Hiljade i hiljade izostanaka, propuštenih lekcija o trepljarima i limesima, propuštenih velikih odmora,
desetominutnih odmora, rekreativnih nastava, odlazaka kod direktora, odlazaka u drugu učionicu po
sunđer, propuštenog stresa što propitivanje kreće od kraja dnevnika, a prezivaš se na "Š", svega tog
školskog...
Ali, vredelo je odricanja, ne samo iz novčanih razloga...
Ima nešto i u večnoj slavi, a ima nešto i u statusu jedinog deteta/tinejdžera u SFRJ, jer nema šanse
da bar deset miliona ljudi nije pomislilo:
"Pa stvarno, ima li drugih žutokljunaca u ovoj državi sem ovog Slavka Štimca?".
Nije da nije bilo, ali jedan je Slavko i kad momak sa 12 godina postane odličan glumac, a sa 15-20 iskusan,
odličan glumac, ko je lud da zove nekoga drugog da mu igra mladića sa svakodnevnim, ili vanrednim
problemima odrastanja?
Naš Štimara je imao čast da sedi sa Koburnom, Mejsnom i Šelom, rame uz rame, kao klinac eeeeeej!
Dresirao Hunda, preživeo Šicera, zimovao u Jakobsfeldu, vozom kroz sneg, krao gramofone, zaskočio
"mladu", družio se s Tigrom, zapevao 24000 poljubaca, "mesio" Jagodinku Simonović i to sve do 25
godine. Kapa dole, alal vera majstore!
I danas verovatno reditelji prvo okrenu njega za uloge adolescenata, iako zvanično, još par dana i
postaje 64-godišnjak...
Ali utisak je utisak i oni će uvek govoriti da je Štimara klinac, to se neće promeniti ni kad napuni 90.
Da ne zanovetamo kako je i u kasnijim godinama imao super role, kako je jedan od ljudi sa najboljom
filmografijom u ovom delu sveta i da je mahom bio prvoistaknut, ili pri prvoistaknutom u svojim filmovima,
da je igrao kod jednog Pekinpoa, sve se to već zna i nema se šta novo reći.
Samo jedno: za 4 dana je rođendan večitom dečaku, najmlađem 64-godišnjaku sveta,
Slavku Štimcu.
desetominutnih odmora, rekreativnih nastava, odlazaka kod direktora, odlazaka u drugu učionicu po
sunđer, propuštenog stresa što propitivanje kreće od kraja dnevnika, a prezivaš se na "Š", svega tog
školskog...
Ali, vredelo je odricanja, ne samo iz novčanih razloga...
Ima nešto i u večnoj slavi, a ima nešto i u statusu jedinog deteta/tinejdžera u SFRJ, jer nema šanse
da bar deset miliona ljudi nije pomislilo:
"Pa stvarno, ima li drugih žutokljunaca u ovoj državi sem ovog Slavka Štimca?".
Nije da nije bilo, ali jedan je Slavko i kad momak sa 12 godina postane odličan glumac, a sa 15-20 iskusan,
odličan glumac, ko je lud da zove nekoga drugog da mu igra mladića sa svakodnevnim, ili vanrednim
problemima odrastanja?
Naš Štimara je imao čast da sedi sa Koburnom, Mejsnom i Šelom, rame uz rame, kao klinac eeeeeej!
Dresirao Hunda, preživeo Šicera, zimovao u Jakobsfeldu, vozom kroz sneg, krao gramofone, zaskočio
"mladu", družio se s Tigrom, zapevao 24000 poljubaca, "mesio" Jagodinku Simonović i to sve do 25
godine. Kapa dole, alal vera majstore!
I danas verovatno reditelji prvo okrenu njega za uloge adolescenata, iako zvanično, još par dana i
postaje 64-godišnjak...
Ali utisak je utisak i oni će uvek govoriti da je Štimara klinac, to se neće promeniti ni kad napuni 90.
Da ne zanovetamo kako je i u kasnijim godinama imao super role, kako je jedan od ljudi sa najboljom
filmografijom u ovom delu sveta i da je mahom bio prvoistaknut, ili pri prvoistaknutom u svojim filmovima,
da je igrao kod jednog Pekinpoa, sve se to već zna i nema se šta novo reći.
Samo jedno: za 4 dana je rođendan večitom dečaku, najmlađem 64-godišnjaku sveta,
Slavku Štimcu.
