- Poruka
- 21.084
"Gebels je bio neopisivo šarmantan kad sam počeo da razgovaram sa njim.
Nije uopšte govorio o mom filmu "Testament doktora Mabuzea" koji su tad zabranili,
govorio je o mnogim drugim stvarima.
Između ostalog, preneo mi je da je Hitler gledao "Metropolis" i "Nibelunge" i da je
nakon toga rekao:
"Ovo je čovek koji će nam napraviti pravi nacistički film".
Preznojio sam se dok mi je Gebels to govorio.
Šta bih drugo mogao, rekao sam mu da mi to što čujem veoma godi, ali da je moja
majka Jevrejka.
Gebels je odgovorio: "Mi odlučujemo ko je Jevrejin".
Video sam sat kroz prozor i Gebelsove ruke koje se pomiču preda mnom... i dok sam
slušao kako Hitler i Gebels očekuju od mene nacistički film, bio sam skroz mokar od
preznojavanja i moja jedina misao je bila ‒ kako da pobegnem odatle.
Imao sam novac u banci i samo sam mislio na to kako da ga istog dana izvučem?
Ali Gebels je govorio i govorio i to je toliko potrajalo da je potom bilo prekasno da odem
u banku i uzmem novac.
I na kraju sam rekao sve što biste mogli u toj situaciji da kažete:
"Ministre, ja sam veoma, veoma počašćen."
To je bila 1933. godina i poslednji dani Frica Langa u Berlinu.
Nakon "pristojne ponude" je prodao sve što ima najbrže što je mogao i napustio zemlju.
Zanimljivo da supruga nije otišla s njim, nego je ostala da pomaže nacistima u pravljenju
filmova.
Hitler nije bio neki umetnik, ali je umeo da prepozna ko jeste.
Greta Garbo mu je bila omiljena glumica, a očito se divio i Langu, zamalo i da ga privoli na
saradnju. Kako da mu se ne divi, u pitanju je stvaralac koji je pored filmova o doktoru
Mabuzeu već snimio i "Ženu na mesecu", "Špijune", bio jedan od nosilaca nemačkog
ekspresionizma '20-ih godina, a sa dva remek-dela "Metropolis" i "M" postavio temelje za
SF i noar i to na takav način da ti temelji mogu slobodno da se gledaju i kao krem oba žanra.
Fric Lang
Bundesarchiv, Oktobar 1929. godine
Sa Mabuzeom je i završio, iako već skoro sasvim slep uspeo je da 1960. godine u domovini
zaokruži i svoju filmografiju i storiju o zločinačkom geniju, a između odlaska iz Nemačke i
povratka kući je imao plodonosan, mada potcenjen period kad je u Americi radio i stvarao.
Od 1936. do 1956. godine je snimio dvadesetak filmova, pretežno krimi radnje, pa su otuda
izostala i neka priznanja, a čak i danas mu se ređe pominju ti naslovi kada se govori o vrednosti
njegovog zaveštanja.
Kakva greška...
Možda reditelj sa najviše sjajnih filmova u noar kategoriji, ("Fury","Beyond a reasonable doubt" i "While the
city sleeps", "Ljudska čežnja", Plava gardenija", "Kuća pored reke", "Žena u izlogu", "Skarletna ulica",
"Velika vrelina") bio je težak čovek za saradnju...
Mada, šta očekivati od nekoga ko nosi i povez preko oka i tamne naočare, ko je umeo da maltretira glumce
i ekipu do iznemoglosti kad nešto nije urađeno kako valja, ali takvi su mnogi šefovi...
A za razliku od većine, kod Langa se zapravo stvaralo nešto bitno.
"Ne budi lud. Nemci su to." neko je rekao...
Za to remek-delo kažu da bi svaki pravi ljubitelj SF filma trebalo da ga pogleda. Tragovi ove gotovo sto godina stare stare
ekspresionističke distopije vidljivi su svuda u pop kulturi. Betmanov Gotham City, Skotov “Blade Runner”, Giliamov “Brazil”,
Verhovenov “RoboCop”, Otomova “Akira” i Besonov “Peti Element”, samo su neke od urbanih noćnih mora inspirisane
“Metropolisom”. Odavde je Supermanov grad dobio ime, a Džordž Lukas ukrao dizajn C3PO-a.
Scene iz filma možete videti i u spotu za pesmu “Radio Ga Ga” grupe The Queen.
Metropolis je fiktivni velegrad iz 2026. godine u kojem bogata elita na čelu sa industrijalcem Džonom Federsenom živi u luksuznim oblakoderima
dok sirotinja robuje duboko u utrobi grada. Jednog dana, Federsonov sin Freder slučajno upoznaje Mariu, siromašnu propovednicu koja najavljuje
dolazak mesijanskog pomiritelja vladajućih i potlačenih. Freder se zaljubljuje u nju i prati je u podzemlje gde otkriva užasne uslove u kojima žive i
rade radnici ovog velegrada. Za to vreme, ludi naučnik Rotvang konstruiše robota koji se – ljupko kako to samo nemački jezik može – zove
Maschinenmensch. I dok stari Federsen želi da upotrebi Rotvangov izum kako bi uništio Mariu i njen pokret, Rotvang ima svoje, jednako opake
planove.
Ovo je neverovatni trejler za film "Metropolis" iz 1927. godine
Fridrih Kristijan Anton "Fric" Lang.
Nije uopšte govorio o mom filmu "Testament doktora Mabuzea" koji su tad zabranili,
govorio je o mnogim drugim stvarima.
Između ostalog, preneo mi je da je Hitler gledao "Metropolis" i "Nibelunge" i da je
nakon toga rekao:
"Ovo je čovek koji će nam napraviti pravi nacistički film".
Preznojio sam se dok mi je Gebels to govorio.
Šta bih drugo mogao, rekao sam mu da mi to što čujem veoma godi, ali da je moja
majka Jevrejka.
Gebels je odgovorio: "Mi odlučujemo ko je Jevrejin".
Video sam sat kroz prozor i Gebelsove ruke koje se pomiču preda mnom... i dok sam
slušao kako Hitler i Gebels očekuju od mene nacistički film, bio sam skroz mokar od
preznojavanja i moja jedina misao je bila ‒ kako da pobegnem odatle.
Imao sam novac u banci i samo sam mislio na to kako da ga istog dana izvučem?
Ali Gebels je govorio i govorio i to je toliko potrajalo da je potom bilo prekasno da odem
u banku i uzmem novac.
I na kraju sam rekao sve što biste mogli u toj situaciji da kažete:
"Ministre, ja sam veoma, veoma počašćen."
To je bila 1933. godina i poslednji dani Frica Langa u Berlinu.
Nakon "pristojne ponude" je prodao sve što ima najbrže što je mogao i napustio zemlju.
Zanimljivo da supruga nije otišla s njim, nego je ostala da pomaže nacistima u pravljenju
filmova.
Hitler nije bio neki umetnik, ali je umeo da prepozna ko jeste.
Greta Garbo mu je bila omiljena glumica, a očito se divio i Langu, zamalo i da ga privoli na
saradnju. Kako da mu se ne divi, u pitanju je stvaralac koji je pored filmova o doktoru
Mabuzeu već snimio i "Ženu na mesecu", "Špijune", bio jedan od nosilaca nemačkog
ekspresionizma '20-ih godina, a sa dva remek-dela "Metropolis" i "M" postavio temelje za
SF i noar i to na takav način da ti temelji mogu slobodno da se gledaju i kao krem oba žanra.
Fric Lang
Bundesarchiv, Oktobar 1929. godine
Sa Mabuzeom je i završio, iako već skoro sasvim slep uspeo je da 1960. godine u domovini
zaokruži i svoju filmografiju i storiju o zločinačkom geniju, a između odlaska iz Nemačke i
povratka kući je imao plodonosan, mada potcenjen period kad je u Americi radio i stvarao.
Od 1936. do 1956. godine je snimio dvadesetak filmova, pretežno krimi radnje, pa su otuda
izostala i neka priznanja, a čak i danas mu se ređe pominju ti naslovi kada se govori o vrednosti
njegovog zaveštanja.
Kakva greška...
Možda reditelj sa najviše sjajnih filmova u noar kategoriji, ("Fury","Beyond a reasonable doubt" i "While the
city sleeps", "Ljudska čežnja", Plava gardenija", "Kuća pored reke", "Žena u izlogu", "Skarletna ulica",
"Velika vrelina") bio je težak čovek za saradnju...
Mada, šta očekivati od nekoga ko nosi i povez preko oka i tamne naočare, ko je umeo da maltretira glumce
i ekipu do iznemoglosti kad nešto nije urađeno kako valja, ali takvi su mnogi šefovi...
A za razliku od većine, kod Langa se zapravo stvaralo nešto bitno.
"Ne budi lud. Nemci su to." neko je rekao...
Ovako je genijalni Fric Lang 1927. godine zamišljao svet ovih dana… u “Metropolisu”…
I nije mnogo promašio...
Za to remek-delo kažu da bi svaki pravi ljubitelj SF filma trebalo da ga pogleda. Tragovi ove gotovo sto godina stare stare
ekspresionističke distopije vidljivi su svuda u pop kulturi. Betmanov Gotham City, Skotov “Blade Runner”, Giliamov “Brazil”,
Verhovenov “RoboCop”, Otomova “Akira” i Besonov “Peti Element”, samo su neke od urbanih noćnih mora inspirisane
“Metropolisom”. Odavde je Supermanov grad dobio ime, a Džordž Lukas ukrao dizajn C3PO-a.
Scene iz filma možete videti i u spotu za pesmu “Radio Ga Ga” grupe The Queen.
Metropolis je fiktivni velegrad iz 2026. godine u kojem bogata elita na čelu sa industrijalcem Džonom Federsenom živi u luksuznim oblakoderima
dok sirotinja robuje duboko u utrobi grada. Jednog dana, Federsonov sin Freder slučajno upoznaje Mariu, siromašnu propovednicu koja najavljuje
dolazak mesijanskog pomiritelja vladajućih i potlačenih. Freder se zaljubljuje u nju i prati je u podzemlje gde otkriva užasne uslove u kojima žive i
rade radnici ovog velegrada. Za to vreme, ludi naučnik Rotvang konstruiše robota koji se – ljupko kako to samo nemački jezik može – zove
Maschinenmensch. I dok stari Federsen želi da upotrebi Rotvangov izum kako bi uništio Mariu i njen pokret, Rotvang ima svoje, jednako opake
planove.
Ovo je neverovatni trejler za film "Metropolis" iz 1927. godine
Fridrih Kristijan Anton "Fric" Lang.
