.
Нема везе што филозофа има мало а што већина људи следи апсурде. Нека цео свемир рецимо верује да најкраћи пут у равни између две тачке није права линија... то не мења чињницу да јесте. Исто тако,нека цео свет верује да објективан свет постоји као такав изван свести... то не мења чињеницу да не постоји. Не треба ићи за стадом. Не треба следити ону максиму "Где сви ту и луди Мујо".
"Уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе“ (Матеј 7:13, 14). "

Када размишљам о тој причи о неком антропооморфном богу који би да неког кажњава а неког награђује сетим се ове сцене из петог дела филмова о Стар Трек серијалу.
Колико је нека представа наивна показује се када се овако демонстрира и тиме очисти од метафизичке интуиције која јој даје ауру и која је учинила да нешто тако наивно и очито инафтилно ето траје вековима и да мноштво људи налази у томе духовну храну.
пс. О темељу религиозности и вере писао сам и овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25861-O-temeljima-religioznosti-i-vere