Poslednji skaut više se ne rađa.
Zaslužio je Brus povlačenje iz glume koje je objavio, zaslužio je penziju, ali penziju u kojoj će punim kapacitetom
pluća uživati sa bližnjima i dosađivati im anegdotama sa snimanja, a ne penziju u kojoj će se potucati od lekara do
lekara i u kojoj neće moći ni da se seti anegdota, niti čak biti u stanju da ih ispriča ukoliko ih se seti...
Njegov oproštaj od posla je trebalo da bude slavan i po njegovoj želji, da okači olađenu, superkul filmsku personu
o klin i da uz lakonski govor tipa "hvala na pažnji i doviđenja" zatvori prozor na kolima i odveze se ka staračkom
hedonizmu, dok mi stojimo i pitamo se kako je moguće da je Brus Vilis zreo za okopavanje bašte i zar on nije uvek
sredovečan, naoružan, u punoj snazi?
Zar je tako davno bilo popunjavanje leksikona i na pitanje "Omiljeni glumac?" uz milisekund razmišljanja dat odgovor
"Brus Vilis".
Ovako, odlazak u penziju prolazi bez zlatnog časovnika i čestitki, nijednog posebno lepog osećaja nema, ali su želje
koje mu upućujemo mnogo pojačane...
Nadamo se da će pobediti tu bolest kao što je uvek pobeđivao smarače i krvopije, a što se posla tiče, nema za čim da
se žali... Sve što je urađeno s njegove strane je i više nego dovoljno.
Drž se, Brus, samo bez predaje, jer zamene za tebe - nemamo.
Zaslužio je Brus povlačenje iz glume koje je objavio, zaslužio je penziju, ali penziju u kojoj će punim kapacitetom
pluća uživati sa bližnjima i dosađivati im anegdotama sa snimanja, a ne penziju u kojoj će se potucati od lekara do
lekara i u kojoj neće moći ni da se seti anegdota, niti čak biti u stanju da ih ispriča ukoliko ih se seti...
Njegov oproštaj od posla je trebalo da bude slavan i po njegovoj želji, da okači olađenu, superkul filmsku personu
o klin i da uz lakonski govor tipa "hvala na pažnji i doviđenja" zatvori prozor na kolima i odveze se ka staračkom
hedonizmu, dok mi stojimo i pitamo se kako je moguće da je Brus Vilis zreo za okopavanje bašte i zar on nije uvek
sredovečan, naoružan, u punoj snazi?
Zar je tako davno bilo popunjavanje leksikona i na pitanje "Omiljeni glumac?" uz milisekund razmišljanja dat odgovor
"Brus Vilis".
Ovako, odlazak u penziju prolazi bez zlatnog časovnika i čestitki, nijednog posebno lepog osećaja nema, ali su želje
koje mu upućujemo mnogo pojačane...
Nadamo se da će pobediti tu bolest kao što je uvek pobeđivao smarače i krvopije, a što se posla tiče, nema za čim da
se žali... Sve što je urađeno s njegove strane je i više nego dovoljno.
Drž se, Brus, samo bez predaje, jer zamene za tebe - nemamo.
