Film "Pored mene "

[Nina]

Prošla je decenija od premijere Pored mene Stevana Filipovića (2015). To je onaj domaći film koji je podsetnik da postoji domaća filmska scena koja je imala hrabrosti da govori otvoreno o temama koje mnogi i dalje guraju pod tepih.Film koji se, usred popularne tame, usudio da prikaže mlade, sa svim njihovim nesigurnostima, predrasudama, sukobima — i da im da stvaran glas.

Radnja Pored mene prati Olju (Hristina Popović), mladu gimnazijsku profesorku punu entuzijazma, koja veruje u alternativne metode nastave. Živi u braku sa slikarom čija izložba izaziva burne reakcije javnosti, pre svega od strane huligana koji izlažu nacionalističke predrasude kad je vide kao provokaciju.

Film otvara konfliktnu situaciju: nakon napada na Olju, napada koji napadači snime i objave, ispostavi se da su neki učenici iz njenog razreda umešani. U želji da razreši situaciju i natera učenike da preuzmu odgovornost, Olja oduzima mobilne telefone učenicima i zaključava ih u školskoj školskoj zgradi dok ne otkriju istinu. Tokom te noći, učenici međusobno razgovaraju, razotkrivaju maskirane stavove, priznaju tajne, saznaju o sebi neočekivano mnogo.

Među likovima su i Strahinja (Nikola Glišić), Lazar (Slaven Došlo), Isidora (Gorica Regodić), Jelena (Milica Majkić) i drugi — učenici čiji se odnosi i identiteti raspliću u emotivnim napetostima.

Pored mene je u okviru domaćeg filma jedinstven jer se ne stidi da prikaže tinejdžere ne kao stereotipne figure, jer nisu oni samo navijači, narkomani ili nasilnici, nego kao složene ličnosti s ambicijama, bolima, sumnjama. Glas tinejdžera je tako ispunjen njihovim govorom, njihovim slengom, njihovim problemima.

 

[Nina]

Film se takođe ne boji kontroverzi. Izložba slikara, supruga Olje, izaziva nacionalističke reakcije, snimak napada se širi internetom, učenici su uključeni u nasilje, sve to bez ulepšavanja. Film direktno baca reflektor na savremene probleme: nasilje, neodgovornost, ravnodušnost vlasti prema obrazovanju, javni diskurs koji marginalizuje različitost.

Najveća kontraverza (jer Srbija…) je ipak bila vezana za poljubac ispod tuša između dva glumca Nikola Glišić i Slaven Došlo. O tom poljupcu je pričala masa iznerviranih i uvređenih konzervativca tog vremena, ali vremenom je sam čin postao jedna od ikoničnijih momenata novije domaće kinematografije.

Film je veoma dobro prihvaćen. Imao je premijera u Puli na Filmskom festivalu (62. Pula), publika i kritika su reagovale pozitivno, posebno na autentičnost, likove i glumu mladih glumaca. Slavena Došloa (Lazar), Nikole Glišića (Strahinja), Gorice Regodić (Isidora) i direktorke fotografije Maje Radošević.

Film je osvojio Zlatnu arenu za najbolji dugometražni film u međunarodnom programu na Festivalu u Puli.

Zašto je „Pored mene“ i dalje važan
Pored mene je film koji je stvorio odraz domaćeg društva kakvo jeste. Sa mladima koji žive između očekivanja škola, roditelja, društvenih normi i sopstvenih dilema. Film je pokazao da se priča može postaviti ozbiljno, ne samo kao moralizovanje, nego kao razumevanje. I upravo zbog tog pristupa – i hrabrosti da se ne pravi kompromis sa realnošću i složenošću, Pored mene zaslužuje mesto među najuspešnijim domaćim filmovima 21. veka.link

 

[Nina]