Džejms Vuds
Ne može čovek da ne voli Džejmsa Vudsa, iako je često kriminalan, iako su njegove roše u mladosti služile filmadžijama
da ga lakše uspostave kao negativca, suvonjavost tela i takođe suv glas u tome nisu odmogli, ali kada neko i te zločinitelje
odigra em vrhunski sa tehničke strane, em sa šmekom, onda simpatije ne izostaju.
Ipak, loši ljudi u izvedbi Vudsa su i stvar stereotipa uzevši u obzir koliko puta je bio i skoro pa odličnog moralnog kompasa,
a sa godinama i sa brojem sedih je ulazio i u širi dijapazon ljudskosti.
"Videodrom" je pravi njegov film, jedan od glavnih primera i Vudsovog kvaliteta i sveprisutnosti, tu su i "Dnevnik jednog ubice",
"Vampiri", "Duhovi sa Misisipija", "Salvador", "Smrt nedužnih", a koliki je timski igrač fin uvid daje i "Bilo jednom u Americi" gde
nije maksomalan fokus na njemu, a doprinos je i te kako maksimalan. Slično se može reći i za "Night moves", "Kazino", "Kontakt",
"Any given sunday" itd.
Žitelj Holivuda sa najvećim IQ (između 180 i 184), jedan od retkih koji imaju hrabrosti da iznesu konzervativne stavove, sam je
izjavio kako je crna lista liberala veoma jaka u filmskoj industriji, tako da mnogi glumci koji ne razmišljaju na taj način ipak to javno
ne priznaju zbog straha za dalje zaposlenje. Vuds ne cvika od političke korektnosti i sličnih gadnjikavosti pre svega zato što nikad
nije bio strašljive prirode, a naravno već ima i dovoljno godina da može ko čovek da kaže šta mu volja i da ne misli o sutra.
Ne može čovek da ne voli Džejmsa Vudsa, iako je često kriminalan, iako su njegove roše u mladosti služile filmadžijama
da ga lakše uspostave kao negativca, suvonjavost tela i takođe suv glas u tome nisu odmogli, ali kada neko i te zločinitelje
odigra em vrhunski sa tehničke strane, em sa šmekom, onda simpatije ne izostaju.
Ipak, loši ljudi u izvedbi Vudsa su i stvar stereotipa uzevši u obzir koliko puta je bio i skoro pa odličnog moralnog kompasa,
a sa godinama i sa brojem sedih je ulazio i u širi dijapazon ljudskosti.
"Videodrom" je pravi njegov film, jedan od glavnih primera i Vudsovog kvaliteta i sveprisutnosti, tu su i "Dnevnik jednog ubice",
"Vampiri", "Duhovi sa Misisipija", "Salvador", "Smrt nedužnih", a koliki je timski igrač fin uvid daje i "Bilo jednom u Americi" gde
nije maksomalan fokus na njemu, a doprinos je i te kako maksimalan. Slično se može reći i za "Night moves", "Kazino", "Kontakt",
"Any given sunday" itd.
Žitelj Holivuda sa najvećim IQ (između 180 i 184), jedan od retkih koji imaju hrabrosti da iznesu konzervativne stavove, sam je
izjavio kako je crna lista liberala veoma jaka u filmskoj industriji, tako da mnogi glumci koji ne razmišljaju na taj način ipak to javno
ne priznaju zbog straha za dalje zaposlenje. Vuds ne cvika od političke korektnosti i sličnih gadnjikavosti pre svega zato što nikad
nije bio strašljive prirode, a naravno već ima i dovoljno godina da može ko čovek da kaže šta mu volja i da ne misli o sutra.
