Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
E da, i meni to nije jasno...Mnogi kao znacajni filozofi nisu poricali postojanje Boga...Njega su ''videli'' u vazduhu,vodi,zemlji,mislima,metafizici, i uvek govorili da sve pociva na njemu? Da li su to radili zbog dogme,tadasnje vladavine,rezima hriscanizma pa mu to dodje kao autocenzura,da ubace boga negde,da ga svuda ima, ili su stvarno verovali u to? Cak i danas da kazes da ne verujes u Boga,nije nekako suvise drustveno prihvatljivo,zahvalno i pohvalno,a kako je tek bilo njima pre 300,500,1000 godina...Imajuci sve u vidu,koliko su njihovi radovi ustvari verodostojni u smislu da nisu na papiru stavili mozda sve sto su mislili,a da su morali da napisu i nesto sto uopste nebi napisali?
Ti koji to kažu su mi najsumnjiviji !
U smislu da im tu nešto nije jasno.
Podsmevanje na temu religije je očit znak nesigurnosti !
Najviše verujem u one nevernike koji uopšte ne reaguju,
ta tema ih ne dotiče ...
Zato i treba ove naše filozofe provocirati na razmišljanje,
da ne bi ostali na kumrovačkim stavovima o Bogu,
i reagovanja nalik na slona u staklarskoj radnji !
E da, i meni to nije jasno...Mnogi kao znacajni filozofi nisu poricali postojanje Boga...Njega su ''videli'' u vazduhu,vodi,zemlji,mislima,metafizici, i uvek govorili da sve pociva na njemu? Da li su to radili zbog dogme,tadasnje vladavine,rezima hriscanizma pa mu to dodje kao autocenzura,da ubace boga negde,da ga svuda ima, ili su stvarno verovali u to? Cak i danas da kazes da ne verujes u Boga,nije nekako suvise drustveno prihvatljivo,zahvalno i pohvalno,a kako je tek bilo njima pre 300,500,1000 godina...Imajuci sve u vidu,koliko su njihovi radovi ustvari verodostojni u smislu da nisu na papiru stavili mozda sve sto su mislili,a da su morali da napisu i nesto sto uopste nebi napisali?
Бог је такође филозофски појам, и ја више волим да причам о Богу на филозофски начин него на неки уметнички. Ти сматраш да је филозофија све оно где нема Бога и хришћанства. Да те подсетим да постоје античка и средњовековна филозофија. Вероватно си чуо за Августина, Аквинског, Паскала. Они су такође филозофи.
Да, чуо сам за њих али ти изглeда ниси чуо да је у то време црква имала један веома "убедљив аргумент" у филозофским расправама а који је она потезала вековима, тј аргумент ломаче.Што значи да ко се не слаже са њеним догмама бива кажњен благо и мило...баш попут Ђордана Бруна:
„Казнити дакле брата Ђордана благо и без проливања крви “.
Овако гласи пресуда инквизиције што значи бити спаљен на ломачи јер се при томе крв не пролива него испарава.
Тако да су филозоофи ,да би преживели, морали да своје метафизичке контемплације некако удену у те наивне црквене догме које су им наметнуте. Па тако рецимо Спиноза своју метафизичку супстанцију зове "бог" и слично.
Али то је било пре неколико векова. Чим се филозофија једном ослободила тог ЈАРМА... оставила је теологију тамо где припада....на ђубриште историје. За филозофа је она одавно тамо, још од времена када је Кант уништио сваку спекулативну метафизику и теологију уопште.
А надам се да ће једном бити тамо и за све остале људе.
Не. Слично питање као из уводног поста већ си ти постављао па ћу одговор на то пренети и овде:
Да, чуо сам за њих али ти изглeда ниси чуо да је у то време црква имала један веома "убедљив аргумент" у филозофским расправама а који је она потезала вековима, тј аргумент ломаче.Што значи да ко се не слаже са њеним догмама бива кажњен благо и мило...баш попут Ђордана Бруна:
„Казнити дакле брата Ђордана благо и без проливања крви “.
Овако гласи пресуда инквизиције што значи бити спаљен на ломачи јер се при томе крв не пролива него испарава.
Тако да су филозоофи ,да би преживели, морали да своје метафизичке контемплације некако удену у те наивне црквене догме које су им наметнуте. Па тако рецимо Спиноза своју метафизичку супстанцију зове "бог" и слично.
Али то је било пре неколико векова. Чим се филозофија једном ослободила тог ЈАРМА... оставила је теологију тамо где припада....на ђубриште историје. За филозофа је она одавно тамо, још од времена када је Кант уништио сваку спекулативну метафизику и теологију уопште.
А надам се да ће једном бити тамо и за све остале људе.
Пих кад је то било, правио си и блог видим Тад сам нешто излупао.
Ал ајд да те оборим одмах.
Прво, све ово што си написао нема везе са Богом већ са инквизицијом. Бог није исто што и инквизиција. Крај, твој блог је промашен.
Друго, схватање Бога као чичу који баца муње и дели слаткише није Бог већ Зевс и Деда Мраз. Бог је нешто заправо непознато, нешто о чему појма немамо. Можеш да га назовеш неким другим именом, како ти је воља. Он не може да се дефинише, јер би Га тиме ограничили, па би се поствљало питање има ли шта изнад Бога. Чича који баца муње је ограничен бог, па се поставља питање шта је изнад (у онтолошком смислу) изнад чиче који баца муње. Како не можемо да Га дефинишемо, онда не можемо ни знати о Њему. Кант је то лепо рекао, наш ум је ограничен по питањима Бога, душе и слободе. Међутим, Кант каже да се из тога могу извући неке практичне последице, па би тако Бог био неки циљ, највише добро којем човек треба тежити. Сети се да је Платон говорио о највишем Добру, оном сунцу које га заслепи када изађе из пећине. Е па Бог је као то.
Ако те занима више о Богу, а требало би, посвети неко време православној теологији и Светим Оцима, а не само Шопенхауеру. Западни медији и култура имају доста утицаја на нас, па је тако хришћанство=Католичкој цркви, инквизицији и протестанским фанатицима. Када би почео да се бавиш православљем, видео би да је то нешто потпуно друго од оног што се представља.
Пих кад је то било, правио си и блог видим Тад сам нешто излупао.
Ал ајд да те оборим одмах.
Прво, све ово што си написао нема везе са Богом већ са инквизицијом. Бог није исто што и инквизиција. Крај, твој блог је промашен.]
Друго, схватање Бога као чичу који баца муње и дели слаткише није Бог већ Зевс и Деда Мраз. Бог је нешто заправо непознато, нешто о чему појма немамо. Можеш да га назовеш неким другим именом, како ти је воља. Он не може да се дефинише, јер би Га тиме ограничили, па би се поствљало питање има ли шта изнад Бога. Чича који баца муње је ограничен бог, па се поставља питање шта је изнад (у онтолошком смислу) изнад чиче који баца муње. Како не можемо да Га дефинишемо, онда не можемо ни знати о Њему.
Бог је у монотеистичким религијима лично биће негде тамо, коме се молите, коме служите и од кога очекујете награду ако сте добри или казну ако нисте. То је суштина религија. Пошто ти кажеш да бог није то већ нешто трансцендентно или сазнању непојмљиво.....онда немој уптребљавти ту реч "бог". Нити додељивати томе атрибуте типа он жели ово, он ради оно, ОН..!! Који ОН? На кога то показујеш прстом када не знаш ништа о томе . Када је то непојмљиво.
Добро сте се ви то сетили. Да наивну причу о чичи на небу прво заодеенете у метафизичке одоре а онда као дарто нисте ни урадили почнете са тим догмама о њему, свемоћном ,милом богу негде тамо.
Кант је то лепо рекао, наш ум је ограничен по питањима Бога, душе и слободе. Међутим, Кант каже да се из тога могу извући неке практичне последице, па би тако Бог био неки циљ, највише добро којем човек треба тежити.
Кант је сурушио теологију ..онтолошки, физикотеолошки и ксомолошки ткз. доказ постојања бога. А одмах после тога добио је писмо ове садржине.
»Naša najviša ličnost opazila je sa velikim nezadovoljstvom kako se vi zlo služite svojom filosofijom i kako nagrđujete i unižavate glavna i osnovna učenja Svetoga pisma i hrišćanstva. Zahtevamo što pre vaše savesno opravdanje, i očekujemo da u buduće vreme nećete dati povoda da vas ovako okrivljujemo, nego da ćete naprotiv, u saglasnosti sa svojom dužnošću, svoje darove i svoj ugled trošiti na to da se sve više ostvaruju naše otačastvene namere. U protivnom slučaju, ako se usprotivite ovome pismu, možete očekivati neprijatne posledice.
Pismo Kantu sa licnim potpisom pruskog kralja poslato 1794.god
Па је морао под присилом некако да врати бога у филозофију што је резултовало искривљним другим издањем Критике чистог ума и свим оним контрадикцијама које су настале из тог покушаја одбране бога на кога су га натерали.
Али истина се не може сакрити. После тога почетком 19. векае црква је коначно изгубила моћ и коначно се скинула са врата филозфије.
Сети се да је Платон говорио о највишем Добру, оном сунцу које га заслепи када изађе из пећине. Е па Бог је као то.
Епа није као то. Јер о томе не знамо ништа јер је трансцендентно изван могућнсоти сазнања. А оно што непосредно наслућујемо нема ама баш никакве везе са вашим антропоморфним пројектованим ауторитетом..богом негде тамо.
Ако те занима више о Богу, а требало би, посвети неко време православној теологији и Светим Оцима, а не само Шопенхауеру. Западни медији и култура имају доста утицаја на нас, па је тако хришћанство=Католичкој цркви, инквизицији и протестанским фанатицима. Када би почео да се бавиш православљем, видео би да је то нешто потпуно друго од оног што се представља.
Православци су иста догматска дружина као и католицизам и уопште све религијске секте.
И православни су спаљивали на ломачи итекако. Распитај се ко су били богумили и шта им се десило на овим просторима:
"Богумиле су у средњовековној Србији православна црква и немањићка држава прогониле као јеретике, називајући их бабунима.[4] Велики жупан Стефан Немања је 1186. године сазвао црквено-државни сабор против богумила у Рашкој. На сабору је њихово учење осуђено као јерес чије је помињање забрањено, њиховом поглавару је „урезан језик у грлу његову“ и многе верске старешине су спаљене на ломачи. Након тога су уследили прогони богумила у Рашкој, током којих су многи верници кажњени разним телесним казнама и прогнани из земље, сва имовина је одузета, а њихове књиге спаљене. итд"
Пих кад је то било, правио си и блог видим Тад сам нешто излупао.
Ал ајд да те оборим одмах.
Прво, све ово што си написао нема везе са Богом већ са инквизицијом. Бог није исто што и инквизиција. Крај, твој блог је промашен.
Друго, схватање Бога као чичу који баца муње и дели слаткише није Бог већ Зевс и Деда Мраз. Бог је нешто заправо непознато, нешто о чему појма немамо. Можеш да га назовеш неким другим именом, како ти је воља. Он не може да се дефинише, јер би Га тиме ограничили, па би се поствљало питање има ли шта изнад Бога. Чича који баца муње је ограничен бог, па се поставља питање шта је изнад (у онтолошком смислу) изнад чиче који баца муње. Како не можемо да Га дефинишемо, онда не можемо ни знати о Њему. Кант је то лепо рекао, наш ум је ограничен по питањима Бога, душе и слободе. Међутим, Кант каже да се из тога могу извући неке практичне последице, па би тако Бог био неки циљ, највише добро којем човек треба тежити. Сети се да је Платон говорио о највишем Добру, оном сунцу које га заслепи када изађе из пећине. Е па Бог је као то.
Ако те занима више о Богу, а требало би, посвети неко време православној теологији и Светим Оцима, а не само Шопенхауеру. Западни медији и култура имају доста утицаја на нас, па је тако хришћанство=Католичкој цркви, инквизицији и протестанским фанатицима. Када би почео да се бавиш православљем, видео би да је то нешто потпуно друго од оног што се представља.
Ovo kad kazes da je nepoznat a onda se pozivas na svete oce, pa onda govoris o ogranicenju pa opet spominjes njega jeste mesanje apofaktickog i katafaktickog tumacenja Boga. Znaci to razdvoji da ne bi ulazio u ovakve paradokse. Drugo teologiju ne zanima transcendentna sustina niti se ona time bavi, teolog ne trazi potvrdu u saznanju Boga kao onoga sto jeste u svojoj sustini, time se nista ne bi razlikovao od zmije koja je terala Adama i Evu da spoznaju kako su bogovi. Kada bi tezio takvoj potvdi automatski ne bi ni bio teolog vec obican racionalista. Sustina teologije se ne sastoji u tome da oni ne znaju pa su prinudjeni da veruju vec sustina sastoji u tome da se znanje kao nepotrebno umovanje ukloni jer je prepreka razvoju duha. Ne trazi teolog u sebi onu staticno bezlicno "nesto" sto je jedno u svemu i sve u jednom jer na taj nacin bi dosao do zakljucka da je sam on "Bog" sto bi protivrecilo onome za sta se zalaze a to je prociscenje od greha. Jer ako je Bog nema sta da se prociscava, jednostavno izgubi razum i ceka stapanje sa sopstvom pri cemu mu je sopstveni duh poprimio sve moguce negativne karakteristike a da on to ni ne primecuje jer ga drzi ono "ja sam Bog". Teolog ne gleda na Boga kao kroz sustinu vec energije da se posluzum njihovom terminologijom. Kada ti kazes Platonovo Dobro je isto sto i Bog nisi u pravu. Jer to "Dobro" je i dalje pojam, mrtva stvar, nesto bezlicno (sto je glupost jer sustina vere i jeste u tome da je licno a ne bezlicno) a priroda covekovog intelekta je takva da sve sto misli staticki bude bliza asocija bezlicnom nego licnom. Ako ti pokusavas da zamislis licnost neces uspeti, zamislices ili telo ili nesto slicno tome a takva zamisljena mrtva stvar koja se svodi na materijalni oblik po defaultu te navodi da zakljucis kako ima nesto a ne neko. Onda se naravno pravi ozbiljan straw-man.
Бог је у монотеистичким религијима лично биће негде тамо, коме се молите, коме служите и од кога очекујете награду ако сте добри или казну ако нисте. То је суштина религија. Пошто ти кажеш да бог није то већ нешто трансцендентно или сазнању непојмљиво.....онда немој уптребљавти ту реч "бог". Нити додељивати томе атрибуте типа он жели ово, он ради оно, ОН..!! Који ОН? На кога то показујеш прстом када не знаш ништа о томе . Када је то непојмљиво.
Е па ОН је зато што ти схваташ то нешто традсцеденто као нешто безлично, док ја кажем да то нешто лично, да има личност. Расправљао сам о томе са знатижељним мислиоцем који је тврдио да је трансцедентни дух нешто безлично, што је мени апсрурдно, јер како дух може бити безличан, када је дух блиско везан за личност.
Исто тако ОН је, због Исуса Хрисоса који је Бог на Земљи у облику човека, али и због Јевреја који су имали некакав однос са Богом као Мојсије, али опет није имао појма о Њему јер је несазнатљив, о Њему се зна само због односа, али се не зна његова суштина.
Бог је само назив, реч, којим се нешто описује. Неки га називају Господом, Јахвеом, Елохимом, али то су све људске речи, као и за све, муња је људска реч за појаву у природу, муња само по себи се не зове муња, већ је то наш опис, капираш. И трансцеденти дух, Апсолут, је наш назив, не зове се трансцедентни дух сам по себи трансцеденти дух и шта већ. Не видим зашто теби смета реч Бог.
Добро сте се ви то сетили. Да наивну причу о чичи на небу прво заодеенете у метафизичке одоре а онда као дарто нисте ни урадили почнете са тим догмама о њему, свемоћном ,милом богу негде тамо.
Ништа се МИ нисмо сетили, него је то тако. Причаш зато што појма немаш о православној теологији.
Свемоћни, мили Бог је исто опис Бога, али не и сам Бог. Неки за Њега кажу да је зао, али то не значи да је Он такав. Све су то људски описи, јер смо превише ограничени умом, па се користимо таквим језиком типа свемоћни, мили, савршени, јер за људе Бог прелази границе њиховог ума, па се онда да би Га описали користе речима које су близу те границе, а то су нека савршенства, атрибути који су заправо савршене људске особине.
Кант је сурушио теологију ..онтолошки, физикотеолошки и ксомолошки ткз. доказ постојања бога. А одмах после тога добио је писмо ове садржине.
Па је морао под присилом некако да врати бога у филозофију што је резултовало искривљним другим издањем Критике чистог ума и свим оним контрадикцијама које су настале из тог покушаја одбране бога на кога су га натерали.
Можда је то тачно, али је свакако Кант значајан по томе што је рекао да се о Богу не може ништа сазнати. То су говорили и Свети Оци хиљаду година пре њега, само нико није знао за њих.
Епа није као то. Јер о томе не знамо ништа јер је трансцендентно изван могућнсоти сазнања. А оно што непосредно наслућујемо нема ама баш никакве везе са вашим антропоморфним пројектованим ауторитетом..богом негде тамо.
Управо је исто везано за Бога.
Бог није антропоморфни пројектовани ауторитет тамо где због 1) није антропоморфан, јер Библија наводи да је човек налик Бог, икона Бога, а не Бог налик човеку; човек је исто дух као и Бог, а дух поседује личност 2) пројектован није већ се само неки људски појмови савршенства приписују Богу јер нема других речи да се опише, можеш користи и реч рози једнорог ако ти то сматраш нечим супер; пројектовање Бога као човека је егоистично и гордо 3) ауторитет није јер човеку даје слободу да му приђе, не постоји нешто као казна и награда, већ само последице наших дела; пакао и рај су заправо стања човека током односа са Богом као личношћу; знаш како каже Сартр:''Пакао, то је други'', е па тог другог примени на Бога и видећеш шта то уствари значи; једна личност може другој бити пакао, не мора то бити Бог, већ рецимо ја теби могу бити пакао, могу ти сметати, могу те нервирати, можеш ме мрзети и то је за тебе пакао, у теби гори некаква ватра мржње, беса према мени. Ово наравно није стварно, ти мене не мрзиш претпостављам. Ако си некога мрзео некад, могао си да приметиш лоше осећање у себи, као да нешто гори у теби, а кад волиш теби је лепо. Е то је онда рај.
Neki samuraj, odjeven u sjajnu vojničku odoru i naoružan do zuba, uđe u hram te postavi zen svešteniku pitanje:
“Ima li raja i pakla?”
“Ko si ti?” upita ga sveštenik.
“Da li si možda vojnik? Koji bi te plemić htio u službu s tim licem lopova.”
Samuraj se na to razbjesni i uhvati za mač, a sveštenik doda podrugljivo;
“Gle, pa ti imaš mač, sigurno je zarđao i tup, ne možeš me njime raniti.”
Vojnik, crven od gnjeva, izvuče katanu, spreman odrubiti svešteniku glavu, na šta mu ovaj reče: “Eto, ovdje se otvaraju vrata pakla.”
Shvativši poruku, vojnik se pokloni i zahvali učitelju, a ovaj na to klimnu:
“Eto, ovdje se otvaraju vrata raja.”
Православци су иста догматска дружина као и католицизам и уопште све религијске секте.
И православни су спаљивали на ломачи итекако. Распитај се ко су били богумили и шта им се десило на овим просторима:
"Богумиле су у средњовековној Србији православна црква и немањићка држава прогониле као јеретике, називајући их бабунима.[4] Велики жупан Стефан Немања је 1186. године сазвао црквено-државни сабор против богумила у Рашкој. На сабору је њихово учење осуђено као јерес чије је помињање забрањено, њиховом поглавару је „урезан језик у грлу његову“ и многе верске старешине су спаљене на ломачи. Након тога су уследили прогони богумила у Рашкој, током којих су многи верници кажњени разним телесним казнама и прогнани из земље, сва имовина је одузета, а њихове књиге спаљене. итд"
Ovo kad kazes da je nepoznat a onda se pozivas na svete oce, pa onda govoris o ogranicenju pa opet spominjes njega jeste mesanje apofaktickog i katafaktickog tumacenja Boga. Znaci to razdvoji da ne bi ulazio u ovakve paradokse. Drugo teologiju ne zanima transcendentna sustina niti se ona time bavi, teolog ne trazi potvrdu u saznanju Boga kao onoga sto jeste u svojoj sustini, time se nista ne bi razlikovao od zmije koja je terala Adama i Evu da spoznaju kako su bogovi. Kada bi tezio takvoj potvdi automatski ne bi ni bio teolog vec obican racionalista. Sustina teologije se ne sastoji u tome da oni ne znaju pa su prinudjeni da veruju vec sustina sastoji u tome da se znanje kao nepotrebno umovanje ukloni jer je prepreka razvoju duha. Ne trazi teolog u sebi onu staticno bezlicno "nesto" sto je jedno u svemu i sve u jednom jer na taj nacin bi dosao do zakljucka da je sam on "Bog" sto bi protivrecilo onome za sta se zalaze a to je prociscenje od greha. Jer ako je Bog nema sta da se prociscava, jednostavno izgubi razum i ceka stapanje sa sopstvom pri cemu mu je sopstveni duh poprimio sve moguce negativne karakteristike a da on to ni ne primecuje jer ga drzi ono "ja sam Bog". Teolog ne gleda na Boga kao kroz sustinu vec energije da se posluzum njihovom terminologijom. Kada ti kazes Platonovo Dobro je isto sto i Bog nisi u pravu. Jer to "Dobro" je i dalje pojam, mrtva stvar, nesto bezlicno (sto je glupost jer sustina vere i jeste u tome da je licno a ne bezlicno) a priroda covekovog intelekta je takva da sve sto misli staticki bude bliza asocija bezlicnom nego licnom. Ako ti pokusavas da zamislis licnost neces uspeti, zamislices ili telo ili nesto slicno tome a takva zamisljena mrtva stvar koja se svodi na materijalni oblik po defaultu te navodi da zakljucis kako ima nesto a ne neko. Onda se naravno pravi ozbiljan straw-man.
Има овде ствари које су тачне, међутим требао би разумети шта је то грех. Не можеш од греха да се очистиш, то је метафора, није грех нека прљавштина па сад треба да се чистиш. Грех је погрешан пут, кад рецимо ножем којим сечеш хлеб убијеш човека. Грех не постоји сам по себи, већ је то облик човековог дела.
Ово:''Ја сам Бог'' није далеко од истине, јер хришћанство учи да је Свети Дух као Бог присутан у сваком човеку, да је тело храм Духа Светог. Хришћанство учи да је циљ човека да постане Бог, али не у индивидуалном смислу бог, па сад имамо више богова, него Бог као Једно. То се зове обожење и зато православље учи да се кроз Исуса Христа човек прикључује заједници три личности и сам постане Бог.
Личност није везано за материјално, јесте да човек као личност споља има неко лице, тело, али ако му рецимо лице изгори у пламену, он се неће променити као личност, увек ће бити исти. Личност такође настаје због односа са другим личностима и не може постојати одвојено, самостално.
Е па ОН је зато што ти схваташ то нешто традсцеденто као нешто безлично, док ја кажем да то нешто лично, да има личност. Расправљао сам о томе са знатижељним мислиоцем који је тврдио да је трансцедентни дух нешто безлично, што је мени апсрурдно, јер како дух може бити безличан, када је дух блиско везан за личност.
Исто тако ОН је, због Исуса Хрисоса који је Бог на Земљи у облику човека, али и због Јевреја који су имали некакав однос са Богом као Мојсије, али опет није имао појма о Њему јер је несазнатљив, о Њему се зна само због односа, али се не зна његова суштина.
Ако је нешто несазанајно томе не можеш додељивати атрибуте. Објашањавти то је такво, то је онакво, То је личност. Он хоће ово а неће оно. и слично
Трансцеденнтно је изван простора и времена. То је нешто што је НУЛА димензија и НУЛА трајања. За сазнање је то сав опис трансцендентног.
И одакле ти право да то НУЛА за сазнање сада сервираш као неку личност негде тамо?
Самим тим постављњем неке личности поставио си опет и простор и време, и све оно што си као одбацио.
Прво си рекао да је суштина непојмљива ,,трансцендентна, или изван простора и времена а онда крећеш са старом причом о ауторитету на небу. О некој личности негде тамо.
Схвати једном да суштина изван појавног света није личност. Та суштина је за сазнање НУЛА. Никаве атрибуте сазнање томе не може дати. А интуицијом колико смо у стању да јој се приближимо у себи, увиђамо да она не познаје простор, време, каузалитет,, не познаје чак ни поделу на субјект и објекат.
Али ти и слични верници далеко сте од таквих контемплација.
Ево проучи шта је ткз. Бергсонова "квалитативна множина" јер је то најближе оном што у искуству имамо о тренсцендентном и што ти може дати представу о чему говорим:
Има овде ствари које су тачне, међутим требао би разумети шта је то грех. Не можеш од греха да се очистиш, то је метафора, није грех нека прљавштина па сад треба да се чистиш. Грех је погрешан пут, кад рецимо ножем којим сечеш хлеб убијеш човека. Грех не постоји сам по себи, већ је то облик човековог дела.
Ово:''Ја сам Бог'' није далеко од истине, јер хришћанство учи да је Свети Дух као Бог присутан у сваком човеку, да је тело храм Духа Светог. Хришћанство учи да је циљ човека да постане Бог, али не у индивидуалном смислу бог, па сад имамо више богова, него Бог као Једно. То се зове обожење и зато православље учи да се кроз Исуса Христа човек прикључује заједници три личности и сам постане Бог.
Pitam te jel primecujes razliku. Uzmi tog sto je prestao da sece hleb pa zario noz u drugoga. Kako ces drzeci se hriscanstva reci da je u njemu Bog? Sa druge strane ako je kosmicka sila u pitanju onda je svejedno sekao hleb ili ti nozem ubijao drugoga. Shvatas na sta misim?
Ако је нешто несазанајно томе не можеш додељивати атрибуте. Објашањавти то је такво, то је онакво, То је личност. Он хоће ово а неће оно. и слично
Трансцеденнтно је изван простора и времена. То је нешто што је НУЛА димензија и НУЛА трајања. За сазнање је то сав опис трансцендентног.
И одакле ти право да то НУЛА за сазнање сада сервираш као неку личност негде тамо?
Самим тим постављњем неке личности поставио си опет и простор и време, и све оно што си као одбацио.
Прво си рекао да је суштина непојмљива ,,трансцендентна, или изван простора и времена а онда крећеш са старом причом о ауторитету на небу. О некој личности негде тамо.
Схвати једном да суштина изван појавног света није личност. Та суштина је за сазнање НУЛА. Никаве атрибуте сазнање томе не може дати. А интуицијом колико смо у стању да јој се приближимо у себи, увиђамо да она не познаје простор, време, каузалитет,, не познаје чак ни поделу на субјект и објекат.
Али ти и слични верници далеко сте од таквих контемплација.
Ево проучи шта је ткз. Бергсонова "квалитативна множина" јер је то најближе оном што у искуству имамо о тренсцендентном и што ти може дати представу о чему говорим:
Не можемо знати ништа о тој НУЛИ али увиђамо да не познаје простор, време, казулаитет, субјекат, објекат.. Па чек, мени причаш нешто, а и сам то радиш. Како ти знаш да та НУЛА не познаје то што си навео? Како можеш да јој доделиш атрибут НУЛЕ и атрибут непознавања појмова које си навео? Ако је она несазнатљива, онда како можеш рећи да је НУЛА? Пишеш исто што и ја, само што ја напишем Бог а ти напишеш Нула, ниђе разлике сем у словима.
Мислим, ја се слажем са тобом, јер и ја кажем да Бог не познаје време и простор, и зато није тамо негде.
Нешто је личност зато што има односе са другим личностима. Ако замислиш да постоји неки лик сам у простору и ништа више осим њега, онда он није личност јер не постоји ништа друго што би га назвало личношћу. Само постојање другог може одредити личност.
А како хришћани знају да је Бог такакв и такав? Због Христа. Они кажу да је Христос објавио Бога, донео је нешто што се није знало о Богу, а то је да је он заједница три личности. Те личности не би се звале личностима да постоји само Бог Отац нпр. Зато је хришћанство религија откровења. Све остало о Богу се не може знати јер о Богу можемо знати само ако Он нешто објави о себи, путем разума и ума не можемо стићи до Њега и ту се јавља агностицизам. Рани хришћани су били у спору са гностицима и због овога, јер су гностици мислили да се до Бога може доћи разумом и знањем.
Личност није везано за материјално, јесте да човек као личност споља има неко лице, тело, али ако му рецимо лице изгори у пламену, он се неће променити као личност, увек ће бити исти.
Pitam te jel primecujes razliku. Uzmi tog sto je prestao da sece hleb pa zario noz u drugoga. Kako ces drzeci se hriscanstva reci da je u njemu Bog? Sa druge strane ako je kosmicka sila u pitanju onda je svejedno sekao hleb ili ti nozem ubijao drugoga. Shvatas na sta misim?
Тако што ћу рећи да је он угушио Бога у себи, закопао Га, ућуткао, отерао и ослонио се на нагоне и разум.
Ако кажеш да је то космичка сила, онда грех одбацујеш и сматраш да је то нешто што не постоји. Грех пак постоји само код човека, животиње не знају за грех, па ако једна животиња убије другу, то није грех, јер она ради то у складу са својим бићем. Оне немају разум и ум, па тако не могу погрешити. Човек је пак биће између анђела и звери, његов циљ је овај анђео, а грех би био промашај када човек одлучи да буде звер. Грех је промашај, као кад испалиш стрелу и уместо у мету погодиш у дрво поред. Ако ти одбацујеш грех и све препуштатш космичкој сили, онда се ти не разликујеш од звери и обичне животиње којом владају нагони, јер секао ти хлеб или убио човека то је потпуно небитно.
Тако што ћу рећи да је он угушио Бога у себи, закопао Га, ућуткао, отерао и ослонио се на нагоне и разум.
Ако кажеш да је то космичка сила, онда грех одбацујеш и сматраш да је то нешто што не постоји. Грех пак постоји само код човека, животиње не знају за грех, па ако једна животиња убије другу, то није грех, јер она ради то у складу са својим бићем. Оне немају разум и ум, па тако не могу погрешити. Човек је пак биће између анђела и звери, његов циљ је овај анђео, а грех би био промашај када човек одлучи да буде звер. Грех је промашај, као кад испалиш стрелу и уместо у мету погодиш у дрво поред. Ако ти одбацујеш грех и све препуштатш космичкој сили, онда се ти не разликујеш од звери и обичне животиње којом владају нагони, јер секао ти хлеб или убио човека то је потпуно небитно.
Не можемо знати ништа о тој НУЛИ али увиђамо да не познаје простор, време, казулаитет, субјекат, објекат.. Па чек, мени причаш нешто, а и сам то радиш. Како ти знаш да та НУЛА не познаје то што си навео? Како можеш да јој доделиш атрибут НУЛЕ и атрибут непознавања појмова које си навео? Ако је она несазнатљива, онда како можеш рећи да је НУЛА? Пишеш исто што и ја, само што ја напишем Бог а ти напишеш Нула, ниђе разлике сем у словима.
Итеkако има разлике. Захваљујући открићима идеалистичке филозофије можемо апсолутно знати шта трансцендентно није иако не знамо шта јесте.
Pitas se kako je to moguce?
Лако. Да бисмо дошли до онога изван простора и времена морамо одбацити све што је у простору и времену.. зар не. Значи све оно што је једном призору додала наша свест и што постоји само у тој свести.
Па изволи. Оди неге у природу и пред призором који видиш одбаци све оно што му је додала твоја свест и што постоји само у тој свести.
Значи, одузми овој слици све боје, мирисе, укусе, чврстоћу, топлоту... јер то једино постоји у твојој свести не и у спољашњем свету.
А онда одбаци и облик и просторност, а са њима и опросторено време, јер и то постоји само у свести како је доказано у филозофији..
Шта остаје после тога?
Остаје НУЛА...за сазнање.
Ето видиш како знамо шта трансцедентна ствар по себи није...иако не знамо шта јесте.
Takav bog zapravo i nije bog. To je umno dosezanje u tom smislu sto se otkriva da je nesto zajednicko svemu izdvojenom. Tako recimo izmedju bilo koje dve stvari mozes naci zajednicku vezu u reci postoji ili jeste a da svojstva tih stvari budu potpuno razlicita. Pa kao sto vidis i Bergsonovo predstavljanje intenzivnog je krajnje intelektualizovano. Tu se zapravo jedino koristi um a zanemaruje vera a u isto vreme istice Intuicionizam a ukida um iz ontoloske oblasti.
Да бисмо дошли до онога изван простора и времена морамо одбацити све што је у простору и времену.. зар не. Значи све оно што је једном призору додала наша свест и што постоји само у тој свести.
А онда одбаци и облик и просторност, а са њима и опросторено време, јер и то постоји само у свести како је доказано у филозофији..
Шта остаје после тога?
Остаје НУЛА...за сазнање.
Ето видиш како знамо шта трансцедентна ствар по себи није...иако не знамо шта јесте.
Божанства, суштине или заједничке природе Бога
Онога што постоји око суштине или својстава Божијих. Они говоре о апсолутној трансцендентности саме суштине, о њеном апофатичком карактеру. Оно што је суштина Божија јесте ван сваког афирмативног или негативног поређења са светом. Божанство (Θεοτης) не може бити поистовећено ни са једним својством или делањем Бога. Термини теологије посматрају, дакле, однос између нас и Бога, а не између нас и његове суштине.
Znaci oni govore o transcendentnosti same sustine, ne govore o cici sa bradom tamo negde nego govore o transcendentnosti same sustine. Ti kada kazes da teolog smatra da je Bog cica na nebu nisi uputio nikakvu zamerku jer to niko ni ne tvrdi.
Kada se koriste nesavrseni pojmovi oni postoje da bi se duhovnost priblizila coveku, dakle kada teolog govori o Bogu on nije neko ko objasnjava sustinu bezeci u sebe nego neko ko se ovozemaljskim jezikom obraca coveku zarad covekove teznje koju oseca kroz napredak. Prica o Bogu se ne svodi na samospoznaju nego na obozenje.
Na ono ti je aristokrata vec odgovorio. Citiram: Ако замислиш да постоји неки лик сам у простору и ништа више осим њега, онда он није личност јер не постоји ништа друго што би га назвало личношћу.
Pa eto oduzmi sve sto ti je svest dodala, glavu, ruku, noge, telo. Sta ostaje od tebe? Nista? Onda ti nisi licnost ni ovog trenutka dok kucas. Ako si samo kvalitete oduzimao kako si onda oduzeo i licnost? Ti prosto trazis potvrdu egzistencije licnosti u materijalnom uprkos tome sto licnost nije materijalna kategorija. Pa cak i kada bi umom stigli do cice sa bradom hipooteticki to ti ne bi dalo nikakav odgovor. Dalo bi ti percepciju sa kojom imas posla svaki dan. Ono sto je tu problem je sto teolog nema potrebu da ukazuje na postojanje Boga, on ne trazi oslonac u znanju niti mu je to potrebno, duhovnost koja se zasniva na veri sa tim nema veze. Stavio si svedoka na mesto subjekta a bas to je vezano za ono sto ti je kreptoman zamerio kada je govorio o kontinuumu. Kada vreme izbacujes iz subjektivnog i stavljas u transcendentnu ravan.
Божанства, суштине или заједничке природе Бога
Онога што постоји око суштине или својстава Божијих. Они говоре о апсолутној трансцендентности саме суштине, о њеном апофатичком карактеру. Оно што је суштина Божија јесте ван сваког афирмативног или негативног поређења са светом. Божанство (Θεοτης) не може бити поистовећено ни са једним својством или делањем Бога. Термини теологије посматрају, дакле, однос између нас и Бога, а не између нас и његове суштине.
Управо је то оно на шта сам указивао. Теолози се крију иза метафизике јер су и сами свесни инфатилности њихове основе идеје. Па их ваљда срамота да јасно и отворено кажу чему се то они моле. Али после оваквог метафизичког увода одмах следи ЧИЧА НА НЕБУ и ништа друго.
Чему се то теолози моле . Јер трансценедентној суштини или личном бићу негде тамо које слуша њихове молтиве и које их награђује и кажњава.
Kada se koriste nesavrseni pojmovi oni postoje da bi se duhovnost priblizila coveku, dakle kada teolog govori o Bogu on nije neko ko objasnjava sustinu bezeci u sebe nego neko ko se ovozemaljskim jezikom obraca coveku zarad covekove teznje koju oseca kroz napredak. Prica o Bogu se ne svodi na samospoznaju nego na obozenje.
Прича о богу се своди на пројекцију ауторитета негде тамо од кога се очекује помоћ и коме се моли.
Ово је прича о богу..да је поновим и теби:
Обично се мисли да је страх од смрти створио религију али то није тачно.
Верници су измислили тог њиховог бога не због страха од смрти него због страха од живота.
Видевши све опасности живота које има прете , а такође видевши да већину њих не могу да контролишу, пројектовали су зато некога ко може. А њима је остало да се сада том "моћном" моле, да га некако умилостиве и тако стекну посредну контролу над опасностима које им прете у животу.
То је шпекулантска психологија. Повлађивати моћном, служити му, бити његов роб, увлачити му се, (овде би било места и за сликовитије описе), све да би се тај умилостивио и пружио им заштиту.
То је психологија религије. Смрт нема ту много утицаја. Као што животиње нису свесне смрти , исто тако она слабо допире до свести тупавих маса. Једино филозофи заправо много размишљају о томе. Остали се баве животом.. тј храном и рамножавањем ..јединим што их покреће.
Страх од живота је створио религију не страх од смрти.
Итеkако има разлике. Захваљујући открићима идеалистичке филозофије можемо апсолутно знати шта трансцендентно није иако не знамо шта јесте.
Pitas se kako je to moguce?
Лако. Да бисмо дошли до онога изван простора и времена морамо одбацити све што је у простору и времену.. зар не. Значи све оно што је једном призору додала наша свест и што постоји само у тој свести.
Па изволи. Оди неге у природу и пред призором који видиш одбаци све оно што му је додала твоја свест и што постоји само у тој свести.
Значи, одузми овој слици све боје, мирисе, укусе, чврстоћу, топлоту... јер то једино постоји у твојој свести не и у спољашњем свету.
А онда одбаци и облик и просторност, а са њима и опросторено време, јер и то постоји само у свести како је доказано у филозофији..
Шта остаје после тога?
Остаје НУЛА...за сазнање.
Ето видиш како знамо шта трансцедентна ствар по себи није...иако не знамо шта јесте.
Кад одузмеш све ово остаје заправо ништа. А ништа је нешто што не постоји тј. нешто што није. Испада по теби да кад одузмеш све из свести, трансцедентност представља ништа друго до јел те ништа.
Мада можда грешим, пошто трандседентна ствар је нешто што не знамо, али није нешто што знамо да се тако изразим. Због тога транседентна ствар испада као ништа због тога што је наше сазнање ограничено па ми изван те границе све сматрао за ништа, за НУЛУ. Као што кад погледаш у ноћно небо видиш мрак између две звезде, али када узмеш телескоп видиш да између те звезде постоји још 100 звезда. То је тако јер светлост са њих није дошла до нас. Зато би погрешно било да неко ко не гледа кроз телескоп каже како 100 звезда не постоји. Ми пак немамо телескоп којим бисмо видели шта трансцедентна ствар заправо јесте, па тако нам изгледа као да је она заправо ништа.
Ја мислим да је то управо Бог о ком говоре Свети Оци, који заправо не постоји за овај свет, немогуће је објаснити Га, нешто потпуно другачије и страно за нас, нешто ван света. С тим што је Бог личност која се објављује, а не открива путем разума и ума, јер кад бисмо кренули тиме дошли бисмо до закључка да је Бог ништа, као ова трансцедентна ствар. Мени је барем апсурдно рећи да она није личност, јер је личност дух, није нешто материјално.
Takav bog zapravo i nije bog. To je umno dosezanje u tom smislu sto se otkriva da je nesto zajednicko svemu izdvojenom. Tako recimo izmedju bilo koje dve stvari mozes naci zajednicku vezu u reci postoji ili jeste a da svojstva tih stvari budu potpuno razlicita. Pa kao sto vidis i Bergsonovo predstavljanje intenzivnog je krajnje intelektualizovano. Tu se zapravo jedino koristi um a zanemaruje vera a u isto vreme istice Intuicionizam a ukida um iz ontoloske oblasti.
jedino tako i ima malo smisla kazati da bog postoji mada nije onaj kakvim ga vere predstavljaju ali kad pogledamo kakav je svet i kakvi su ljudi mora biti takav i nikakav drugaciji.
Управо је то оно на шта сам указивао. Теолози се крију иза метафизике јер су и сами свесни инфатилности њихове основе идеје. Па их ваљда срамота да јасно и отворено кажу чему се то они моле. Али после оваквог метафизичког увода одмах следи ЧИЧА НА НЕБУ и ништа друго.
Чему се то теолози моле . Јер трансценедентној суштини или личном бићу негде тамо које слуша њихове молтиве и које их награђује и кажњава.
Прича о богу се своди на пројекцију ауторитета негде тамо од кога се очекује помоћ и коме се моли.
Ово је прича о богу..да је поновим и теби:
То је прича о богу. А та метафизика којом је китите, украшавате не може је сакрити.
Вековима су филозофи морали трпати те религијске наивности и инфатилности у своје филозофије али вала данас не морамо.
Трпај ти та обожења у своје контемплације а немој другима спомињати "обожења" бога и теологе?
Нису то теолози измислили, већ је о томе и Христос говорио, само није спомињао обожење и филозофске термине јер људи то нису разумели тад, али су теолози проучавајући Његове речи дошли до таквих закључака. А ти теолози постоје већ у првим вековима нове ере, нису новијег доба. Обожење је заправо једнако спасењу, јер је оног тренутка када је Бог постао човек, створена могућност да човек постане Бог преко васкрслог Христа.
Ово што си навео разлог настанка религије јесте једним делом тачном, али такав бог није истински Бог. Истински Бог би био ово што ти причаш, а лажни бог је пројектовање својих супериорних особина на неко измишљено биће. То је уствари идолпоклонство и грех, када се Бог посматра као банкомат и предмет за испуњавање жеља и када се Бог почне замишљати као чича, набилдовани плавушан, некакво супер-мега-гига биће са сто очију, глава, ногу.
Тад сам нешто излупао. 
