Fenomen ravna linija

u
sokvisnja:
Imali ste veliku ljubav. Osetili najvecu zaljubljenost i najvecu patnju. Leteli do oblaka i padali na samo dno. Ali ipak, voleli ste voleli nju/njega. Onako, do koske, do srzi, iako mozda ne bi trebalo da ga/je volite.

Posle je dosao on/ona. Sve ono sto bivsi ili bivsa nije bila. Nova osoba, koja je stabilna, dobra, nema neizvesnosti, nema cimanja, savrsen materijal za zenu ili muza. Lepo vam je sa novom osobom, prija vam kad ste zajedno ali ne patite kad niste zajedno. Osecate privrzenost, strast, ali ne volite do srzi. Mozda cak i niste zaljubljeni, iako vam je lepo u toj vezi jer vam osoba pruza sigurnost, ljubav, paznju. To vam godi. Niste ni vi losi prema toj osobi, ali znate u dubini duse da ne volite istim intenzitetom.

Zasto???

Zar ne bi trebalo da se osoba koja je na papiru "bolja", voli vise od prethodne koja je bila "losa"? Zasto ne mozemo da volimo one koji su dobri prema nama a volimo one koji su losi?

Ovo je ovako uprosceno receno. Ne mislim da je to stalno tako. Da li se voli glavom ili srcem i zasto je primer koji sam dala tako cest? Sta je to u ljudskoj psihi i kako se i zasto mi uopste zaljubljujemo?.

Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...

Mislim da se to dogodi jednom, i covek shvati da to nije - to,
i onda uz pomoc nesvesnog odbrambenog sistema, nikad nam se vise ne dogodi da se na isti taj nacin zaljubimo :hvala:

:lol:

Ako uspem da pronadjem sa osobom ljubav, paznju i privrzenost + postujem tu osobu, i sta je radila u zivotu....
to je to.
Zahvalna sam za tu osobu i nas odnos.
Nemam grizu svesti, jer imam sve sto je potrebno da zivimo divan zivot.
 
poetessa:
slažem se sa svim
..
samo ne znamo uzrok..e to je zajebb
Kliknite za proširenje...
Znamo! kad nam je nesto nedostupno luci se dopamin, a to volimo. Zato svi ceznu za onim sto nemaju ili nemaju u potpunosti (bilo da je rec o ljudima ili stvarima). Cim dobijes, to vise nije to. I takvi smo svi, neko priznaje, a neko ne...

citat
Dopamin Ovaj hormon uzročnik je mnogih naših nedaća kada je u pitanju ovisnost bilo koje vrste, pa tako i ovisnost prema suprotnom polu. Što je osoba nedostižnija, raste nam želja, a to povećava nivo dopamina koji naš mozak luči, stvarajući opet prijatan osjećaj koji mi poistovjećujemo sa zaljubljenošću.
http://www.sanmagazin.com/ljubav/item/1566-zasto-nas-privlace-nedostupni

Ovaj link mi je trenutno pri ruci inace sam citala daleko ozbiljnije stvari na ovu temu!

Dakle, pamet u glavu, to lozenje na nedostupne ili arogantne ili odbacivanje je samo zamka prirode, a kada bi nas isti taj hteo, to vise ne bi bilo to. Drzite se slobodno tih normalnih i ne dozvolite da ih izgubite, pa da onda oni dobiju na šarmu zato sto ih vise nemate.

citat
cudni su magneti u nama, nista nas ne privlaci kao odbijanje
 
Poslednja izmena:
Po tebi ispada da ljudi vole nekoga samo kada im je taj drugi nedostupan ili se ne ponasa lepo prema njima...sto je totalna nebuloza, jer kako onda objasnjavas lepo ponasanje i ljubav onog "normalnog" u vezi koga treba cuvati? Sta taj "normalni" voli i zasto je dobar? Svi savetuju uvek jednu stranu po principu "cuvaj ga, dobar je i voli te". Ako podjemo od pretpostavke da je devojka koju savetujemo isto tako dobra prema decku koji je voli i lepo se ponasa osim sto samo ona zna u dubini duse zna da on nije ljubav njegnog zivota imamo u jednoj istoj vezi dve totalno razlicite situacije:

1. decka koji ima pored sebe devojku koja je dobra i lepo se ponasa prema njemu i voli je
2. devojku koja ima pored sebe decka koji je dobar i lepo se ponasa prema njoj, a ne voli ga

Kad kazem voli i ne voli, ne mislim na voli kao prijatelja nego zaljubljena u njega i nju i voli je kao muskarca i zenu.Sto znaci da nije stvar u nedostupnosti jer taj decko koji je voli i koji je pritom stabilan, normalan, siguran (da tako kazemo) nju voli iako je ima. Nije mu nedostupna (barem ne fizicki). Osim ako on negde u dubini duse ne oseca njenu emotivnu distanciranost, onda po tvojoj logici dolazimo do zakljucka da on nju voli jer ona njega ne voli i to ga lozi. Onda on postaje ona....i sta sad? Sada je on taj koji radi pogresnu stvar jer VOLI ono sto u sustini nema, voli osobu koja njega ne voli .Da li sad njemu treba da kazemo "nadji zenu koja ce tebe voleti odnosno normalnu a ne onu koja te ne voli"? I da li opstanak te unije ima smisla? Ili kad bi ga ona zavolela, onda bi on prestao da voli nju jer mu je sada dostpuna...mislim...nema to veze sa mozgom. Neko ima tu neku "zicu" i sposobnost da budi nesto u tebi. A taj neko ko to budi u tebi moze biti i najveca baraba i najbolji covek na svetu. Nekada bude baraba a nekada najbolji. Treba traziti dok se ne nadje idealna mera izmedju necijih osobina i racionalnih razloga i razloga srca i duse.

Sve drugo je recept za nesrecu i neispunjenost.
 
Distance:
Znamo! kad nam je nesto nedostupno luci se dopamin, a to volimo. Zato svi ceznu za onim sto nemaju ili nemaju u potpunosti (bilo da je rec o ljudima ili stvarima). Cim dobijes, to vise nije to. I takvi smo svi, neko priznaje, a neko ne...

citat
Dopamin Ovaj hormon uzročnik je mnogih naših nedaća kada je u pitanju ovisnost bilo koje vrste, pa tako i ovisnost prema suprotnom polu. Što je osoba nedostižnija, raste nam želja, a to povećava nivo dopamina koji naš mozak luči, stvarajući opet prijatan osjećaj koji mi poistovjećujemo sa zaljubljenošću.
http://www.sanmagazin.com/ljubav/item/1566-zasto-nas-privlace-nedostupni

Ovaj link mi je trenutno pri ruci inace sam citala daleko ozbiljnije stvari na ovu temu!

Dakle, pamet u glavu, to lozenje na nedostupne ili arogantne ili odbacivanje je samo zamka prirode, a kada bi nas isti taj hteo, to vise ne bi bilo to. Drzite se slobodno tih normalnih i ne dozvolite da ih izgubite, pa da onda oni dobiju na šarmu zato sto ih vise nemate.

citat
cudni su magneti u nama, nista nas ne privlaci kao odbijanje
Kliknite za proširenje...

mislim da je istina...
...nedostupnost, vuče tu čežnju, povlači to maštanje, fasciniranost, idealizaciju, a kad upoznaš nepoznato, sve to nestaje.
...
svoja očekivanja obično projektujemo, gradimo kuću bez solidnog temelja, na osnovu neke primarne odlike koja nas je privkula (nekog fizika, nekog materijalno, nekog duh, šta god),
nadograđujemo ono čega nema.
...
ispade da pola života a nekad i ceo, nezrelo voliš...i ne možeš ništa protiv toga...majku mu
...
idealizujemo iz želje da smo eto baš mi našli nešto što vredi i što niko od nas nije našao, i gle čuda, taj ili ta, baš voli recimo nas (we are the chosen one)
...
zajebb
 
sokvisnja:
Imali ste veliku ljubav. Osetili najvecu zaljubljenost i najvecu patnju. Leteli do oblaka i padali na samo dno. Ali ipak, voleli ste voleli nju/njega. Onako, do koske, do srzi, iako mozda ne bi trebalo da ga/je volite.

Posle je dosao on/ona. Sve ono sto bivsi ili bivsa nije bila. Nova osoba, koja je stabilna, dobra, nema neizvesnosti, nema cimanja, savrsen materijal za zenu ili muza. Lepo vam je sa novom osobom, prija vam kad ste zajedno ali ne patite kad niste zajedno. Osecate privrzenost, strast, ali ne volite do srzi. Mozda cak i niste zaljubljeni, iako vam je lepo u toj vezi jer vam osoba pruza sigurnost, ljubav, paznju. To vam godi. Niste ni vi losi prema toj osobi, ali znate u dubini duse da ne volite istim intenzitetom.

Zasto???

Zar ne bi trebalo da se osoba koja je na papiru "bolja", voli vise od prethodne koja je bila "losa"? Zasto ne mozemo da volimo one koji su dobri prema nama a volimo one koji su losi?

Ovo je ovako uprosceno receno. Ne mislim da je to stalno tako. Da li se voli glavom ili srcem i zasto je primer koji sam dala tako cest? Sta je to u ljudskoj psihi i kako se i zasto mi uopste zaljubljujemo?.

Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...

Zato što se ta jaka energija zaljubljenosti istrošila u prethodnoj vezi. I naravno, tu je ono pitanje dostupnosti, prošlost uvek ima svoj sjaj, ono što nikako da profunkcioniše u potpunosti, pa stalno traži još energije.:dash:
Zašto se zaljubimo u nekoga? Mnogo je razloga...kažu da je u nama genetski zapisano kako fizički izgledaju osobe koje nam se svidjaju, pa psihologija itd. Ali, ipak, treba imati u vidu i sve prednosti sadašnje veze...Nemoj žaliti za nečim što je bilo, kad dobro znaš da bi bilo isto i da ponovo pokušaš. Bolje probaj da vidiš da li ti trenutna veza odgovara ili idi dalje...
imala sam slične situacije i na kraju se zapitala "Da li ti u stvari misliš da nisi vredna ljubavi kada žudiš za nečim što nije do kraja ono što bi trebalo da bude????"

Znam da je lako sve to reći, a malo teže sprovesti, ali samo napred...
 
sokvisnja:
Imali ste veliku ljubav. Osetili najvecu zaljubljenost i najvecu patnju. Leteli do oblaka i padali na samo dno. Ali ipak, voleli ste voleli nju/njega. Onako, do koske, do srzi, iako mozda ne bi trebalo da ga/je volite.

Posle je dosao on/ona. Sve ono sto bivsi ili bivsa nije bila. Nova osoba, koja je stabilna, dobra, nema neizvesnosti, nema cimanja, savrsen materijal za zenu ili muza. Lepo vam je sa novom osobom, prija vam kad ste zajedno ali ne patite kad niste zajedno. Osecate privrzenost, strast, ali ne volite do srzi. Mozda cak i niste zaljubljeni, iako vam je lepo u toj vezi jer vam osoba pruza sigurnost, ljubav, paznju. To vam godi. Niste ni vi losi prema toj osobi, ali znate u dubini duse da ne volite istim intenzitetom.

Zasto???

Zar ne bi trebalo da se osoba koja je na papiru "bolja", voli vise od prethodne koja je bila "losa"? Zasto ne mozemo da volimo one koji su dobri prema nama a volimo one koji su losi?

Ovo je ovako uprosceno receno. Ne mislim da je to stalno tako. Da li se voli glavom ili srcem i zasto je primer koji sam dala tako cest? Sta je to u ljudskoj psihi i kako se i zasto mi uopste zaljubljujemo?.

Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...
voli se prvo srcem i telom a onda i glavom i celim bicem. ako volis prvo glavom, pisi propalo sto se mene tice. mi ljudi smo mnogo jednostavniji ali volimo da komplikujemo stvari. e tako i ceo ovaj post :)))
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top