Филип Шкиљан -- Мој лични омиљени (али најпотцењенији) актуелни историчар

[Njegos88]

Dr.Sc. Filip Škiljan​

Biografija​

Akademska naobrazba​

1. – doktorirao na Odsjeku za povijest Filozofskog fakultetau Sveučilišta u Zagrebu s temom Politička opredjeljivanja u Hrvatskom zagorju 1941. – 1945.

2006 – magistrirao na Odsjeku za povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu s temom Politički zatvorenici u logorima Jasenovac i Stara Gradiška

1. – diplomirao na Odsjeku za povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu s temom Željeznodobna naselja u Beloj krajini

Zaposlenje i profesionalno iskustvo​

1. – Institut za migracije i narodnosti, Zagreb
2. – 2010. – Srpsko narodno vijeće – Arhiv Srba u Republici Hrvatskoj
3. – 2006.- Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac – kustos zbirke fotografija i digitalnih zapisa

Znanstveni interes​

etničke studije, dijasporske zajednice, nacionalne manjine, sociološka teorija, povijest sociologije, sociologija znanja i znanosti

Projekti​

1. – Sudjelovanje na projektu “Antropološko istraživanje manjinskih religija u povijesnim arhivima Hrvatske” (voditelj: dr. sc. Lana Peternel, u suradnji sa Sveučilištem u Corku u Irskoj, Tehničkim veleučilištem u Zagrebu i Institutom za migracije i narodnosti, financiran od Fonda „Jedinstvo uz pomoć znanja – UKF“

Nastavna djelatnost​

1. – Voditelj izbornog kolegija Balkanske zemlje u dvadesetom stoljeću u sklopu preddiplomskog studija povijesti na Hrvatskim studijima Sveučilišta u Zagrebu .
2. – Voditelj kolegija Hrvatska u dvadesetom stoljeću na diplomskom studiju povijesti na Hrvatskim studijima Sveučilišta u Zagrebu

Odabrana bibliografija

Knjige:

Škiljan, F. (2020). Sjećanje Bošnjaka na sudjelovanje u Domovinskom ratu u Hrvatskoj, Zagreb: Vijeće bošnjačke nacionalne manjine Grada Zagreba

Škiljan, F. (2020). Sjećanje nacionalnih manjina u Hrvatskoj na Domovinski rat, Zagreb: Koordinacija vijeća i predstavnika nacionalnih manjina Grada Zagreba

Škiljan, F., Ilić, M. (2020). Tragovima ruskih emigranata. Povijesni vodič po mjestima i gradovima Hrvatske, Zagreb: Vernisaž.

Škiljan, F., Petrić, H. (2019). Iz povijesti Srba u Koprivničko-križevačkoj županiji, Zagreb: Vijeće srpske nacionalne manjine Koprivničko-križevačke županije.

Škiljan, F. (2019). Mađari u Domovinskom ratu, Zagreb: Vijeće mađarske nacionalne manjine Grada Zagreba.

Škiljan, F. (2019). Poljaci u Hrvatskoj, Zagreb: Predstavnica poljske nacionalne manjine Grada Zagreba.

Škiljan, F., Dugački, V., Crnkić, A. (2019). Islamska zajednica u Sisku, Sisak: Medžlis Islamske zajednice Sisak.

Škiljan, F. (2019). Fran Zavrnik, Zagreb: Kulturno-prosvjetno društvo Slovenski dom.

Škiljan, F. (2018). Nacionalne manjine u Zagrebu, Zagreb: Koordinacija Vijeća i predstavnika nacionalnih manjina Grada Zagreba.

Škiljan, F. (2018). Svakodnevni život Rusina u istočnoj Slavoniji i zapadnom Srijemu, Zagreb: Predstavnik rusinske nacionalne manjine Grada Zagreba.

Škiljan, F., Petrić, H. (2018). Iz povijesti Srba u Zagrebačkoj županiji, Zagreb: Vijeće srpske nacionalne manjine Zagrebačke županije.

Škiljan, F., Perić Kaselj, M. (2018). Hrvati u Sloveniji, Lendava: Savez hrvatskih društava u Sloveniji.

Škiljan, F., Petrić, H. (2017). Iz povijesti Srba u Varaždinskoj županiji – od prvih doseljavanja do današnjih dana, Zagreb: Grafocentar.

Škiljan, F., Petrić, H. (2017). Iz povijesti Srba u parohiji Salnik od doseljavanja do današnjih dana, Zagreb: Vijeće srpske nacionalne manjine Zagrebačke županije.

Škiljan, F., Simić, B. (2017). Srbi u Cetinskoj krajini, Zagreb: Srpsko narodno vijeće, Vijeće srpske nacionalne manjine Splitsko-dalmatinske županije.

Radovi u knjigama i časopisima:

Lewis, K., Skelin Horvat, A., Škiljan, F. (2020). For Whom the School Bell Tolls: Minority Language Politics in the Croatian Educational System//Multilingualism and Politics: Revisiting Multilingual Citizenship/Strani, Katerina (ur.). Cham: Palgrave Macmillan, str. 285-308.

Škiljan, F., Riman, B. (2019). Život pograničnog stanovništva: studija slučaja Međimurje // Podravina: časopis za multidisciplinarna istraživanja, 18: (36) 113-128.

Vukić, A., Perić Kaselj, M., Škiljan, F. (2018). Povijest koja se pamti i različitost sjećanja: identiteti nacionalnih manjinskih zajednica i hrvatskih dijasporskih zajednica. U M. Džolan i M. Maras (ur.) Nepomireno društvo–nepomirena pamćenja, Doprinos prevladavanju nepomirenih pamćenja hrvatskog naroda ad intra/ad extra, Synopsis, Zagreb–Sarajevo, 167–182.

Peternel, L., Škiljan, F. (2016). Etniciteti, nacije i granice na Kordunu: primjer bošnjačke nacionalne manjine//Studia ethnologica Croatica, 28: (1) 213-232. doi:10.17234/SEC.28.8

Vukić, A., Perić Kaselj, M., Škiljan, F. (2015). Događaj i etnička situacija-promjena identiteta nacionalnih manjinskih zajednica u Republici Hrvatskoj, Studia ethnologica Croatica, 27: (1) 7-36.

Vukić, A., Perić Kaselj, M., Škiljan, F. (2015). Event and Ethnic Situacion: Changes to the Identity of National Minority Commuunities in the Republic of Croatia, Studia ethnologica Croatica, 27: (1), 37-70.

Vukić, A. Škiljan, F. (2015). Migracije Slovenaca na području sjeverozapadne Hrvatske (Varaždinska i Krapinsko zagorska županija), Podravski glasnik, XIV, broj 27, str. 175-189.

Škiljan, F. (2015). Slovenci u Zagrebu i djelovanje društva Slovenski dom u Zagrebu s posebnim osvrtom na pokušaj osnivanja slovenske škole 1946. godine« u: Nacionalne manjine u Hrvatskoj i Hrvati kao manjina, Zagreb, str. 157 – 166.

Škiljan, F. (2015). Romi u Istri, u: Zbornik javnih predavanja, Pazin, 3: 105 – 113.

Škiljan, F. (2015). Bošnjaci na otoku Krku i u gradu Buzetu, Historijska misao, Tuzla, 1 : 227 – 255.

Škiljan, F., Babić. D. (2014). Romi u Podravini i Međimurju i uključenost u hrvatsko društvo: od predrasuda i stigmatizacije do socijalne distance i diskriminacije, Podravina, 13: (25) 141 – 159.

Škiljan, F. (2014). Prevjeravanje Srba na području sjeverozapadne Hrvatske 1941. i 1942. Godine, Tokovi istorije, knjiga I, 135 – 173.

Škiljan, F. (2014). Svakodnevni život vlaškog sela Žejane na Ćićariji u dvadesetom stoljeću, Histria, 4: 237 – 266.

Škiljan, F. (2014). Starokatolička crkva u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Historijski zbornik, LXVII: (1) 195 – 213.

Škiljan, F., Josipovičem, D. (2014). Nekatere novejše dileme razvoja slovenske manjšine na Hrvaškem s poudarkom na območju na meji s Slovenijo, Razprave in gradivo, 73: 29 – 47.

Škiljan, F. (2014). Nacionalne manjine u Krapinsko – zagorskoj županiji – studija slučaja Slovenci, Hrvatsko zagorje, 20: (3/4) 103 – 118.

Škiljan, F. (2014). Rusi u Slavoniji, u: Slavonija – sociodemografski problemi/izazovi, Zagreb, str. 29 – 49.

Škiljan, F. (2014). Nacionalne manjine u hrvatskoj Baranji između čekića i nakovnja – slučaj baranjskih Nijemaca, u: Srpsko-hrvatski politički odnosi u 20. veku – zaštita identiteta, Novi Sad, str. 31-43.

Škiljan, F. (2014). Analiza stvarnih dosega u konzumaciji prava nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj – primjeri iz prakse, u: Bošnjačka pismohrana, str. 295 – 312.

Škiljan, F. (2014). Identitet Srba u Hrvatskoj« u: Politička misao, 2 :111-134.

Škiljan, F. (2013). Progon Srba iz Zagreba i oduzimanje srpske imovine 1941., Tokovi istorije, 1: 85-115.

Škiljan, F., Babić, D. (2013). Socijalna integracija useljenika iz BIH (Bošnjaci i Hrvati) u Hrvatskoj, Migracije iz BIH, Sarajevo, 95-103.

Škiljan, F. (2013). Identity of national minorities in Croatia, u: National and European identity in the process od European integration, Belgrade, str. 131-158.

Škiljan, F. (2012). Položaj Roma u Međimurju i varaždinsko-koprivničkoj Podravini i usporedba s položajem Roma u slovenskom Prekmurju i Mađarskoj«u: Zbornik Etnološkog instituta SANU, 28: 159-190.

Škiljan, F. (2012). Prisilno iseljavanje Srba iz Podravine i Kalničkog prigorja u ljeto i ranu jesen 1941., Cris, XIV: (1) 342-364.

Škiljan, F. (2012). The Organisation and Political Position of Serbs in Croatia, Serbian Political Thought, IV: (5) 23-55.

Škiljan, F. (2012). Rusi u Hrvatskoj između 1991. i 2011., u: Studia lexicographica, 5: (11) 21-50.

Škiljan, F. (2012). Prisilno iseljavanje Srba iz Moslavine 1941. godine, u: Historijski zbornik, 1: 149-168.

Škiljan, F. (2012). Organizirano masovno prisilno iseljavanje Srba iz Hrvatske 1941. godine, Stanovništvo, 2: 1-34.

Škiljan, F. (2012). Stambena problematika – studija slučaja Srbi u Hrvatskoj, u: Srpsko-hrvatski odnosi: rešavanje otvorenih pitanja, Petrovaradin, str. 165-188.

Škiljan, F. (2012). Svakodnevni život rusinske obitelji u istočnoj Slavoniji i zapadnom Srijemu između 1920. i 1960. godine«: Zbornik za narodni život i običaje. 56: 325-372.

Škiljan, F. (2011). Teror ustaškog režima nad srpskim stanovništvom na području kotareva Vrbovsko, Delnice i Ogulin u proljeće i ljeto 1941. godine//Radovi – Zavod za hrvatsku povijest, 43: 343-372.

Škiljan, F. (2010). Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu – Zbornik radova s druge naučne konferencije s međunarodnim učešćem / Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu – Zbornik radova s druge naučne konferencije s međunarodnim učešćem/Golubović, Vidoje (ur.). Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, str. 43-99.

Škiljan, F. (2010). Pisanja slovenskog časopisa Odmev 1932. – 1933 // Studia lexicographica, 4: (1) 139-162.

Škiljan, F. (2011). Svakodnevni život pravoslavne obitelji u Podravini između dva svjetska rata« u: Podravina, 11: (22) 82-107.

Škiljan, F. (2011). Oduzimanje srpske imovine od strane vlasti NDH i iseljavanje Srba iz zapadne Slavonije 1941. godine, u: Osječki zbornik, 30: 131-148.

Škiljan, F. (2011). Bošnjaci/Muslimani na Kordunu 1991. i dvadeset godina kasnije – studija slučaja, u: Hrvatsko-srpski odnosi u dvadesetom veku, Golubić – Novi Sad.

Škiljan, F. (2011). Teror ustaškog režima nad srpskim stanovništvom na području kotareva Vrbovsko, Delnice i Ogulin u proljeće i ljeto 1941. godine«, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 43: 343-372.

Škiljan, F. (2011). Cazinska krajina i svakodnevni život krajiške obitelji u prvoj polovini 20. stoljeća, Bošnjačka pismohrana, 10: 32-33, 37-65.

Škiljan, F. (2011). Stanje objekata Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, u: Dobrovoljački glasnik, 11: (37) 125-154.

Škiljan, F. (2011). O stradanju stanovništva kotara Stubica u Drugom svjetskom ratu i razdoblju poraća«, u: Osamsto godina pisanoga spomena Stubice (1209 – 2009), Donja Stubica, 223-241.

Škiljan, F. (2010). Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu – Zbornik radova s druge naučne konferencije s međunarodnim učešćem / Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu – Zbornik radova s druge naučne konferencije s međunarodnim učešćem/Golubović, Vidoje (ur.). Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, str. 43-99.

Škiljan, F. (2010). Pisanja slovenskog časopisa Odmev 1932. – 1933 // Studia lexicographica, 4: (1) 139-162.

Škiljan, F. (2010). Iz svakodnevnog života stanovnika područja Dvora na Uni u razdoblju između 1900. i 1941. godine, Godišnjak Gradskog muzeja Sisak, 10: 315-369.

Škiljan, F. (2010). Partizanska gimnazija Maršal Tito u Zagrebu, u: Zbornik partizanskih gimnazija, Zagreb, 14-19.

Škiljan, F. (2010). Stanje objekata Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj«, u: Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu: zbornik radova s druge naučne konferencije s međunarodnim učešćem, Beograd, 43-99.

Škiljan, F. (2010). Stradanje Srba, Roma i Židova u virovitičkom i slatinskom kraju tijekom 1941. i početkom 1942. godine, Scrinia Slavonica, 10: 341-365.

Škiljan, F. (2010). Kongres Srba u Hrvatskoj 1945., u: Nacije, države i dijaspora na prostoru bivše Jugoslavije, Sremska Kamenica, 59-68.

 

[Njegos88]

Opis​

Migracije, ponajviše Srba, u fokusu su ove opsežne mikrohistorijske studije napisane u dva dijela. U prvom dijelu autori donose opći pregled situacije od doseljavanja Srba u Cetinskoj krajini do današnjih dana – od kasno srednjovjekovnih migracija i migracija uzrokovanih ratovima s osmanlijama do onih kojima su uzrok epidemija, glad i klimatske promjene te migracija u novije vrijeme. Drugi dio pojedinačno obrađuje srpske obitelji s tog područja na temelju dokumenata dalmatinskih arhiva i prezimena zabilježenih u crkvenim maticama.


pdf: https://www.google.com/url?sa=t&sou...cQFnoECCIQAQ&usg=AOvVaw0BPlWZQXFvahL4yV2SKyDg

 

[Njegos88]

pdf: https://www.google.com/url?sa=t&sou...kQFnoECCEQAQ&usg=AOvVaw0kXjkQJ6t4wFqpJPaZ4Y05

 

[Njegos88]

pdf: https://www.google.com/url?sa=t&sou...kQFnoECCUQAQ&usg=AOvVaw1tG6q6OXiK-mvzafPC3VFo

 

[Njegos88]

 

[Добро дошли]

Pogledajte prilog 1219017

То што је теби Филип Шкиљан омиљен, не мора да је и актуелни историчар. Што се тебе тиче, то је твој субјективни однос према њему а ипак је Филип Шкиљан анонимац. Добро, ово је опаска за наслов теме.

Да пређемо на моје запажање на теми: ,,Покатоличавање Срба у НДХ'', на страни 106 и 107 стоји;
,,Zakonska odredba (uredba sa snagom zakona) o prijelazu s jedne vjere na drugu donesena je već 3. svibnja 1941. Tom se uredbom ustaška vlast “postavila” iznad Rimokatoličke crkve, što je vidljivo iz članka uredbe u kojem stoji da je za valjanost prijelaza potrebno da stranka koja mijenja vjeru podnese pismenu prijavu “upravnoj vlasti prve molbe” (kotarskoj oblasti, odnosno gradskom poglavarstvu, dakle svjetovnoj, režimskoj vlasti) o svojoj namjeri i da od te “upravne vlasti prave molbe” dobije potvrdu o toj svojoj prijavi.

Дакле, Срби православци, морали су да својевољно поднесу писмену пријаву властима за прелазак у римокатоличку веру. Да ли је твоје уверење да је Филип Шкиљан заиста користио ваљан извор за написано? Или је то све у домену пропаганде пкрштавања православаца.

 

[Njegos88]

То што је теби Филип Шкиљан омиљен, не мора да је и актуелни историчар. Што се тебе тиче, то је твој субјективни однос према њему а ипак је Филип Шкиљан анонимац.

То је цела поента отварања ове теме, тако да други људи који га не познају могу да упознају његов рад. Иста је ствар када неко открије новог талентованог певача, сликара, фудбалера итд. који није добро познат. Већина људи полако ради на себи. Ово није Титославија где историчаре, спортске звезде, забављаче итд бира држава молим те немој ми упропастити ову тему брате.

Живим у дијаспори и отварање оваквих тема је мој начин повезивања са прошлошћу. Уместо да се свађате, како би било да погледате његову библиографију и пронађете књигу или истраживачки рад који вас занима и прочитате је. Ако нађете неку која вам се свиђа и коју препоручујете, молимо вас да је поставите у тему јер бих волео да је прочитам и продискутујем са вама и другима.

молим вас не претварајте ову тему Четник вс Партизан вс усташе. Тема је о младом хрватском историчару који вредно ради на побољшању односа између Хрвата и Срба. Хвала друзе.

 

[Добро дошли]

То је цела поента отварања ове теме, тако да други људи који га не познају могу да упознају његов рад. Иста је ствар када неко открије новог талентованог певача, сликара, фудбалера итд. који није добро познат. Већина људи полако ради на себи. Ово није Титославија где историчаре, спортске звезде, забављаче итд бира држава молим те немој ми упропастити ову тему брате.

Живим у дијаспори и отварање оваквих тема је мој начин повезивања са прошлошћу. Уместо да се свађате, како би било да погледате његову библиографију и пронађете књигу или истраживачки рад који вас занима и прочитате је. Ако нађете неку која вам се свиђа и коју препоручујете, молимо вас да је поставите у тему јер бих волео да је прочитам и продискутујем са вама и другима.

молим вас не претварајте ову тему Четник вс Партизан вс усташе. Тема је о младом хрватском историчару који вредно ради на побољшању односа између Хрвата и Срба. Хвала друзе.

Твој одговор је као по оној народној: ,,Ја га питах колико је сати а он ми наприча где је купио сат''.
Ја сам те лепо и пристојно питао: ,,Да ли је твоје уверење да је Филип Шкиљан заиста користио ваљан извор за написано? ''. Ти ми наприча свашта: од Титославије, да живиш у дијаспори, да је Филип Шкиљан хрватски историчар, за кога не видим да ради вредно ради на побољшању односа између Хрвата и Срба, .....
Дакле све је подређено некаквој својеврсној ,,белој пропаганди''. Тему треба затворити!

 

[Njegos88]

Твој одговор је као по оној народној: ,,Ја га питах колико је сати а он ми наприча где је купио сат''.
Ја сам те лепо и пристојно питао: ,,Да ли је твоје уверење да је Филип Шкиљан заиста користио ваљан извор за написано? ''. Ти ми наприча свашта: од Титославије, да живиш у дијаспори, да је Филип Шкиљан хрватски историчар, за кога не видим да ради вредно ради на побољшању односа између Хрвата и Срба, .....
Дакле све је подређено некаквој својеврсној ,,белој пропаганди''. Тему треба затворити!

Дошао си на ову тему са намером да је избациш из колосека. Зашто се ви другосрбијанци осећате као да не можете да живите у свету где се Срби слажу са Хрватима, Западом, Русијом, једни другима итд. Зашто увек покушавате да уништите све што је лепо у животу?

Да ли су моћ и револуција заиста толико важне?
Ако вам се не свиђа оно што је написано у теми, престаните да читате и одговарате овде.

 

[Добро дошли]

Дошао си на ову тему са намером да је избациш из колосека. Зашто се ви другосрбијанци осећате као да не можете да живите у свету где се Срби слажу са Хрватима, Западом, Русијом, једни другима итд. Зашто увек покушавате да уништите све што је лепо у животу?

Да ли су моћ и револуција заиста толико важне?
Ако вам се не свиђа оно што је написано у теми, престаните да читате и одговарате овде.

А ти дошао из Црне Горе да препоручујеш хрватске историчаре који податке прибављају из усташких новина. И срвираш нам те сплачине као валидне изворе.
Не можеш ти да ми наређујеш да не читам нешто што је на српском Форуму. Те сплачине сервирај на ЦГ Форумима и ја то тамо нећу да читам.
И на крају, смири се и не пропагирај ништа што није за пропаганду.

 

[krinka5]

Otac od Filipa Škiljana je legendarni Dubravko Škiljan vrhunski lingvista, osoba koja se borila protiv zabluda i mitomanije i koja je ostala dosledna u svojim lingvističkim stavovima bez obzira na političke pritiske. Profesor koji je stvorio generacije stručnjaka . Neki od njegovih učenika su Snežana Kordić i Orsat Ligorije (sam Ligorije kaže , parafraziram ; kako bi čitav život živeo u zabludama da nije sreo takvog profesora) Njegov uticaj na lingvističke probleme žive i danas .
Na žalos ništa nisam pročitao od Filia Škiljana i ne mogu suditi o njegoovim radovima no ako mu je učitelj bio rođeni otac , ako taj uticaj postoji, nema mesta sumnji da je objektivan istoričar.

 

[Njegos88]

Otac od Filipa Škiljana je legendarni Dubravko Škiljan vrhunski lingvista, osoba koja se borila protiv zabluda i mitomanije i koja je ostala dosledna u svojim lingvističkim stavovima bez obzira na političke pritiske. Profesor koji je stvorio generacije stručnjaka . Neki od njegovih učenika su Snežana Kordić i Orsat Ligorije (sam Ligorije kaže , parafraziram ; kako bi čitav život živeo u zabludama da nije sreo takvog profesora) Njegov uticaj na lingvističke probleme žive i danas .
Na žalos ništa nisam pročitao od Filia Škiljana i ne mogu suditi o njegoovim radovima no ako mu je učitelj bio rođeni otac , ako taj uticaj postoji, nema mesta sumnji da je objektivan istoričar.

Али да ли су сва његова достигнућа заиста важна ако четрдесетогодишњи девица комуниста који живи у подруму своје мајке није чуо за њега?

@Добро дошли

 

[Добро дошли]

Али да ли су сва његова достигнућа заиста важна ако четрдесетогодишњи девица комуниста који живи у подруму своје мајке није чуо за њега?
@Добро дошли

Без прозивке јер није упутно!
Ако сам ја комунистичка девица из подрума, тебе би сврстао у ону птичурину која нема своје гнездо у околини где се испилила па своје шугаво јаје гледа да смести у туђе гнездо. Та птичурина се зове убога кукавица.
И даље ниси одговорио: ,, ,,Да ли је твоје уверење да је Филип Шкиљан заиста користио ваљан извор за написано? ''. Зар је то питање тако тешко?

 

[Brđanin]

Pa i ustaške novine su istorijski izvor o tomd periodu. Ne vidim šta je sporno koristiti ih.

 

[Добро дошли]

Pa i ustaške novine su istorijski izvor o tomd periodu. Ne vidim šta je sporno koristiti ih.

Користи их колико хоћеш ако су ти прирасле за срце. Али тамо у твојој Црној Гори а не да нама потураш под нос.

 

[Brđanin]

Користи их колико хоћеш ако су ти прирасле за срце. Али тамо у твојој Црној Гори а не да нама потураш под нос.

Kod Vas u Srbiju ili vašoj komuno-us*aškoj organizaciji?
Ne vidim kakav je problem korišćenje ustaških novina. Isto kao što istoričari koriste nacističke novine kao izvor za istorijske procese i dešavanja tamo.
Što se tiče ovog istoričara, ne znam ništa o njemu. Na prvi pogled mi ne djeluje dobro.

 

[minotauro]

Na žalost u Srbiji se niko ne bavi ozbiljnim istorijskim radovima o NDH, tako da su ovakvi radovi tih antifa Hrvata najbolje što imamo o tom periodu. Ne postoji nijedan doktorski rad ikada na temu Jasenovca na srpskim univerzitetima. Očigledno da nas to ne interesuje.

Edit:
Problem je što ljudi ne shvataju da je istoriografija nauka, nego misle da je istoričar dobar koliko može da proizvede jake emocije kod publike.

Ovako samo preletanje, kroz stvari koje radi ovaj mladi hrvatski istoričar. Ovo su možemo reći prosrpskije knjige nego mnogo onih koje se izdaju na BG univerzitetu.

Zašto ovom dečku ne reizdajemo knjige u Službenom glasniku, nego sveprisutnom dvojcu Klasić-Jakovina, o nekakvim besmislenim likovima kao što je Budimir Lončar.

 

[Njegos88]

Na žalost u Srbiji se niko ne bavi ozbiljnim istorijskim radovima o NDH, tako da su ovakvi radovi tih antifa Hrvata najbolje što imamo o tom periodu. Ne postoji nijedan doktorski rad ikada na temu Jasenovca na srpskim univerzitetima. Očigledno da nas to ne interesuje.

Edit:
Problem je što ljudi ne shvataju da je istoriografija nauka, nego misle da je istoričar dobar koliko može da proizvede jake emocije kod publike.

Ovako samo preletanje, kroz stvari koje radi ovaj mladi hrvatski istoričar. Ovo su možemo reći prosrpskije knjige nego mnogo onih koje se izdaju na BG univerzitetu.

Zašto ovom dečku ne reizdajemo knjige u Službenom glasniku, nego sveprisutnom dvojcu Klasić-Jakovina, o nekakvim besmislenim likovima kao što je Budimir Lončar.

Читајући књигу Филипа Шкиљана 'Организирана присилна исељавање Срба из НДХ' сазнао сам неке податке о својој породици које до сада нисам знао. Према речима Шкиљана, из Винковаца су кренули возом у концентрациони логор „Славонскa Пожега“. Никада раније нисам чуо за овај логор, али сам се бавио неким истраживањем и место би требало да има значајно место у историји страдања српског народа. Научио сам следеће

1. На самом почетку рата српским добровољцима/Солунцима и њиховим породицама је речено да ће сви бити послати у Србију (пошто су их сматрали најгорим од најгорих Срба).

2. На почетку рата усташе нису имале појма како ће протјерати толики број Срба, па су их обучавали до Брчког, а онда их тјерали да иду до Дрине и тамо пређу.

3. Када су избегличке колоне постале превелике за руковање, створиле су 'кампове за задржавање избеглица'. Винковци су били близу границе са Србијом, па су усташе заузеле стару касарну Војске Југославије у Славонском Пожеги.

4. Овај логор је био отворен само два мјесеца, али је био један од најпрометнијих у цијелом рату. Срби би тамо били послати и остали неколико недеља пре него што би кренули у Србију. Међутим, убрзо су возови кренули и на друго место – Јасеновац. Нико у логору није знао који ће воз куда ићи. Све је то било бацање новчића. Моја породица је била међу хиљадама несрећника.

5. Славонска Пожега је била логор у који су сви Словенци које су Немци етнички очистили били послати да остану пре доласка у Србију. Након затварања Славонске Пожеге, ови Словенци би завршили у бившим домовима Срба који су отишли. Словенцима се то није допало и радије су отишли у Србију.

6. Руководилац логора био је човек по имену Миливој Аснер. Неко је 2000-их схватио да је још жив, да је жив и да још мирно живи у Хрватској. То је изазвало међународну медијску сензацију, али је умро пре суђења. Још једном усташа помилован од комуниста.

7. Испод је гомила интервјуа са логорашима који говоре о својим искуствима. Ове интервјуе је водио
Музеј Холокауста. Они су невероватни:

https://collections.ushmm.org/search/catalog/irn44665

https://collections.ushmm.org/search/catalog/irn44774

https://collections.ushmm.org/search/catalog/irn45380