Ovaj film nije loš sa nekih aspekata, ali kao celina ne briljira. Prvo, razumem da je fokus na ličnim pričama ali time ne se ne izbegava politička dimenzija koja u filmu postoji. Naime, iako nije dat nikakav politički kontekst dešavanja, objašnjenja, svi likovi Hrvata u filmu su prikazani kao zli, čine zlodela, dok niko sa naše strane nije takav, ne čine zverstva nad protivnicima isl. Film je potpuno crno-beli u tom pogledu. Znam za postojanje chetnixploitationa, te gnusne pojave koja je na sreću jenula, a Oluja je ustashploitation. Nijedno ni drugo nije dobro i deluje propagandno.
Zatim, smatram da prvi srpski igrani film o Oluji ne bi trebalo ovako da izgleda. Naime, lične priče ovde date su prilično neverovatne (skoro nemoguće) i ne oslikavaju tipičnu sudbinu nastradalih. Sporedni lik Stevana (debeljan u Ilijevoj četi koji ranije ne izbija iz gostione), njegova priča, predimenzionirana je i time po meni nisu ispoštovani stradali i drugi izbeglice iz RSK, jer se išlo na senzacionalizam.
Pazite, nakon svega što on preživi - smrt najboljeg prijatelja, bekstvo od hitaca, pogodak u glavu, krađa motora i konačno srećno nalaženje porodice, samo da bi raketa pogodila baš u njihov traktor - totalno je neverovatna priča.
Zatim, priča o ratnom profiteru i njegovoj kćerci, koja kao da postoji samo da bismo imali scenu devojčice koja nagazi minu i time naše emocije bile jeftino manipulisane. Jer, od 220,000 hiljada izbeglih i 2000 stradalih, kome se desila baš takva situacija? Ne kažem da nikom nije, ali smatram da bi ovakav film trebalo da se obraća i drugima predočava taj strašan period u životu tipične izbegličke porodice sa teritorije RSK. Uz to, verovatno bi morao da ide i neki kontekst dešavanja, i smatram da bi takav film, koji se ne bi koncipirao na spektaklu, bio dosta pošteniji s obzirom na strahote koje su ljude iz Krajine zadesile.
Ni Ilijina priča nije mnogo manje prenabudžena, dok je treća glavna priča - ona o plaćeniku Legije stranaca Danetu koji se sveti za ubistvo svog brata, sveštenika - istovremeno je ekscesivna i zato smešna i kao da pripada nekom drugom filmu, kao da je veštački nalepljena na ovaj.
Jer, pazite, sem što likovi Ilije, Stevana idr. nakratko imaju interakcije sa Danetom, lagano je mogla Danetova priča da se iseče iz filma i da filmu ništa ne fali strukturalno. Znači, ta priča čak je i drugog žanra, to je "triler osvete". Tu je i sumanut lik Danetove majke, koja je kvalitetna ratnica u doslovnom smislu te reči, puca bakuta iz kalašnjikova i poznaje diverzantske taktike.
Film je kompetentno snimljen i glumljen, i zapravo sam uživao u dobro urađenoj osvetničkoj priči. Ali stoji da je ona u, ovako koncipiranom filmu, čist višak, to je trebalo da bude film za sebe. Takođe, kako zbog poznavanja realne pozadine događaja, tako i zbog bukvalno neprestanog nasilja, plača, krika, krvi i jecanja, film me je u nekoj meri potresao, a smatram da umetničko delo koje uspe da u uživaocu izazove emocije ipak ima neku vrednost.
