Od 16. do 18. oktobra 2025. godine, Novosadsko pozorište – Újvidéki Színház bilo je domaćin prvog pozorišnog festivala u Srbiji posvećenog borbi protiv diskriminacije starijih osoba - „Bezvremeni“.
Festival je deo evropskog projekta Age Against the Machine, uz podršku Fondacije
„Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Crvenog krsta Srbije i trupe „Drž’ ne daj“.
Tokom tri dana prikazano je šest predstava iz Srbije, Portugala, Danske, Italije i Poljske, koje su kroz
različite scenske forme osvetlile teme demencije, usamljenosti, rodne neravnopravnosti, zapošljavanja
i prava na dostojanstveno starenje. Svaka predstava bila je praćena razgovorima sa publikom, koje su
vodile Nataša Todorović i Branka Bajić, otvarajući prostor za dijalog o ejdžizmu i mogućnostima
njegovog prevazilaženja kroz umetnost i međugeneracijsku solidarnost.
Predstava iz Portugala
Poseban utisak ostavila je lutkarska predstava „Isprepletena prava“ italijanskog pozorišta Dispari teatro,
koja nežno i emotivno prikazuje jaz između generacija, uz muziku koja diše zajedno sa lutkama.
Kroz izvođenje šest umetnika uzrasta od 20 do 69 godina, publika je pozvana da prepozna suštinu života -
tok koji nas nosi kroz godine, promene i sećanja.
Festival je pokazao da ejdžizam nije problem samo starijih, već cele zajednice.
Umetnost je ovde bila snažan katalizator društvenih promena, pozivajući na empatiju,
razumevanje i ravnopravnost svih generacija.
Pored predstava, organizovana je i interaktivna DJ radionica „Od gramofona do smartfona“, koja je okupila
učesnike različitih uzrasta u zajedničkom učenju i stvaranju. Volonteri Crvenog krsta Novog Sada dodatno
su osnažili duh međugeneracijske saradnje.
„Bezvremeni“ je više od festivala — to je poziv da starost ne bude marginalizovana, već priznata
kao dragoceni deo našeg zajedničkog života.
Gledajući dve predstave na festivalu „Bezvremeni”, zatekla sam sebe kako razmišljam o starenju, o tome
kako doživljavamo starost i kakav odnos gajimo prema ljudima koji stare. Predstave koje sam pogledala
probudile su u meni potrebu da zastanem, pogledam i prepoznam koliko i sami često podležemo stereotipima.
Ejdžizam, diskriminacija starijih, ovde ne ostaje apstraktan pojam - dobija lice, glas, emociju.
U predstavi „Isprepletena prava”, kroz nežne lutke i muziku koja prati svaki pokret, osetila sam ono najdublje:
da razlike među generacijama ne moraju da nas razdvajaju, već mogu da nas povežu.
Jednog dana i mi ćemo ostariti.
Možda ćemo tada gledati svet drugačije,
sa više strpljenja, sa više razumevanja.
I možda ćemo tada, baš kao sada, znati
da umetnost ima moć da nas podseti -
da je dostojanstvo svih generacija
vrednost koju moramo čuvati.
Predstava „Telo“ — dijalog sa sobomDruga predstava na festivalu „Bezvremeni“, pod nazivom „Telo“ u izvođenju Teatra Brama, uvodi nas u
tih i snažan dijalog sa sopstvenim telom i prolaznošću koju ono nosi. Kroz pokret, gest i tišinu, umetnici
nas pozivaju da zastanemo i razmislimo: kako prihvatamo promene koje donose godine? Kako gledamo
na sebe dok vreme oblikuje našu spoljašnjost, ali i unutrašnju snagu?
Za razliku od predstava koje osvetljavaju međugeneracijske razlike, „Telo“ nas podseća da odnos prema
starenju počinje iznutra - kroz prihvatanje sopstvenih ograničenja, ranjivosti, ali i lepote u svakoj fazi života.
Predstava ne nudi odgovore, ne osuđuje, ne žuri.
Ona nežno otvara prostor za pitanja:
– Da li je telo naše ograničenje ili naš unutrašnji pokretač?
– Kako se menjamo dok starimo — spolja i iznutra?
Na kraju, publika je dala najlepši sud, kroz reči jedne starije
posetiteljke:
„Telo je samo spoljašnje odelo naše duše.“
Program je obuhvatio predstave:
„Ne zaboravi me“,
„Isprepletena prava“,
„Usamljenost je zastrašujuća“,
„Stare žene? Ko to kaže? Još uvek smo ovde!“,
„Čekajući kišu: ejdžizam u 6 slika“ i
„Telo“.
Festival beše - više od festivala...
