Film "Trkač" od 13. novembra u beogradskim bioskopima

[Soradze]

AvanturaTriler

Da li će nova adaptacija knjige Stivena Kinga opravdati očekivanja?

Filmovi uvek u privlače veliku pažnju, pogotovo kada se prave rimejkovi poznatih naslova
i pogotovo kada se prave ekranizacije nezaboravnih književnih štiva. U moru istovetnih
ostvarenja, najveći je izazov kreirati horore ili popularno rečeno, njihovu ublaženu verziju
– psihološke trilere koji će vam sve vreme držati pažnju i podstaknuti vas da razmišljate u
kom pravcu će se radnja razvijati. Stoga, ne čudi činjenica da ćemo ove jeseni biti u prilici
da uživamo u klasiku kralja horora Stivena Kinga, pod nazivom Trkač koji je zapravo rimejk
istoimenog ostvarenja iz 1987. godine. Šta možemo očekivati od ove verzije?

Ono što je karakteristično za sve Kingove knjige jeste nezvesnost ili napetost koja će vas t
erati da sve više čitate i otkrivate stvari o glavnim junacima. Gledaoci vole distopijske filmove,
a upravo će vas radnja Trkača odvesti u distopijsku blisku budućnost gde se sve vreme održava
napeti televizijski šou program, koji se bazira na slobodno možemo reći krvoločnoj borbi za goli
život, a takmičari, takozvani trkači moraju punih mesec dana da vešto i lukavo izbegnu lov
profesionalnih ubica. Da li je ovo zaista toliko jednostavno?

Ne i za Bena Ričardsa (čiji je lik maestralno iznela glumačka zvezda u usponu, Glen Pauel), koji
povlači očajničke poteze, ne bi li spasio svoju bolesnu ćerku.
Sasvim naivno, pod uticajem šarmantnog producenta Dana Kilijana (ulogu je preneo Džoš Brolin)
odlučuje da učestvuje u najgledanijem šou na televiziji. U ovakvom lovu, svaki njihov potez i korak
se emituje isto toliko krvožednoj publici željnoj akcije i krvi. Tokom puna 2 sata, neće postojati
prazan prostor za dosadu, već samo tiho navijanje publike za pobedu glavnog lika.

Kroz nemoguće prepreke i konstantnu tenziju, Ben će se naći pred opasnim pretnjama, ujedno postavši
miljenik publike i neprijatelj sistema.
U filmu ‘Trkač’ ćete moći da uživate od 13. novembra, kada će početi da se prikazuje na domaćim
bioskopskim platnima.

 

[doppler]

Rimejk?

 

[Nervirator]

Onaj stari mi uopšte nije atraktivan. Interesantno je uporediti št aje bilo "kul" pre 40 godina.

Još jedan detalj: U prethodnom filmu se sve to dešavalo 2017. godine

 

[velikizelenizmaj]

A i orginal je imao vlastitu preteču

 

[Soradze]

A i orginal je imao vlastitu preteču

Hvala za ovo podsećanje! Ovde imamo zaista puno interesantnih podataka...

Jugoslavija je bila koproducent filma "Le Prix du danger" (1983), a njen doprinos
bio je ključan u produkciji — posebno kroz snimanje na lokacijama, tehničku ekipu
i logistiku. Film je delimično sniman u Beogradu, a jugoslovenska produkcijska
kuća Avala Film učestvovala u realizaciji.

Grad budućnosti: Mnoge scene su snimane u Beogradu, čije brutalističke zgrade i
urbani pejzaž savršeno odgovaraju distopijskoj atmosferi filma.

Tehnička kičma: Jugoslovenska ekipa je obezbedila deo tehničke produkcije, uključujući
scenografiju, kostime i logistiku.

Kulisa za haos: Ulica, beton, sivi tonovi — sve ono što je trebalo da izgleda kao svet u
kojem se ljudi jure za pare i preživljavanje.

Filmski šmek: Avala Film je bila domaćin i koproducent, što znači da je Juga bila i domaćin
i domaćica — i to sa stilom.

Zašto je Jugoslavija bila koprosucent filma?​

• Politički neutralna i otvorena za saradnju sa Zapadom
• Imala razvijenu filmsku industriju i infrastrukturu
• Beograd je nudio vizuelni identitet koji se lako pretvara u futuristički ambijent
• Niži troškovi produkcije u poređenju sa Francuskom

Da, "Le Prix du danger" je naučnofantastični film koji prikazuje mračnu viziju budućnosti
u kojoj se ljudi takmiče u smrtonosnoj igri za novac, dok ih cela nacija gleda uživo na televiziji.

Osnovne informacije o filmu

• Naslov: Le Prix du danger (eng. The Prize of Peril)
• Godina: 1983
• Režija: Yves Boisset
• Zemlje produkcije: Francuska i Jugoslavija
• Trajanje: 100 minuta
• Jezik: Francuski
• Muzika: Vladimir Cosma
• Glavne uloge: Gérard Lanvin, Michel Piccoli, Marie-France Pisier, Bruno Cremer

Radnja​

U distopijskoj budućnosti, najpopularnija televizijska emisija je smrtonosna igra u kojoj se obični ljudi
dobrovoljno prijavljuju da budu lovina. Petorica lovaca — takođe dobrovoljaca — pokušavaju da ih ubiju.
Ako takmičar preživi, dobija ogromnu novčanu nagradu. Ali niko do sada nije uspeo da preživi.
Novi učesnik, François Jacquemard, ulazi u igru kako bi obezbedio sredstva za svoju porodicu.

Inspiracija​

Film je baziran na kratkoj priči Roberta Sheckleyja iz 1958. godine pod nazivom The Prize of Peril.
Ova priča je bila prva koja je istraživala koncept reality showa sa smrtonosnim ishodom — mnogo pre
nego što su se pojavili filmovi poput The Running Man ili The Hunger Games.

Film kritikuje:

• medijsku eksploataciju nasilja
• gubitak empatije u društvu
• komercijalizaciju smrti
• granice između zabave i stvarnosti

 

[velikizelenizmaj]

U tom filmu takođe su glumili i neki naši glumci, uključujući Batu Kamenog i Marka Nikolića.

 

[velikizelenizmaj]

Odgledao sam ovaj film. Prilično zanimljivo delo. Distopijski sf koji prikazuje društvo u kome vredni i pošteni radnici bivaju otpušteni samo zato što su uradili ispravnu stvar, u kome su najgledanije emisije brutalni rijalitiji, a direktor televizije koja prikazuje te rijalitije je podli mogul povezan sa vladajućom garniturom i upetljan u brojne ne etičke i ne legalne aktivnosti, čovek koji samo misli na novac i surovo gazi preko mrtvih. Hvala Bogu da je to samo film. Uopšte ne bih voleo da živim u takvom društvu.