Meni nije jasno zašto postoji u filmu onaj deo gde je ona kao mala već pokazuje znake okrutnosti, a posle kreće opravdavanje njenih postupaka, jeste to feministički, ipak je film radila žena, ali ima tih kontradiktornosti.
Čitala sam baš mnogo o njoj, i po pročitanom, ne postoji spor u vezi sa tim da je bila monstruozna. Ubistva na stotine devojaka nikako ne mogu biti opravdana, ali ipak je interesantno kod ovog filma je upravo to- da se prikaže neka druga strana njene ličnosti i da se stvari predstave na drugačiji način, tu se slažem. I da, navodi na razmišljanje o tome koliko se i zbog svega istorija menjala.
Zapravo, ta romansa u celoj priči mi najviše parala čula
Vidiš, meni se baš taj
tač dopao u filmu. Ne bih ga nazvala romansom, i, barem koliko sam se obavestila - a obično se obaveštavam o bizarnostima
- naravno da je skroz izmišljen. Međutim, ja film nisam ni gledala u kontekstu istorijske ili bilo kakve tome podobne verodostojnosti. Gledala sam ga kao pokušaj da se stvari postave iz ugla koji je
mogao objasniti razlog.
U tom smislu, u smislu pretpostavke; u tom mi se kontekstu dopao. Moraš priznati da je ljubav u stanju od čoveka (žene?) napraviti svašta. Ne kažem da je Eržebet nesretna romansa napravila Krvavom groficom - nije - ali kažem da je to pretpostavka dobra koliko i bilo koja druga - možda čak i bolja. Zato što vrlo retko naletiš na takav jedan stav o ljubavi, obično ćeš naleteti na jednoroge, duge i livadsko cveće. Retko sretneš ideju da ljubav može biti gadna.
S tim u vezi, i apropo nekih postova od gore; psihopatu ne formira nikakva "trauma iz detinjstva"; nit činjenica da te roditelji nisu dovoljno grlili ko dete. Psihopatija je urođeni defekt, nešto s čim se čovek rodi ko i s plavim očima. Sociopata je taj kojeg formira društvo i iskustvo; mada još uvek postoje debate da li sociopata postoji
uopšte. Ili se i on rodi.
Kako god, ni jedno ni drugo se ne leči.
Pa da li je Eržebet bila rođena defektna, i već ko dete ispoljavala sva opšta mesta psihopatije; ili je tek kasnije - sticajem loših okolnosti (čak i
romanse) - takva postala; to u principu ne menja ništa. Zato su razlozi toliko malo bitni u ovoj priči. Ako uzmeš da gledaš kroz posledicu, htedoh reći.
Kako god, jedini
filmski psihopata na kojeg sam slaba, jeste dr.Lecter. I Christian Bale je dobro odradio posao sa Američkim psihom; mada je film ništica u odnosu na knjigu - e
to se zove boleština. Koju sam pročitala ko omađijana.
Zbog simbolike, u stvari!..
Ted-a treba gledat u originalu, u njegovim intervjuima pred egzekuciju. Kog zanima tematika, videće šta je pravi, realni,
stvarni psihopata na delu. Ne "delo" u smislu vtilanja nožem po napuštenim kućama u nedođiji - što je amerikansko i holivudsko shvatanje psihopatije, i ima veze s mozgom ko i pentagon s istinom. Govorim o - ali nema veze. Pogledajte intervju, ima na yt; pa ako ste u stanju da razumete, kašće vam se samo.
U poređenju s Tedom, Aileen Wuornos je samo nesretna žena. Monster nije film o serijskom ubici, već o nesreći.
Inače, nema ništa gadnije od Japanaca, kad govorimo o sličnoj temi. Pogledajte Audition, ili, šta znam, Visitor Q. Možda nisu strogo za ljubitelje filmova o serijskim ubicama, ali psihopata će umeti da ih ceni.
